ХРА: У Уставном суду судије које немају више право да обављају функције

Из Акције за људска права ХРА поручено је да у Црној Гори треба хитно, цјеловито и трајно ријешити проблем престанка функције судија Уставног суда. У ХРА наводе да су у Уставном суду судије које немају више право да обављају функције.

“Уставни суд Црне Горе није заснован на Уставу и закону, јер га чине и судије које више немају право да обављају ту функцију. Истовремено, овим, већ бившим, судијама, дозвољава се да учествују у раду сједница Уставног суда које о њиховом престанку мандата треба да обавијесте предлагача (Скупштину и предсједника Црне Горе). Дакле, допушта им се да одлучују о сопственим правима и, у крајњем, онемогућавају избор нових судија”, тврде у ХРА.

Ако се, наводе, овај правни скандал настави, све судије Уставног суда се једноставно могу сматрати и доживотно везаним за своје фотеље, а интегритет тог суда сасвим урушеним.

“Посљедњу одлуку да разријеши суткињу Драгану Ђурановић која нема право да обавља функцију Скупштина Црне Горе није донијела у складу са поступком прописаним Уставом и Законом о Уставном суду, јер је постојала одлука Уставног суда из јуна да се Скупштина не обавјештава да је ова суткиња испунила услове за пензију. Међутим, та одлука Уставног суда, која је иначе грубо кршење Устава Црне Горе, није регуларно донијета, јер је у њеном доношењу учествовала и сама суткиња о чијем се престанку функције одлучивало, иако је морала бити изузета”, кажу у ХРА.

Напомињу да темељно правно начело Немо иудеx ин цауса суа (нико не може бити судија у својој ствари) важи и за Уставни суд Црне Горе.

“О томе се мора водити рачуна на сједници на којој ће се наредне недјеље одлучивати о престанку функције осталим судијама Уставног суда којих се то питање непосредно тиче и који се морају изузети из одлучивања. Акција за људска права (ХРА) већ годинама указује да судијама Уставног суда Црне Горе функција престаје у складу с Уставом, по истом уставном правилу по којем је прописано да престаје и свим другим судијама у држави. Устав Црне Горе у члану 154 став 3 јасно прописује да судији Уставног суда функција престаје кад “испуни услове за старосну пензију” (чл. 121 ст. 2 исто правило прописује за остале судије). Те услове за пензију прописује искључиво Закон о пензијском и инвалидском осигурању (ЗПИО) и они подразумијевају 65 година старости или 40 година радног стажа”, наводе из ХРА.

Истичу да у Уставу не пише да јавна функција судијама Уставног суда престаје “кад им радни однос престане по сили закона” (са 66 година), као што тврде судије тог суда.

“Такво становиште, очигледно неутемељено у тексту Устава, мотивисано је искључиво што дужим личним задржавањем јавне функције, и то је довело до тешког урушавања уставно правне заштите која је темељ правног поретка. Двоје судија Уставног суда је још у мају, односно у јуну ове године навршило 65 година живота и/или 40 година стажа и тада су им морале престати функције на основу Устава и ЗПИО. Ради се о Будимиру Шћепановићу и Десанки Лопичић“, пише у саопштењу ХРА.

Да би, додају, судијама Уставног суда функције и формално престале, потребно је да о томе Уставни суд донесе одлуку, о којој обавјештава Скупштину, која је државни орган овлашћен да констатује престанак функције.

“Уставни суд одлуку доноси већином гласова свих судија (чл. 151, ст. 1 Устава), што значи да најмање четири судије треба да буду “за” да би се одлука донијела. Међутим, поставља се питање шта ако већина од четири гласа не може да се постигне, нпр. нема довољно судија или се не слажу па одлуку не могу да донесу. Овај други случај се већ догодио када је требало одлучити о престанку функције судије Драгољуба Драшковића, како су подсјетиле Вијести. Тада је судија у Уставном суду било пет, од којих је троје било за тумачење да функција треба да престаје на основу Закона о раду (Драшковић, Лопичић, Шћепановић), а двојица да треба да престаје на основу ЗПИО (Гогић, Иличковић)”, кажу у ХРА.

Тада је подсјећају, Будимир Шћепановић, тадашњи предсједник, на захтјев Уставног одбора Скупштине, обавијестио тај одбор да одлука није донијета и доставио им информације о годинама рођења и стажа, па је Одбор приступио утврђивању престанка судијске функције.

“И све је прошло без димних бомби и без противљења било које политичке странке. У јуну ове године, приликом гласања о томе да ли да Скупштина буде обавијештена о испуњавању услова за пензију као обавезном услову за престанак функције суткиње Драгане Ђурановић или не, резултат гласања је био 4:2, и Уставни суд, наизглед регуларно, није одлучио да Скупштина буде обавијештена да распише конкурс за избор новог судије умјесто Ђурановић. Међутим, у доношењу те одлуке је учествовала и сама суткиња Ђурановић, којој је допуштено да “одлучује у својој ствари”, тј. о томе треба ли она или не дуже да остане на функцији. Ово право – да одлучује о примјени права у својој ствари, нема ниједан други судија, нити било ко други у држави, па не би смјели да га имају ни судије Уставног суда. То правило (Немо иудеx ин цауса суа) прописано је и чланом 43 Закона о Уставном суду”, истичу у ХРА.

Напомињу да чињеница да ово правило није примјењено на Ђурановић у јуну, а ни раније, када је сам о себи гласао и судија Драгољуб Драшковић, Уставном суду не служи на част, уосталом, као ни понешто друго.

“Сјетимо се како је суткиња Десанка Лопичић 27. јануара 2020. године постављена такође већинским гласовима четворо судија (међу којима и њеним) и пуних 10 мјесеци задржана на неуставној, измишљеној, функцији предсједавајуће Уставног суда, само зато што по други пут законито није могла да буде предсједница тог суда, а у изборној години је очигледно било врло битно да на челу суда буде судија наклоњен власти (ДПС). Када је коначно такво стање проглашено неуставним, под притиском и Европске комисије, захтијевали смо ми из неколико НВО да судије које су такво неуставно стање омогућавале, Десанка Лопичић, Будимир Шћепановић, Хамдија Шаркиновић и Мевлида Муратовић поднесу оставке и да им се онемогући да икада више обављају било коју јавну функцију”, наглашавају у ХРА.

Акција за људска права сматра да у јуну Уставни суд није смио да дозволи да суткиња Ђурановић гласа у својој ствари, о правном питању од кога је непосредно зависила њена функција, јер је начело Немо иудеx ин цауса суа темељ правне цивилизације, а важи и у Црној Гори.

“Да је тако поступљено, да је тада изузета из одлучивања о томе хоће ли јој функција престати у децембру или не, одлука о томе не би могла бити донијета, јер би однос гласова био 3:2, па је о томе требало обавијестити Скупштину, као у претходном случају, и омогућити Скупштини, као и прије, да одлучи о престанку функције (у противном би судије Уставног суда на функцијама могле да остају и до краја животног вијека). Међутим, како се то није десило, и Ђурановић није изузета, чињеница је да је одлуку да се Скупштина не обавјештава Уставни суд формално донио потребном већином, па је чињеница и да је сада Скупштина приступила доношењу одлуке о престанку судијске функције Ђурановић без одлуке Уставног суда и супротно већинском ставу Уставног суда исказаном у јуну, супротно Уставу (чл. 154 ст. 3) и Закону о Уставном суду (чл. 7)”, стоку у саопштењу ХРА.

Ипак, додају, треба примјетити да је тај већински став донијело чак троје судија о чијим се функцијама суштински одлучивало – иако се формално одлучивало само о Драгани Ђурановић, гласали су и Лопичић и Шћепановић, судије којима су функције у том тренутку већ морале да престану.

“Исту грешку не треба понављати. Уставни суд не треба да дозволи да судије о чијем престанку функције се одлучује одлучују у својој ствари. Ако нема већине потребне за доношење одлуке, онда је на Скупштини, односно предсједнику Црне Горе да одлуче да ли да покрену процедуру избора нових судија или не. ХРА апелује да сједница Уставног суда на којој ће се одлучивати о питању престанка функције судијама Уставног суда 25. децембра буде отворена за јавност (чл. 7 ст. 2, чл. 29 Пословника). ХРА указује да Уставни суд може организовати и посебну јавну расправу (чл. 45 Закона о Уставном суду) и у присуству истакнутих правних стручњака, професора радног и уставног права, расправити питање када функција судијама Уставног суда мора да престаје, јер је то питање очигледно међу судијама Уставног суда у континуитету изазивало подјељена мишљења”, сматрају у ХРА.

(ХРА се потрудила да обезбиједи таква мишљења професора Зорана Ивошевића и Весне Ракић Водинелић.)

“ХРА сматра да приликом предстојеће измјене Устава (када је планирано искључење министра правде из чланства Судског савјета) треба повести рачуна и о томе да се правни оквир за престанак функције судијама Уставног суда и редовних судова, а и државним тужиоцима уреди на начин који обезбјеђује правну сигурност и начело сталности функције тако да не зависи од честих измјена закона, као до сада”, закључују у ХРА.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: