Хрватски историчар: Вратимо Србе да би поправили демографску слику

Хрватски историчар Хрвоје Класић каже да постоји мјера о поправљању демографије у тој земљи, а о којој нико не размишља — вратити „хрватске Србе“.

Питање демографије веома је актуелно последњих мјесеци у Хрватској. Због њега су се сукобили председница Колинда Грабар Китаровић и премијер Андреј Пленковић износећи свако своје мјере за превазилажење тог проблема.

Класић је увјерен да се хрватска дијаспора неће масовно враћати у Хрватску, па би умјесто њих она могла бити насељена неким другим народима, Бугарима или Румунима, против којих нема ништа, али додаје да то није мјера на коју он мисли. Он каже да Хрватска треба да врати „наше Србе“, који су ту земљу напустили под ратним дејствима 1990. године, било под притиском, било добровољно.

„Наравно, међу њима сигурно има оних који из различитих разлога не би ни хтјели да се врате… Сви остали, који вјерујем чине већину, требало је већ одавно да постану предмет интереса политичких елита када год су на дневни ред долазиле теме поправљања демографске слике“, сматра Класић.

У коментару објављеном на хрватском порталу „Нет“, Класић каже да упркос свему што се издогађало, „Хрватска је вијековима домовина (хрватским) Србима исто колико и Хрватима“. Њихови су преци, подсјећа, на различите начине унапређивали хрватску привреду, културу, школство и спорт.

„Нису ти односи увијек били добросусједски о чему понајприје свједоче године Другог свјетског и Домовинског рата. Међутим, није на одмет додати да добросусједски односи нису увијек владали нити међу самим Хрватима. Али трагичне догађаје не можемо избрисати из прошлости, нити их смијемо негирати. Напротив, треба их рационално сагледати, извући поуке и настојати их не поновити“, навео је Класић.

Тај угледни хрватски историчар указује да тако барем размишљају зрели народи који су у односу на Хрвате и Србе у прошлости пуно чешће и интензивније између себе ратовали, а за разлику од Хрвата и Срба пуно ређе међусобно сарађивали и помагали једни друге.

Ријеч је о народима који су вишевјековна непријатељства замијенили добросусједским односима и сарадњом у постизању мира и напретка, каже Класић и пита:

„Јесмо ли ми напокон сазрели да бројне позитивне примјере почнемо да примјењујемо у својој домовини или смо још увијек више оптерећени односима из прошлости него грађењем нових односа у будућности?“

Класић сматра да одговоре на та питања не треба тражити код демографа, а поготово не код политичара. Нажалост, истиче, довољно је да видите Банију, Лику и Славонију, или једноставно одете на било коју већу аутобуску или жељезничку станицу или било који аеродром у Хрватској.

Уз подсјећање да је тамо негде 1990. године на једној загребачкој згради освануо графит „Вратите нам наше Србе, ево вам ваши Херцеговци“, Класић каже да је то била реакција на стање у друштву којом се хтјело упозорити на неколико тада актуалних феномена. Први се, каже, односио на промијењен „менталитет“ главног града Хрватске који је, према мишљењу аутора графита, био највише условљен масовним доласком Хрвата из Херцеговине, а други се односио на повезаност Херцеговаца с ратним профитерством и пљачком друштвене имовине у процесу приватизације.

Аутор објашњава прави разлог због којег се данас, 2018. године, присјетио тог духовитог „политички некоректног“ графита и додаје да је то његов први дио. Указује да у последњих неколико година, а посебно неколико мјесеци, нема дана да се не спомињу демографска катастрофа, пад стопе наталитета и одлазак грађана Хрватске због потраге за економски, политички и правно стабилнијим друштвима.

„Последице свих наведених процеса се већ виде у недовољном броју радника потребних за нормално функционисање туристичке сезоне, а тек ће се видјети када број пензионера далеко надмаши број оних који ће у Хрватској радити и плаћати порезе и доприносе“, навео је Класић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: