Хрватска безбједносно-политичка офанзива према српском народу: Хрвати затежу односе у региону

Сложена и напета ситуација на Балкану, поред незаобилазног историјског контекста, у овом је тренутку обиљежена снажним унутрашњим и спољним притисцима на Србију као централну земљу региона. Спољни фактори имају значајну улогу у сагледавању цјелокупне ситуације па би било важно размотрити кључне аспекте, од политичких до војно-безбједносних, који обликују тренутну ситуацију.

Тројни војни савез Хрватске, Албаније и Косова*

Важну улогу у овим процесима игра Хрватска као чланица Европске уније и земља која има своје историјске и политичке интересе на овом простору. Недавно оснивање тројног војног савеза између Хрватске, Албаније и Косова*, као и пружање уточишта неколицини чланова новосадског одбора Покрета слободних грађана и организације Став који се суочавају са правним поступцима за припремање кривичног дјела против уставног уређења и безбједности Србије, односе двије земље додатно компликују.

Пицула и Пленковић о „забрињавајућој“ ситуацији на југоисточној граници

Додајмо овоме и изјаву Тонина Пицуле, новог извјестиоца Европског парламента за Србију, који је констатовао „да се може рећи да се Србија налази у ванредном стању” уз упозорење да „Хрватска мора да води рачуна да на својим источним и југоисточним границама има државе које пролазе кроз турбулентно раздобље.“

На истом трагу је и најава хрватског премијера Андреја Пленковића да је Европско вијеће прихватило његов предлог да одржи расправу о ситуацији на југоистоку Европе, која је, како је рекао, забрињавајућа, а реторика запаљива. Надаље, интересантна је и вијест да су тридесет и један европосланик из више политичких група у недавно послатом писму директорици Европске комисије, Урсули фон дер Лајен, тражили да се Србији пошаље јасна порука о формирању прелазне влада.

Историјски ревизионизам Радманa Грлића

Будући да се од дијела хрватског руководства могу чути озбиљни тонови и „забринутост“ око дешавања на југоисточним границама, прије свега мислећи на Србију, Федерацију Босне и Херцеговине и Републику Српску, ваљало би истаћи и поруку хрватског министра спољних послова Радман Грлића који је уочи своје посјете Црној Гори изјавио да не постоји и никад није постојао никакав „логор Лора“.

Подсјетимо ли на чињеницу да Хрватска и Црна Гора немају ријешено питање копненог разграничења на Превлаци, уз отворено и за Црну Гору важно питање поморске границе на улазу у Бококоторски залив, долазимо до шире слике нестабилности на југоистоку Европе и офанзивне хрватске политике која се води не само према Србији, већ и према свим оним земљама у којима живи српски народ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: