Хрватска се превише бавила и бави Сребреницом, а не бави се својим злочинима над Бошњацима у ратовима деведесетих, што изазива недоумицу

Пише: Војин Грубач

Доношење Резолуције о геноциду у логорима Јасеновац, Дахау и Маутхаузен: Црна Гора је направила суштински искорак од несавјесне идеологије режима Ђукановића који је, рецимо, себи дозвољавао слање црногорске делегације на тзв. “прослављање Олује”, хрватске војне акције која је за последицу имала класично етничко чишћење Срба са територије коју је обухватала.
На другој страни, не можемо се отети утиску да званични Загреб тешко може прихватити факт да је режим Ђукановића заувијек сишао с политичке сцене, јер је то био режим који им је одговарао и којем су свесрдно давали подршку, чак и у најгорој фази када се тај режим брутално окренуо против Српске православне цркве и православних Срба и Црногораца у Црној Гори. Због тога и због претварања државе у базу тешког, организованог криминала. коначно је збрисан вољом 60 одсто грађана Црне Горе на задњим предсједничким и парламентарним изборима.
Постоји индиција да је подршка званичног Загреба таквом режиму Ђукановића, који је за мало изазвао грађански рат у Црној Гори, била нека врста “освете за Дубровник”, изведена Дјукановићевим „рукама“. У том смислу, даље спомињање “случаја Дубровник” више нема никакав смисао.

Ђукановић се извинио, додуше лицемјерно, за ратне догађаје око Дубровника, сада је ред да се Хрватска извини Црној Гори што је подржавала Ђукановића чији је режим терорисао црногорске грађане у цијелом периоду свога постојања: највише Србе и политички неподобне Црногорце.
Тезу да је Резолуција о геноциду у Јасеновцу, Дахау и Маутхаузену: „инструментализација жртава“, пласирају они који су иницирали двије Резолуције о Сребреници у парламенту Црне Горе и свим силама притискали Владу Црне Горе да изгласа и трећу по том поводу у ГС ОУН. Зар то троструко гласање о Сребреници није трострука инструментализација жртава?! Наравно да јесте!
Хрватска се превише бавила и бави Сребреницом, а не бави се својим злочинима над Бошњацима у ратовима деведесетих, што изазива недоумицу.
Да се подсјетимо, у Босни и Херцеговини, на територији некадашње непризнате хрватске Херцег-Босне, било је 60 логора које су хрватске војне и паравојне јединице отвориле за цивиле и ратне заробљенике бошњачке националности. Према подацима Удружења логораша БиХ, кроз хрватске логоре Херцег-Босне је прошло око 25.000 људи углавном бошњачке националности, а најпознатији логори су били: Хелиодром, Габела, Дретељ, Родоч, Чапљина, Љубушки.
Адријан Вуксановић, предсједник ХГИ, у парламенту је стално спомињао Сребреницу а није уопште спомињао наведене логоре: Хелиодром, Габелу, Дретељ,…, нити објашњавао црногорској јавности да ли се тамо десио злочин или геноцид над Бошњацима од стране хрватске Армије Херцег-БоснеИ?
Због свега наведеног, сматрамо да су појединци и политичке организације које су напустиле парламент уочи изгласавања Резолуције о логорима Јасеновац, Дахау и Маутхаузен: направиле крупну цивилизацијску грешку, али то је био њихов избор.
Подржавати одлазак црногорских делегација на прославу злогласне Олује, што су радили ДПС, СД, СДП, ХГИ и ЛП, а напустити парламент у току гласања Резолуције о логорима Јасеновац, Дахау и Маутахузен и потом осуђивати што је она уопште изгласана, представља крупан инцидент који је у домену идеолошке девијације и интересантног цивилизацијског суноврата.
Опет, Хрватску позивамо да се с више респекта односи према одлукама Скупштине Црне Горе, те да се угледа на Аустрију и Њемачку које уопште нису имале примједби на текст и доношење дотичне резолуције, која је декларативног карактера али која има јаку и јасну моралну димензију.

Војин Грубач, предсједник НВО Центар реалне политике

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: