Хрвати, дајте нам Милановића, ево вам Милатовић!

„Црна Гора је ослабила преговарачку позицију коју имамо са Хрватском и то није добро“, казао је предсједник Црне Горе, Јаков Милатовић, у друштву предсједника Хрватске, Зорана Милановића, током јучерашњег предавања на Факултету политичких наука у Подгорици, а на тему „Проширење ЕУ као геополитички императив“, пишу подгоричке „Вијести“ у, иначе, обимном тексту посвећеном другом дану Милановићеве посјете.

Милатовић је и додао да је у тренутку мало затегнутог односа Црне Горе и Хрватске, посјета Милановића битна порука.

„Хрватска је била велика подршка кад је у питању наше НАТО чланство. Такође, веома је битан партнер на ЕУ путу. Зацртали смо амбициозан циљ – улазак до 2028. Данас је и проширење ЕУ у контексту једне шире приче. Свакако да на овом европском путу рачунамо на подршку Хрватске“, рекао је Милатовић и поновио да Резолуција о Јасеновцу није ишла у прилог односа Црне Горе и Хрватске.

Истакао је да је регионална сарадња суштински важна за европске интеграције.

„Велико ми је задовољство што овдје имам мог пријатеља Зорана Милановића, који је био на челу Владе кад је Хрватска постала члан ЕУ. Јасно је из његових изјава и ставова да ЕУ није идеална, али да не најбоље што тренутно постоји.“

Милатовић је рекао да су се он и Милановић састали са пословним клубом Хрватске и Црне Горе и да су том приликом разговарали и о пословним баријерама, попут задржавања на граници.

„Највеће достигнуће које можете имати је ваша држава“, казао је Милановић и наставио:

„Права нутритивна вриједност је у томе, а све остало је додатак исхрани. Тако је и са НАТО, тако је са ЕУ. Све бивше југословенске државе су, након производње, сведене на систем услуга. Ја бих волио да моја држава буде јака, и да влада процесима, да има производњу. Спремајте се за ЕУ. Институције вас повезују, али које нису јаке. ЕУ није држава, нити је дизајнирана да то може постати.“

Послужио се интересантном формулацијом како би саопштио да су „ови горе“ опсједнути руском пријетњом.

„Од нечега што је илузија – постаје делузија. Наоружавају се у ишчекивању велике невоље. Ја то не видим и не желим се припремати за то.“

На питање студента да ли би се проблем школског брода „Јадран“ могао ријешити, Милановић је казао да није извршна власт, не може утицати, па не жели уносити смутњу.

Ипак, додао је да је за Хрватску тај брод њихов, а да је за Црну Гору пут у ЕУ избор.

„У Русији се живи фино, а пати Украјина. Тотално смо је уништили“

Неизоставна тема био је и војни сукоб на истоку Европе.

Милановић је истакао да ЕУ није држава, али да висока представница Европске уније за спољну политику и безбједност Каја Калас води опасну политику.

„Ништа лично, ништа против те државе (Естоније), али ја сам се плашио да ће она постати генерална секретарка НАТО-а, а она је постала министарка вањских послова ЕУ – још горе. ЕУ није права држава, није ни замишљена тако“, саопштио је предсједник Хрватске.

Милановић је казао и да предсједницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен није нико бирао на ту позицију.

„На челу ЕУ не би требао бити Њемац јер су велике ствари, а Немачка је прејака.“

„Када нека топ чиновница каже да ће ЕУ трошити 800 милијарди. С ким се консултовала? Је ли се сјећате Јункера? Онај тип што је волио попити, ухватити мушкарце за доњи дио леђа. Имао је план од 700 милијарди, нико није евра видио. Је ли то ППП, номинални БДП? Нико то не зна.“

Рекао је и да Балкан није геополитика, већ да је то Украјина.

„Балкан није био геополитика деведесетих, није ни у Другом свјетском рату. Хитлер га је хтио заобићи, да није правдољубивог српског народа. На своју штету. Југославија није функционисала“, истакао је Милановић.

Дотичући се односа према Русији и Путину, предсједник Хрватске је рекао да је његов однос увијек био хладан и да се држао на дистанци.

„ЕУ ће се наоружавати, Русија је ратна економија. Немогуће је процијенити колико Русија троши на одбрану, али троши много.“

„Та Русија је била проглашена за бензинску пумпу са нуклеарним оружјем. То је арогантност. Та земља је слала људе на Мјесец. И ја то као Хрват причам. Ајде да неки Црногорац прича. Ратна економија је, на примјер, била САД у Другом свјетском рату. Неких производа није било јер се све давало за одбрану, али су напредовали. У Британији се до 1955. храна куповала на тачкице. Тога нема у Русији, живи се фино, а пати Украјина. Ми из ЕУ смо је уништили“, оцијенио је Милановић.

Каже и да је Русија демографски старија од Црне Горе. „Како ће напасти Пољску? Потребно је да неко каже ‘цар је го’“ поручио је хрватски председник.

На питање о формирању савеза Хрватске са Албанијом и Косовом, Милановић је казао да се „прави од муве слон“ и да ту нема савеза, да нема новца и слично, те да се он пита у војсци.

Милатовић: Деведесетих није било безгрешних

На питање студента који су потези којима ће се Црна Гора „искупити за непослушне деведесете“, Милатовић је оцијенио да је Црна Гора отворена земља, саставни дио УН те да жели да на принципима равноправности сарађивати са свим земљама свијета.

Он је додао да деведесетих није било безгрешних, те да, иако треба признати своје грешке, треба указати и на грешке других.

На питање новинара да ли се држава добро војно спрема ако даје земљиште цркви, Милатовић је казао да је очекивање да ће се Црна Гора на самиту у Хагу ове године обавезати да ће издвајати више за одбрану.

„То би требало да буде око три одсто БДП-а. Знате да неке источноевропске државе издвајају око четири одсто. Оно што могу да кажем да на сједницама Савјета за одбрану и безбједност нисмо још увијек отворили тему на који начин Црна Гора може да се обавеже на издвајања од три одсто“, рекао је Милатовић.

Како је додао, прво о томе морају да их обавијесте Министарство финансија и Министарство одбране.

Милановић: Договорићемо се некад

На питање новинара „Вијести“ зашто се нису отварала питања до 2020, Милановић је рекао да је то „антика“, али да Шпанија и Португал имају неријешена питања још од Наполеонових ратова.

Како је истакао, једина су словенска нација која је литорална.

„Договорићемо се некад, негдје о ‘Јадрану’. Са Словенцима имамо неријешене проблеме, али идемо даље. Добри су односи“, закључио је предсједник Хрватске.

Милатовић и Милановић обишли Завичајни музеј у Колашину и манастир Морача

Предсједник Републике Хрватске Зоран Милановић и предсједник Црне Горе Јаков Милатовић обишли су Завичајни музеј у Колашину и манастир Морача, саопштено је из Кабинета предсједника Црне Горе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: