Хрвати не одустају од једрењака „Јадран“

Да полуострво Превлака, капија Боке Которске, због које је у јесен 1991. године проговорило оружје и избио рат између Хрватске и тадашње Југословенске народне армије, није једино нерешено питање у међудржавним односима Црне Горе и Хрватске потврдио је пре неколико дана Андреј Пленковић, хрватски посланик у Европском парламенту.

Не супротстављајући се похвалама и не негирајући напредак Црне Горе, Босне и Херцеговине и Македоније на путу ка Европској унији, хрватски посланик позвао је Црну Гору да коначно реши питање војне имовине бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, конкретно да врати Хрватској школски војни једрењак „Јадран“, који је управо 1991. године одвезен из сплитске луке Лора и од тада је усидрен у тиватском пристаништу и користи се у цивилне сврхе.

На ту „опаску“ Пленковића (потиче, иначе, из редова Хрватске демократске заједнице), која се први пут чула под кровом овог високог међународног дома, није реаговао присутни Штефан Филе, комесар за проширење ЕУ, ни известиоци Европског парламента за ове три земље, али ни представник Црне Горе, а реакција није било ни у самој Црној Гори, па ће очигледно – баш као и Превлака – и питање једрењака „Јадран“ бити прћија око које договор тражи такозвана мирољубива дипломатија две државе.

Под седам државних застава

Једрењак „Јадран“ је изграђен у бродоградилишту у Хамбургу 1931. године за потребе Ратне морнарице Краљевине Југославије. Од 1933. године на његовим јарболима су се вијориле заставе седам држава: прво ратне морнарице Краљевине Југославије, онда Италије, Немачке, Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, па Савезне Републике Југославије, затим Државне заједнице Србије и Црне Горе и сада независне Црне Горе.

Мост у Венецији

Једрењак „Јадран“ је најтужнију судбину доживео након капитулације Италије, у јесен 1943. године, кад се нашао у Венецији. Ту је, напуштен и опљачкан, пропадао и плутао све до краја рата, а једно време је, како кажу, служио и као понтонски мост у неком од венецијанских канала.

И ако око Превлаке постоје дијаметрално супротни ставови и гледања без претерано тврдих аргумената, насупрот Хрватима, који сматрају да најмање 90 одсто флоте и имовине бивше Југословенске ратне морнарице, па и једрењак „Јадран“, припада њима, Црногорци су уверени да су, кад је питању ова „галија“, аргументи на њиховој страни, без обзира на то што се она заиста дуго налазила у саставу флоте Војно поморског школског цетра у Сплиту.
Наиме, откад је 1947. године нађен у Венецији, потпуно руиниранн и уништен, и дотегљен у Тиват, где је годину дана трајао његов ремонт, на једрењаку су потом, у размаку од 20 година, још два пута вршени велики ремонти у Морнаричко-техничком ремонтном заводу „Сава Ковачевић“ у Тивту. Да се и не говори о другим поправкама и текућем одржавању брода, које је стално обављано у Тивту, овде је и пре 10 година извршен велики, генерални ремонт пловила који је, по неким подацима, коштао близу милион евра.

Смета им споразум Црне Горе и Србије

Хрватима није превише сметало (или то барем јавно нису испољавали) што се Државна заједница Србије и Црне Горе годинама дичила у свету једрењаком „Јадран“ (споменимо само светску изложбу ЕКСПО у Лисабону 1998. године, или чувену изложбу историјских бродова у Енглеској посвећену 200-годишњици Трафалгарске битке).

Много више им је, изгледа, засметао један споразум Србије и Црне Горе као независних држава, потписан одмах након осамостаљивања Црне Горе 2006, по коме и државни протокол Србије има право да користи једрењак „Јадран“ за своје потребе, баш као и Црна Гора. Хрвати сматрају да то право апсолутно припада и њима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: