Хрватска посланица: Хрватска је за Хрвате, а Срби су тек гости (ВИДЕО)
1 min read
Предсједница десничарске странке права Анте Старчевић ХСП-АС и посланица Европског парламента Ружа Томашић, није оклијевала да са говорнице те важне европске институције отворено искаже своје национал – шовинистичке ставове по којима је и иначе препознатљива јавности.
Наиме, она је током расправе о Извјештају о напретку Србије, јуче у Стразбуру, рекла да Србија мора да се ослободи четничког покрета који се залаже за оформљивање велике Србије додајући да побољшање односа Београда и Приштине Хрватској није гаранција за промјену српске политике јер је, по њеним ријечима, на ,,челу Србије четнички војвода, а држава рехабилитује четништво“.
Еуфоричне изјаве против Срба и Србије попут оних да не жели да јој се дијете уда за Србина, као и да је ,,Хрватска за Хрвате, а Срби су тек гости“, довеле су до тога да је добар дио хрватске јавности доживи као праву икону хрватске деснице.
Током свог дугог боравка у Канади гдје је радила као полицака, у неколико наврата је водила рачуна о Туђмановој безбиједности приликом његових посјета Америци. Још у том времену била је члан ХСП, странке која се тек била формално одрекла усташтва и ставова поглавника усташког покрета Анте Павелића.
По наговору Фрање Туђмана, она се у Хрватску враћа деведесетих година гдје бива изабрана за заступницу ХСП-а у Сабору.
Њене изјаве су често изазивале скандал у јавности, а понајвећи је био када је рекла да жали што гранате ЈНА испаљене у јесен 1991. на Банске дворе нису усмртиле Анту Марковића и Стјепана Месића. По својој скандалозности не заостаје ни њена изјава да се Бранимиру Главашу не може судити док сви четнички злочини не буду осуђени, а говорећи о концлогору Јасеновац истакла је да има доста лицемјерја када је ријеч о историјским догађајима, јер се стално спомињу зла произашла из времена НДХ и усташтва, а заборавља се колико је људи убијено у вријеме комунизма и у име комунистичког покрета.
Да не разумије како може бити ријечи о угњетавању српске мањине у Хрватској, када Срба у Влади има око 30 одсто што је знак да им не може бити баш тако тешко, казала је ова бивша канадска полицајка, која се отворено хвалила како је за вријеме свог службовања у Канади претукла тројицу мушкараца, а познато је да је један од саборских заступника ХСС-а осјетио њену песницу приликом неког вербалног дуела који се одигравао међу њима.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Naravno da ona ne vidi ništa loše u svojoj izjavi jer ona u to vjeruje(i mnogi drugi,na žalost).I ovo što priča je uvijeno.Ono što zaista misli je vjerovatno strašno.Ona je nosilac ustaške ideoplogije ili još dalje oličenje predaka koji su poharali Magdeburg 1631.godine.O njenim predcima su evropski monarsi imali (opravdano)veoma negativne stavove,smatrali ih monstrumima nedostojnim ljudskog roda.
Da ne ispadne da je ovo napad na Hrvate! Nije, niti će biti.I među Hrvatima i među Srbima ima i loših i dobrih ljudi(nadam se više dobrih).Volio bih da i sa jedne i druge strane(srbske i hrvatske) ima više konstruktivnosti,pozitivnih gledišta a manje vulgarnosti i napada(nacionalnih).
Vrijeme rata je prošlo(nadam se)i sad bi trebalo da stvaramo normalnu komunikaciju,da stvari pokušamo sagledati iz nekoliko uglova.
Ako neko hoće normalnu komunikaciju,super.Ko neće daleko mu lijepa kuća
Nije ona problem. Problem su oni koji misle kao ona, a njih je u Hrvatskoj nažalost previse. Vjerovatno su I u većini. Zato ćirilične table lupa ko stigne, a da za to ne snosi nikakve sancije, ni zakonske, a što je još gore ni moralne. Sve u svemu očekivano. Ništa novo, ustašoid dijeli moralne lekcije Srbima.
LAZO M. KOSTIĆ — OKLEVETAN I ZABRANJIVAN
Stotinu knjiga i dve hiljade studija nosi njegovo ime. Neka njegova dela, pisana u odbranu Srpstva, svrstavaju se među kapitalna, a danas se, bolje nego ikad, vidi s kolikim darom predviđanja su bila napisana. Pa ipak, mnogo je poznatiji u inostranstvu nego u Srbiji. Ko je prof. dr Laza Kostić?
Tačno na Savindan ove 1999. navršilo se 20 godina od smrti prof. dr Laza Kostića, poznatog širom svijeta, ali ne i u njegovoj otadžbini, kojoj je posvetio svoj dugi i plodni život. Čime je on toliko zadužio otadžbinu da ga ona ne bi smjela zaboraviti? Dovoljno je reći da je objavio 98 knjiga i preko 2.000 studija i rasprava naučnog sadržaja u raznim publikacijama. Među knjigama ima i kapitalnih djela i univerzitetskih udžbenika, a sve ostalo su djela u odbrani Srpstva, srpskih teritorija i o srpsko-hrvatskim odnosima kroz vjekove. Iz njegovih djela se vidi koliko je imao dara za predviđanje događaja. Svojim knjigama je panično upozoravao na ono što će se desiti i pružao ogromne količine dokumenata i argumenata koji su mogli preokrenuti tokove događaja, da su uzeti u obzir. Nažalost, njegove knjige su bile zabranjene u SFRJ, a u svijetu ih nije mogao svak čitati jer su pisane na srpskom i ćirilicom.
) Magdeburska tragedija
U drugom tomu te monumentalne hronike, koji je stampan 1679.g. nastavlja se opisivanje hrvatskih zvjerstava. 1630.g. „Hrvati su takodjer pljackom i drugim necovjecnim djelima (kao npr. u Teledru, Dekmenu, Velu i okolini) sve opustosili, pojedine ljude i zene uzeli sobom, sa njima vrlo tiranski postupali, nekima otkinuli noseve i usi, jdnom covjeku iskopali oba oka i ruke odrali, ni djecu nisu stedjeli, pa ni neutralna lica, cak su zlocine vrsili i nad podanicima grofa Henriha od Berga, i svuda varvarski postupali.“ Kada je sleska vojska 1631.g. u Branderburgu razoruzala jednu gomilu hrvatskih soldata iz austrijske carske vojske, kod Hrvata su nasli „pojase pune zlata odnosno srebra uz tijelo, ili citave ploce zlata i srebra nabijene na prsima, na celima, na uzdama konja, i na sedlima, pistoljima i sabljama.“
Kada je te iste godine odvojen Magdeburg, u njega su kao lesinari usli Hrvati. „Tada je zapravo pocelo i pljackanj, otimanje, mrcvarenje, sramocenje djevojaka i zenam i postupalo se preko svake mjere uzasno i grozno. U crkvi sv.Katarine oni su pedesettrojici, uglavnom zena, sasvim nemilosrdno odrubili glave, te su one pronadjene mrtve sa savijenim i preklopljenim rukama. Neke su zene prilikom porodjaja od tiranskih vojnika pogubljene. Uopce ne moze da se opise ni izrece kakav je to bio jad, kakva bijeda i zalost… Oni su, ipak, pored konja i nesto stoke, odveli sobom u logor mnogo zena i djevica sa nesto muskaraca, povezane lancima. Zenske su tu zloupotrebljavali u njihovoj djavolskoj pozudi na bijedan nacin, da su mnoge, narocito male djevojcice od deset ili dvanaest godina, koje takodje nisu postedili, morale platiti glavom.“
Kada su se poslje pijanki, orgija, pljacke i zlocina Hrvati povukli, „10.,11.i 12.maja se tako zalosno jaukanje i deranje od preostale djece culo, koja su stalno dovikivala oca i majku i koja zbog nerazumnosti nisu mogla da saopce cija su. Neka su sjedila pored svojih pobijenih roditelja koji su na ulicama lezali u krvi, i uvjek su dozivali i vikali: o tata, o mama! Neka su djeca sisali njihove mrtve dojke i pri tome tako zalosno se derala da bi se i kamen u zemlji smilovao i da bi se najokrutniji tirani pokrenuli na samilost.“ Bensen citira i izvjestaj gradskog pisara Magdeburga Danijela Fraja prema kojima su i saveznicki vojnici upozoravali civilno stanovnistvo da se cuva Hrvata jer oni sve redom ubijaju, pa i on sam svjedoci kako su kroz probijenu kapiju „Hrvati prohujali i pored nas sve zivo posjekose.“
Bensen pominje i izvjestaj magdeburskog esnafskog starjesine koji je uzasnuto kazivao: „Posto su mnogi Hrvati prebrodili Labu (Elbu, rijeku), jer je voda bila vrlo mala, i tako nase ljude opkolili i mnoge pobacali u vodu i smaknuli, to se rdjavo zbilo jedno zalosno klanje i ubijanje da niko koga je neprijatelj zatekao nije bio postedjen, ni zene ni djeca, tako da se to ne moze dovoljno opisati.“ Slicno i vrlo upecatljivo ovi dogadjaji se opisuju u knjizi „Slesko oruzje“ iz 1631.g. i u istorijskom dokumentu poznatom kao „Pisma iz Cerbsta“ od 11.januara 1631.g. „Slesko oruzje“ povodom hrvatskih zlocina u Magdeburgu donosi i citav niz novih pojedinosti, pa i sljedeci detalj: „Dva vojnika su nasla jedno malo dijete gdje dreci lezeci na ulici, svaki ga je od njih uzeo za nozicu i po sredi rascupao.“
JADU GODINA HRVATSKOG VARVARSTVA
1.Tridesetogodisnji rat
Prva Kosticeva brosura iz serije „Primjeri hiljadugodisnje kulture Hrvata“ izasla je u Cikagu 1953.g. u izdanju Srpske narodne odbrane u Americi. Odnosi se na hrvatske podvige u XVII v., u Tridesetogodisnjem ratu i njome Kostic zapocinje svoje argumentovano dokazivanje da klanje srpskih zena i djece, pljacke, rusenje crkava i spomenika, unistavanje srpskih knjiga u Drugom svjetskom ratu nije nikakav presedan niti istorijski incident, nego zakonomjerni rezultat hrvatskog istorijskog hoda i krajnji domet njihovog kulturnog i civilizacijskog razvoja. „Ali ne samo da su Hrvati u ovom nasem decenijumu pokazali svireposti kojih bi se svaki Hun ili Avar stidio, nego uopce je sva njihova istorija puna grozote, izdaja, otimacine, kradje, pljacke, ubistava nevinih i bespomocnih. Nema nijednog savremenog naroda, to znaci jos preostalog naroda, o kome se istorija tako odvratno izrazila kao sto su Hrvati. Njihova djela opisuju se sa puno grozote, Gdjegod su se pojavili, svuda su osramotili svoje ime i opoganili sve koji su s njima saradjivali.“
Jos je 1653.g. u Frankfurtu na Majni izasla cuvena knjiga „Evropska pozornica“, koja je dozivjela mnogo izdanja, i u svakom se pise o stravicnim hrvatskim zlocinima, tiraniji nad civilnim stanovnistvom i nezasitom pljackaskom karakteru. Tako se kroz opis zbivanja u 1621.g. govori o velikoj gomili Hrvata, „koja je poslje borbe kod Praga izvrsila veliki pljen ne samo od neprijatelja nego i od prijatelja, i koja je na vise mjesta sasvim varvarski gazdovala pomocu pljacke, otimacine i pozara prema zenama i muskarcima, a onda napustili duznost i uputili se prema Poljskoj, bila od Madjara sacekana i potucena.“
U istom djelu pod medjunaslovom „Hrvati zlo gazduju u zemljama markgrofa od Durhala“, koji uopce nije ucestvovao u ratu, opisuje se kako su Hrvati ubijali, pljackali i palili sve do granice Virtenberga. „Sve su kukavno opustosili, razbijali su dna buradi, presjecali krevete i rasipali perje, djeci su odsjecali glave a potom ih u komade sjekli, a i roditelje su bijedno udesavali ako su ih se domogli, a nisu ih odmah umorili.“ U odjeljku koji je u registru oznacen pod naslovom „Hrvati gazduju u Brabantu gore nego Turci“ opisuje se kako su se „Hrvati vrlo varvarski ponasali, oni su razbijali sanduke i kovcege, ljude strahovito mucili i zlostavljali, niti su stedili lica duhovnog niti svjetovnog staleza, ponekad su mjesta zapalili i pri tome zasijana polja sramno upropastili. U Bezbeku (u zemlji prijatelja) pocinili su strahovita nedjela. Neki Hrvati su pokusali da otrgnu jednoj zeni dijete iz narucja, da bi ga zivo isjekli…, ali posto ga je ona cvrsto drzala, odsjekli su joj prste, a njenom muzu grkljan presjekli. Na taj nacin su bili ozloglaseni da tako postupaju, da ce ih se ljudi citave generacije sjecati… Zbog njih su se seljaci povlacili iz svih mijesta. Izvjesni vojnici iz brda s one strane Some predali su se bili njima jer su im ovi (Hrvati) obecali da ce im pokloniti zivot, pa ipak su im odsjkli noge i ruke, a potom ih u komade isjekli.“
A četnike proglašavaju za svece (Sv. pop Maca Pljevaljski)!?
Dobra je ova gospodja,isto koliko nas mrzi dobro bi nam donijelo njeno protivljenje ,pod uslovomo kad bi je neko slusao.
Ponacinu kako nastupu ona misli da ce nanijeti stetu i Srbiji a odkazati „nevinost i demokratiju Hrvatske“.
Ovakve osobe mogu i od tih istih krugova biti i podrzavni ,ali njeno misljenje nece nikoga interesovati.
Svako priblizavanje Srbije i Evrope u ovom momentu nije u interesu Njemacke ,tako da u ovom momentu njena izjava moze izgledati privlacna za Njemcku ,ali samo u ovom momentu vec sjutra je nepozeljna i negativna.
Dugorocno gledano sama ce Njemacka inst´stirati da se ovakve osobe ne pojavljuju u Briselu.
Ovakva izjava je bila pozeljna samo dan poslije atenntata u Sarejevo ,cak ni posle 27 marta 41 nebi bila pozeljna ,jer je vec donesena odluka o bombardovanju.
Odnosi Rusije i Njemcke su za nas od najveceg prioriteta,kako cemo se mi tu postaviti ,ne zavisi od ovakvih osoba,nego od nas.,nasa buducnost je posebini ekonomski odnosi sa EU i narocito vise nego prislni odnosi sa Rusijom na ekonomsko i vojnom planu.Hrvatska se danas ne pita vise o svojoj suvrenosti a ne da ce nama uredjivati odnose sas EU.
Ono sto su se dogovorili Rusi i Njemci to ce se i dogoditi,kao stanje sada stoji mi svojim protivljenjem Rusiji ne stetimo Rusiji nego svojoj drzavi a u korist par pojedinaca koji ce se uz pomoc pojedinh banaka iz Evrope ,bilo Njemcke ili Austrije napraviti stetu sopstvenim drzavama ,a sebi donijeti korist.,naravno na stetu drzave i naroda ,bilo da je rijec o Srbiji ili Crnoj Gori.
Srbija i Crna Gora ce saradjivati sa EU,ali prioritet u Eu treba da ide preko Italije a ne preko Njemacke,zasto je to tako ima dosta razloga,i istoriskih ali i trenutno je to za nas najbolje a i za sve drugo u okruzenju.Koliko to nasi shvataju u opoziciji nije tzesko zakljuciti,ali najbolje i za nas i za Rusiju i za Njemacku..