HRA: Скандалозна пресуда Вишег суда; Службеници ЗИКС-а мучили затворенике – кажњени условним осудама

Акција за људска права (HRA) осуђује одлуку Вишег суда у Подгорици да сву десеторицу затворских службеника правоснажно осуђених за мучење затвореника у затвору (ЗИКС-у) 15. јануара 2015. године казни искључиво условним осудама и тако им, практично, опрости тортуру.

„Оваква скандалозна пресуда пркоси међународном стандарду забране мучења и злостављања и само охрабрује даљу примјену тортуре у затворима и полицији. Држава се оваквим судским одлукама удаљава од Савјета Европе и Европске уније.

Наглашавамо да су десеторица стражара у овом случају осуђени за мучење и наношење тешких тјелесних повреда једанаесторици затвореника, при чему је, примјера ради, вјештачењем уочено да је једном од затвореника, Д. Ј, нанијето чак 46 удараца (!). Ни један од окривљених затворских службеника никада није био удаљен од вршења службе у ЗИКС-у, противно Закону о раду и међународним стандардима и изричитим препорукама Европског комитета за спречавање мучења (ЦПТ) Црној Гори. Никада није озбиљно истражена ни одговорност надређених затворских службеника који су се налазили у ЗИКС-у у вријеме вршења тортуре и били забиљежени видео снимцима.

УН Комитет против мучења и Европски суд за људска права указали су на неприхватљивост изрицања условних осуда за кривична дјела мучења зато што то у практичном смислу значи некажњивост учинилаца, која не може да обезбиједи сврху превенције злостављања.

Виши суд у Подгорици је условне осуде образложио ранијом неосуђиваношћу, породичним приликама, лошим имовинским статусом и тиме да се оштећени нијесу придружили кривичном гоњењу, иако је Европски суд за људска права више пута критиковао давање превеликог значаја управо таквим олакшавајућим околностима, и упозорио државе да непридруживање кривичном гоњењу може бити посљедица застрашивања жртава тортуре, поготово ако они наставе да бораве у затвору као у овом случају. ХРА истиче да су судијама у Црној Гори већ деценијама на располагању врхунски семинари и преводи европске судске праксе о забрани тортуре, тако да је доношење оваквих пресуда у данашње вријеме сасвим неоправдано.

Подсјећамо да је после маратонског првостепеног поступка, Основни суд у Даниловграду 23. септембра 2019. године, утврдио одговорност десет затворских службеника за мучење једанаест затвореника и изрекао им минималне казне затвора. Првостепеном пресудом је утврђено да су сви окривљени извршили кривично дјело мучења (неки од њих и у стицају са тешком тјелесном повредом). Само један окривљени је кажњен казном затвора од 13 мјесеци, што је било на законском минимуму, а остала деветорица од 3 мјесеца до 11 мјесеци, све испод законом прописаног минимума кажњавања од једне године за мучење које изврши службено лице.

Мучењу затвореника је претходио напад на шест стражара, за који је окривљено и осуђено девет затвореника, од којих шест од једанаест оних које су стражари подвргли тортури. Затвореници су за тај напад на стражаре осуђени на озбиљне казне затвора од 5 година, па до најниже казне од 2 године и 7 мјесеци, за кривична дјела напад на службено лице и наношење тешких тјелесних повреда, и то су осуђени експресно, у року од само 20 дана првостепено, а правоснажно за годину и 9 мјесеци. За разлику од тога, до правоснажне пресуде затворским службеницима, којима је тортура над затвореницима на крају практично опроштена, требало је да прође више од пет година.

Драстичне разлике у приступу процесуирању два случаја приказују дискриминаторни третман затвореника и толеранцију државе према тортури од стране државних службеника. Такав толерантан приступ би требало да је непојмљив за земљу кандидата за чланство у ЕУ, која о том чланству преговара већ осам година.„, закључили су.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: