Храм мржње
1 min read
Мишо Вујовић
Пише: Мишо Вујовић
“Мржња толико изопачи и најшири ум, поремети и најбоље образовање, исквари и најчистије срце да унесе неред у целу човекову природу”, написао је ненадмашни Јован Дучић нагласивши да мржња највише разара оног ко је носи.
Људи који мрзе не носе само негативну емоцију према другим људима већ живе у кавезу сопствене немоћи, споља су горди унутра слаби и ломљиви.
Мржња је бедем кукавичлука и немира, недостака љубави и снаге да се човек издигне изнад овог патолошког стања, генетског, дохрањеног траумама рођења или стеченог комплексима ниже вредности.
Највећи монструми и мрзитељи по правилу су малодушне и недовршене особе. То је небројено пута доказано, нарочито у времену рата и ванредних околности када из човека покуљају скривени порови, изопачене страсти ношене мржњом према свему што има форму, смисао, лепоту и суштину.
На удару колективне мржње у свим револуцијама је традиција. Стварање нове елите по правилу настаје на злочину према свему што има континуитет, историју или педигре.
И данас смо сведоци како се у том јуришу малоумља широм света уништавају културна добра, затиру трагови древних цивилизација, отуђује и пљачка баштина. Ризнице западних музеја препуне су опљачканог блага древног истока од Египта и Византије до Ирака и Сирије.
Мржња међу ближњима има најразорнију моћ. Братска мржња има самоунишћујућу снагу да сагори и у пепео претвори све око себе. Тај Каиновски порив данас хара Црном Гором отуђеном од сопствене суштине, лишеном љубави према традицији и прецима.
Поруке које власт шаље српском народу на граници су са прогласима нациста Јеврејима. Рећи да у Црној Гори нема места за оне који не љубе антисрпску и канцерогену Црну Гору, да је овако изопачену и србофобичну не доживљавају као своју отаџбину, а која им ускраћује право на сопствено исконско биће, у најмању руку је терор у најави.
Свака репресија и дискриминација почиње манифестима и јавним обраћањима званичника, касније директивама улази у масу, из масе у институције. Све је већ виђено.
Не постоји наука и научници који ће доказати да Црногорци нису Срби, већином насељени са Косова и Старе Србије након пада српске средњовековне државе, али добрим делом и аутохтоно становништво српског етноса које је живело на простору Дукље, Зете, Травуније и Захумља.
Миграције из нужде узроковале су многа померања становништва. Потреба чувања крста и српског имена створила је Црну Гору – најслободнију и најсрпскију српску државу. Српство у њој је значило све. Од части, слободе, вере, живота до смрти.
“Што се не хће у ланце везати, то се збјежа у ове планине…”, певао је Његош заветујући се часном крсту и слободи златној.
“Мићуновић и збори и твори српкиња га још рађала није од Косова а ни прије њега”.
Та епска – српска Црна Гора никада није јаукнула под бременом немаштине и честог ратовања. Ишли су у бој да траже витешку погибију да их она на кућом прагу не би дочекала. Одговор на ултиматум Омер паши и његовој силној војсци био је јединствен у историји ратовања – послали су му фишек са барутом. Клетве су настале као витешки путокази, а заклетве неписани закони.
Нема дана, ни мегдана ни жалости, ни весеља да се србству није наздравило или уз гусле српство ожалило.
“О кукавно српство угашено”, вапи песник и владика за својим царством.
Гаси ли се данас српство у Црној Гори, новој и неприродној држави насталој на свим супротностима сопствене суштине? Давно је Брозова Црна Гора запалила ломачу под Његошевом и исконском Црном Гором!
На трен смо помислили да је ватра угашена, али су је стара мржња и нови ветрови поново заждили и распирили. Препакивање памћења улази у једну егзалтирану димензију шизоидне дрскости – да се руше споменици истинским херојима, а подижу пљачкашима и разбојницима од којих је у време окупације Аустроугрске пропиштао народ у Црној Гори.
Поруке које власт шаље још више ће је распалити. Србима се прети прогоном, нестанком и терором. Отимањем светиња и богомоља или новим унијаћењим по украјинском моделу. Сви који прихвате, мораће да се доказују новом идентитету мржњом према свему што до јуче беху, а суштински и данас јесу. Постаће Они. Преправљаће надгробне споменике, спаљивати сећања, на бувљаку продавати породично ордење и мржњом убеђивати себе да су им преци залутали под погрешну заставу, да нису ослобођени него покорени. Што многи већ чине.
Предњаче они чији су се преци и раније сунетили. Уче децу да су им завојевачи пријатељи, а крвна браћа душмани. Они који не пристају тихо се осипају, са вероватноћом да се и масовно проспу уколико власт брутално крене на Митрополију црногорско-приморску и Епархију будимљанско-никшићу. Црква је вековима представљала престо државе.
Она је крстом, молитвом и сабљом штитила свој народ. Српски, другог није било у тим литицама крвљу слободе обливеним.
На упадицу једног странца да када нестане Турака о Црногорцима се неће имати шта говорити, како сведочи Љуба Ненадовић, један стари Црногорац је без двоумљења одговорио: “Добар Србин имаће довијека шта бранити”.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Mrznja je znak slabosti, znak potpune bespomocnosti, znak dubokih kompleksa nize vrijednosti.
A mrznja prema Srbima u Crnoj Gori je takodje znak proklestva i demonske zaposednusti.
Ako analizirate bilo kog srbomrsca u Crnoj Gori, skoro bez ijednog izuzetka vidjecete sledece karakteristike:
1. Skoro svi su potomci crvenih jamara, onih koji su u titoisttickoj diktaturi bili najedeni i kojima je Tito dao sve sto im dusa pozeljeti moze.
2. Veci dio srbomrzaca potice iz jamarskih familija, ciji preci su do ramena okrvavili ruke krvlju srpskog pravoslavnog naroda i kojima do dana danasnjeg, ni na kraj pameti ne pada niti da se pokaju, niti da dopuste potomcioma ubijenih, da dostojno sahrane i obiljeze grobove zrtava njihovih oceva i djedova.
3. Veci dio srbomrzaca potice iz jamarskih familija, koji su cetrdesetih godina postavili nekoliko ginisovih svetskih rekorda. Naprimjer u istoriji covjecanstva niko nije ubio vise svestenika, niti porusio vise pravoslavnioh Crkava, niti izmasakrirao vise hriscana, nego crnogorski crveni jamari. U tome su prevazisli cak i judeo boljsevike iz Sovjetije.
DAKLE; DANASNJI SRBOMRSCI U CRNOJ GORI SU VEOMA PONOSNI POTOMCI NAJGORIH GONITELJA HRISCANA U ISTORIJI
Ne treba biti mnogo pametan, pa shvatiti kakvo je proklestvo Bozije na njima, pa stoga treba shvatiti i zbog cega u Crnoj Gori toliko narkomana, toliko ubistava i toliko beznadja.
4. Danasnji srbomrsci su duboko iskompleksirani ljudi, pa mrznjom hrane svoje komplekse.
5. Vecina srbomrzaca u Crnoj Gori su rasisti, koji misle da su oni nesto posebno, da su maltene nadrasa posebno talentovanih i sposobnih ljudi. U stvari, veci dio njih nije obdaren nekim posebnim talentima, pa stoga u svojoj glupoj uobrazilji, mogu samo da se koce, duvaju, dizu obrve i podsmijavaju svemu cestitome.
Mislim da na citavom krugu zemaljskom ne postoji odvratniji tip covjeka od arogantnog, divljeg i ne bas mnogo pametnog djilkosa crnogorskog i po pravilu je vecina takvih medju srbomrscima.
Doduse i medju Srbima u Crnoj Gori ima dosta primitivizma, dosta zavisti, dosta onoga „daj bolan meni da i ja malo ceram“, ali ima i neke naivnosti, neke dobrote i cini mi se potencijala za neki novi prepord, koji moze poceti samo onda, kada se dostojno opoju i sahrane sve zrtve crvenih jamara u Crnoj Gori a kojih je veoma, veoma mnogo i cija krv vapi pred Gospodom.
Nece biti mira u Crnoj Gori dok se ne sahrane zrtve pasijeg groblja, Radovca i stoitina jama u kojima je ubijen najbolji dio naroda crnogorskog.
Nece biti mira i srece u Crnoj Gori, sve dok se ta pravda ne zadovolji i dobro je sto je to tako i treba da tako ostane.
MOLIM GLAVNOG UREDNIKA PORTALA 4S DA SUSPENDUJE KOMENTARE KOMLENA I NJEMU SLICNE.
Nacional-sovinisti, u paranoicnim magnovenjima, obavezno uocavaju mrznju i strah za nacionalni korpus u koji se svrstavaju.
Nije do drustva. Do njih je.
Ah
Htjedoh koju na racun recenice koja zakljucuje tekst
Procitah jednom djelo od prota Mateje al mi ovo ne osta u pameti
Gost me pomraci
Suvisno bi bilo posle njegove ipservacije
Mocna konstatacija starog Crnogorca
“Добар Србин имаће довијека шта бранити”.
Поставићу мисао Драгоша Калајића: „Сваки веродостојни Србин мора да се суочи са питањем: да ли би остао непоколебљив и на изгубљеном месту српства без икакве наде. Ја себе васпитавам да живим без ослањања на штаке наде и оптимизма, дакле – са делотворним песимизмом“.
Делотворни песимизам је, дакле, наша последња шанса; јер, како је певао Хелдерлин,„где је опасност, расте и оно спасоносно“. А Бог ће, по речима патријарха Павла, помоћи – ако буде имао коме да помогне. Наше је да будемо „непоколебљиви и на изгубљеном месту српства без икакве наде“.
Njegos:“Pas svakoji svoje breme nosi“/Pas–generacija/.
Tj.svako pokoljenje nosi svoj teret.Iz teškoća se javljaju nove snage,napori jačaju duh.Pritisak izaziva otpor,kao što zgusavanje vetrova izaziva gromove.Potreban je podstrek za akciju,kao što je potreban udar da izazove iskru iz kamena.Koja bi bez tog udara ostala u kamenu/u kam ocajala/.Onaj ko je u bitisanju zaslužio časno ime na zemlji,taj je imao za šta da živi na njoj.
Ovaj montenegrinski Šibolet ako ništa drugo, ostaće za nauk svima, da ove ‘naše’ hiljadugodišnje ukiseljene u jadu i binedi gnjide, nijesu za ovih desetak godina „oslobađanja“, od ‘srpskog ugnjetavanja’, uspjeli da nađu JEDNOG JEDINOG HILJADUGODIŠNJEG UGNJTAVANOG, da da svom sinu ili ćerci ime na to svoje Autohtono S’ i Z’!?
Znaju i oni dobro granicu i odjek svoje ‘dalekosežne’ prdnjave! 😉
Zar ovi ‘naši’ ne kažu isto „Šibolet“: recite s’ i z’???
Đavo došao po svoje!
Narcizam malih razlika = Šibolet
12:4 Tada Jeftaj skupi sve ljude od Galada, i udari na Jefrema; i ljudi od Galada pobiše Jefrema; jer govorahu: Begunci ste Jefremovi vi, ljudi od Galada, koji se bavite među Jefremom i među Manasijom.
12:5 I Galad uze Jefremu brodove jordanske. I kad koji od Jefrema dobeže i reče: Pusti me da pređem, rekoše mu oni od Galada: Jesi li od Jefrema? I kad on reče: Nisam,
12:6 Onda mu rekoše: Reci: Šibolet. A on reče: Sibolet, ne mogući dobro izgovoriti. Tada ga uhvatiše i zaklaše na brodu jordanskom. I pogibe u ono vreme iz plemena Jefremovog četrdeset i dve hiljade.
http://svetopismo.info/index.php?option=com_content&view=article&id=283:sud-glava-12&catid=42:knjiga-o-sudijama&Itemid=112
Zvaničan jezik u Brozovoj Crnoj Gori je bio srpski, nije postojala „CPC“, zastava je bila srpska trobojka sa petokrakom, ćirilica je bila dominantno pismo, nije bilo srbofobije,…
SPC je hram mržnje, a IN4S najvažnije glasilo ideologije mržnje. Tu nema ni za koga lijepe riječi osim za Rusiju i njenog diktatora. Zaista bolesno.
Moram da pitam, kakvu to mržnju širi SPC?
U odnosu na tebe su gnjide karakterna bića!
Varikina je u odnosu na tebe šećerlema!
Nećeš još dugo sa tom mržnjom u sebi – đavole!!!
Опет је Комлен прескочио терапију. Ау изгубићемо га ка теле у Загараче.
„Narcizam malih razlika“, poštovani Vujoviću!
Nijesu to Srbi prvi izmislili!
Dijete u pubertetu hoće da bude drugačije od svojih roditelja!
Brat od brata! Sestra od sestre!
Ljudska mana, na koju mnogi neprijatelji prvo zaigraju, ne bi li ućarili – vraga!