ИН4С

ИН4С портал

Хроника једног бешчашћа: Шеста година монтираног поступка против пуковника Алексића

1 min read

Привођење пуковника Алексића

Прошло је више од пет година од када је другог октобра 2016. године лишен слободе пуковник Радован Алексић, држављанин Републике Србије, због сумње да је 11. јула 2016. године, наводно, у Подгорици покушао да убије полицијског службеника Предрага Шуковића бившег начелника Одсека за борбу против организованог криминала и корупције Управе полиције Црне Горе.

Поступак покренут по том основу се и даље налази у фази истраге упркос чињеници да су сви рокови за његову реализацију одавно истекли.

Алексић је негирао извршење кривичног дјела које му се ставља на терет и одбацио било какву повезаност са тим случајем уз напомену да се тога дана када је у Подгорици рањен Предраг Шуковић он налазио у Београду и понудио истражним органима да, преко надлежних органа Републике Србије, провјере његове наводе.

Чињеницу да се Алексић у вријеме извршења кривичног дјела налазио у Београду истражни органи Црне Горе су потпуно игнорисали, а игнорисали су је, макар до сада, и надлежни у Београду иако је она неспорна и позната како у Србији и Црној Гори тако и многим међународним организацијама.

Покушај подвале доказа

Вишегодишња истрага, чини се, представља обичну фарсу и њени резултати се углавном своде на тврдње да је Алексић особа на, од стране полицијских службеника, монтираном и преправљеном видео снимку који није настао на мјесту извршења кривичног дјела, затим на диригованом и унапријед припремљеном свједочењу бивших војних лица – криминалаца Ахма Хајдарпашића и Веселина Голубовића, манипулације телефонским комуникацијама и лажни налаз вјештака Немање Радојевића.

По основу лажних и исконструисаних оптужби Алексић је провео у притвору нешто више од три месеца након чега је пуштен на условну слободу уз јемство са израченом забраном напуштања мјеста пребивалишта у Подгорици.

Када је дошло до промјене власти у Црној Гори, Више државно тужилаштво је експресно предмет послало у Београд како би се надлежни органи Србије, након реализације неких процесних радњи, изјаснили о томе да ли је Алексић починилац предметног кривичног дјела или није, али одговора нема иако је од тада прошло скоро годину дана.
У овом поступку није циљ да се разјасни покушај убиства Предрага Шуковића већ да се заштите стварни извршилац и налогодавци истог и уједно црногорске службе безбједности обрачунају са пуковником Алексићем из разлога који немају додирних тачака са овим случајем.

На тај начин се обезбеђује и дуго трајање изолације пуковника Алексица у месту пребивалишта у Подгорици, што је, такође, један од циљева ове фарсе.

Важну улогу у монтирању овога процеса, према сазнањима Алексића и његовог тима, о чему је ИН4С више пута писао, су имали бивши премијер и бивши директор Управе полиције Душко Марковић и Веселин Вељовић, тужиоци Весна Јовићевић, Жељко Томковиц и донекле Данка Ивановић Ђерић, бивши шеф граничне полиције Веско Дамјановић, инспектор Синиша Стојковић и група полицијских слузбеника којом је он руководио, бивиши директор АНБ и бивши шеф подгоричког центра АНБ Дејан Перуничић и Милан Ковачевић, као и вјештак судске медицине Немања Радојевић, али и друга лица – припадници безбједносног сектора и вјештаци.

Из извора блиских Радовану Алексићу сазнајемо да је црногорским истражним органима у вођењу ове фарсе значајна подршка и помоћ стизала из Београда посебно од Вишег јавног тужилаштва у Београду којим руководи тужитељка Наташа Кривокапић.

Подсјећамо, одмах након хапшења у октобру 2016. године, у намјери да прикрију нечасну подвалу за покушај убиства инспектора Шуковића, црногорске службе безбједности су, преко режимских медија у Црној Гори, али и многих у Србији, покренули прљаву кампању у којој је Алексић описан као носилац деструкције и субверзивног дјеловања повезан са страним обавештајним службама уз чију помоћ је наводно рушио режим Мила Ђукановића, како је формирао 7. Батаљон и Редарску службу Демократског фронта и са просрпским снагама спроводио активности ради дестабилизације Црне Горе и њене власти у једном дужем временском периоду и томе слично.

Показало се на крају да су то само неистине пласиране ради покривања стварне позадине напада на Предрага Шуковића (илегална производња и промет цигарета, напади на новинаре итд) и других злочина иза којих стоје црногорске службе безбједности чији руководећи кадар је њих покушао подметнути Радовану Алексићу, при чему су, како сазнаје одбрана, имали подршку појединаца и дијелова државне администрације Републике Србије.

Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

16 thoughts on “Хроника једног бешчашћа: Шеста година монтираног поступка против пуковника Алексића

  1. ПРАВДА лишена власти је немоћна, ВЛАСТ лишена правде је тиранска. Заштита држављана и Срба у иностранству, у члану 13. каже: „Република Србија штити права и интересе својих држављана у иностранству.“
    У случају пуковника Алексића и у случају држављана Србије, таоца афере „Држани удар“ , именитељи у Србији су исти. У оба случаја Влада Р.Србије и Александар Вучић брутално крше чл.13 Устава. Вероватно за то имају разлог.

    13
  2. Vesna Jovicevic se sakrila u misju rupu i misli da ce biti zaboravljena. Pritajio se i onaj Sinisa Stojkovic, nekadasnji svercer banana preko granice, inace poznat po montiranju mnogih slucajeva. Nigdje nema ni Nemanje Radojevica koji je namjerno smanjio visinu Aleksića samo da bi mu podvalio. Nrmanju bije ga glas da ne voli Srbe, ali ne smeta sto mu zena radi u srbijanskoj firmi.

    15
    1
  3. Za Srbiju njje interesantan ovaj slucaj i to je po meni sve ok. Uostalom predsednik Srbije jednom rece da ga u Crnoj Gori jedino interesuju Milan Knezevic i Andrija Mandic. Po meni je to u redu. Tako i treba.

    5
    8
  4. Svi koji su učestvovali u ovoj montazi će biti pohapšeni. Zivi bili pa vidjeli. Stranci se interesuju za ovaj predmet. Svima je jasno od samog starta da Aleksić nije taj.

    15
    2
  5. Montenegrini jos nisu naucili da ljude treba krivicno goniti za ono sto su uradili a ne za ono sto nisu. Ako je ovaj Aleksic nesto uradio lose treba ga goniti za to sto je uradio a ne za ono sto nije. I jos hoce silom na sramotu da mu natovare ovoga,Sukovica. Kakav primitivizam Montenegrina.

    17
    1
  6. Vesna Jovicevic i Zeljko Tomkovic su veliko zlo. Spremni na sve. Cemu se oni nadaju kad odu sa funkcija. Ovako postupanje prema jednom neduznom covjeku mora biti kazneno.

    16
    1
  7. Sta hoce novinari da kazu za Srbiju? Srbija ne moze nista ovdje da uradi. Ona i ne treba da pomaze ovome Aleksicu. Uostalom, sta je on trazio po Crnoj Gori? Sam pao sam se razbio. Ako je isao na more, mogao je u Hrvatsku ili Grcku, nije morao tamo. Znao je da u Crnoj Gori ppstoji obicaj da se prave podvale ljudima. Pa je li Milo Djukanovic pokusao Vojislavu Kostunici podvaliti pokusaj ubistva Duska Jovanovica.

    4
    8
  8. Zar je proslo pet godina ? Ne mogu Milovi tuzioci i Milova murija da priznaju sta su uradili neduznom civjeku i sad odugovlace istragu tako bez veze. Jos malo, jos malo…

    15
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net