Хрвати све више оспоравају ужасе Јасеновца: „Tамо се умирало од болести“

У Хрватској се објављује све више књига које негирају усташка најсуровија недјела и врше срамотну ревизију историје, а тамошња власт то прећутно одобрава.

„Јасеновац није био логор смрти, већ радни логор. Срби су починили геноцид над Хрватима, а онда своје жртве оптужили за злочин над њима. У Јасеновцу нису убијана деца. Тамо нико није доведен зато што је био Србин, Јеврејин или Ром. У Јасеновцу се умирало од болести, понајвише од тифуса који су доносили партизани.“

Ово су само неке од „истина“ којима се служе Хрвати у циљу покушаја да оспоре једне од највећих злочина у 20. вијеку који су се дешавали у геноцидној творевини НДХ.

Овакви садржаји, који негирају нацистичке злочине и Холокауст, у уређеним демократским државама третирају се као кривично дЈело, у Хрватској, гдЈе се свакодневно објављује књиге са оваквим тврдњама – није одговарао нико, пишу „Новости“

Напротив, хрватско издаваштво непрестано „обогаћују“ дјела иза чије промоције осим издавача и аутора стоји и Католичка црква, која најдиректније помаже њихову промоцију.

У обиљу таквих садржаја можда је понајдаље отишао историчар из Сплита Стјепан Лозо, који тврди да су – Срби током Другог светског рата починили геноцид над Хрватима.

Његова књига „Идеологија и пропаганда великосрпског геноцида над Хрватима, пројекат хомогена Србија 1941“ настала је, како каже, као одговор на „зов стотина хиљада невино побијених Хрвата у великосрпском геноциду“.

Узбуну је подигла и књига Срђана Вукића „Радни логор Јасеновац„, која се рекламира и на следећи начин:

– Је ли ова књига покушај ревизије логора Јасеновац? Јест.

– Настоји ли ова књига уништити мит о Јасеновцу? Да.

Можда је „најзанимљивије“ на промоцијама књиге „Слуга домовине“ о животу усташког кољача Макса Лубурића аутора Владе Владића, које се завршавају покличом „за дом спремни“. То изговара уредник књиге Џон Иван Прцела, Лубурићев кум и савременик, стар 97 година.

Ових дана пред публику стиже „свјеж“ материјал. За 17. јануар најављена је промоција књиге „Разоткривена јасеновачка лаж“, а Центар „Симон Визентал“ од хрватске државе тражи њену забрану.

Издавач књиге је Друштво за истраживање троструког логора Јасеновац, које је већ издало и књигу „Јасеновачки логори – истраживања“.

Како све ово тумаче историчари?

То је дио пројекта који на нов начин тумачи тај период хрватске прошлости, ствара се нови наратив о НДХ – каже за „Новости“ историчар Милан Кољанин. – Уочљиво је да се у центар приче ставља Јасеновац, како би се заборавила бројна друга стратишта по Хрватској.

Као посебно опасно Кољанин оцјењује то што се књиге промовишу преко Католичке цркве, што им даје већи ауторитет јер црква има велики утицај, и када она стане иза нечега тај се пројекат не доводи у питање.

У уређеним европским државама, уколико би неко негирао злочине у Аушвицу или неком другом логору, то би било третирано као кривично дјело – напомиње Кољанин.

Да ове књиге за циљ имају ревизију савремене хрватске историје, негирање усташких злочина и релативизацију цијелог периода постојања НДХ, сматра историчар из Загреба Хрвоје Класић.

Те књиге су дјело чланова Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац у коме има и академски образованих историчара, али има и људи који са историјом немају никакве везе.

То Друштво својим дјеловањем не ради само против Устава Хрватске, него би се одређеним ставкама у њиховом „истраживању“ у демократском друштву и правној држави позабавила и правосудна тијела – упозорава Класић.

Прошле године појавили су се књига и филм „Мит о Јасеновцу“ Романа Лељка, који такође негирају усташке злочине. Филм почиње ријечима Макса Лубурића:

Треба градити хрватску државу за нашу дјецу, без комплекса кривице, одговорности и рата очева. У атомско доба не можемо проповиједати старе системе, али да старе врлине, и морамо мислити на ону Хрватску каква ће бити године 2000, када сви ми постарији будемо иструнули у гробу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: