ИН4С

ИН4С портал

Хрватски језик „обогаћен“ са три нове бесмислице

1 min read
"Запозорје“ је проглашено најбољом новом хрватском ријечју, а замјењује енглеску ријеч „бекстејџ“ која до сада није имала адекватан назив на хрватском језику и која означава простор иза позорнице.
Hrvati

Илустрација

Хрватски језик добио је три нове ријечи – „запозорје“, „ознак“ и „биљешкиња“, одлучили су лингвисти, књижевници и научни сарадници часоpиса „Језик“.

Ауторима нових појмова додијeљена је награда „Др Иван Шретер“, пренијела је Хрватска радио-телевизија.

Од стотину нових ријечи, које је на конкурс пријавило педесетак аутора, „запозорје“ је проглашено најбољом новом хрватском ријечју, а замјењује енглеску ријеч „бекстејџ“ која до сада није имала адекватан назив на хрватском језику и која означава простор иза позорнице.

Ауторка те ријечи је Лидија Стевић Бркић, професорка хрватског језика из Винковаца.

Амбасадор Хрватске у Израелу Драго Штамбук, осмислио је ријеч „ознак“ која ће у хрватском језику означавати оно што у енглеском представља ријеч „бренд“ и која се укоријенила и у хрватском језику.

Такође, професорка хрватског језика Кармен Лешина из Сплита није била задовољна термином „јавна биљежница“, па је осмислила ријеч „биљешкиња“, која означава жену запослену на послу јавног биљежника.

Најуспјешнија нова ријеч у хрватском језику, која је побиједила на првом конкурсу је ријеч „успорник“ и замјена је за ријеч „лежећи полицајац“, док је ријеч „затипак“ заменила ријеч „типфелер“.

Прочитајте још:

Нова објава Душка Кнежевића: Мило о Ди Кеју, револуцији и керозину (ВИДЕО)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

6 thoughts on “Хрватски језик „обогаћен“ са три нове бесмислице

  1. Хрватски језик који сада Хрвати говоре није хрватски.То је србска штокавица коју су добили од Ђуре Даничића још у 19 веку.Хрвати су причали кајкавски и чакавски.О томе пишу њихови лингвисти.Загорац и велики хрватски лингвиста проф. др Ватрослав Јагић[1] (1838-1923) у својој студији „Словенски језици“ каже следеће (стр. 24):
    „Чакавски дијалекат Северне Далмације, Истре и Острвља звао се одвајкада хрватски…“
    „У Северној Хрватској, северно од река Купа и Корана до Муре, и источно преко Сиска до Вировитице,влада од вајкада кајкавски дијалекат, врло близак са језиком западних суседа Штајерске али ипак не идентичан. Сад га народ зове хорватски, а до краја XVII века цео предео између Саве и Драве звао се Славонија; својој латинско-маџарској форми имена одговарало је у народном језику означавање ‘Словенско краљевство’ или ’Словенски орсаг’, отуда и назив дијалекта ‘словенски језик’, како се изрично зове у штампаним делима XVI и XVII столећа. Можда се некад овај дијалекат под истим именом простирао и преко Вировитице. Али је за време Турака данашња Славонија добила ново становништво, које је дошло с оне стране Саве, а говори штокавски. Због тога је кајкавски дијалекат сада ограничен на северозападни део некадашњег Regnum Sclаvоniаe, који од краја XVII века носи име Хрватска…“„Штокавски дијалекат Северне Далмације и Босне (са искључењем Дубровника и Боке) добио је из верских разлога, исти назив (хрватски) да би се разликовао од (језика) источног православља чији се припадници називају Сербима…“
    Извор (назив дела): „Die osteuropäischen Literaturen und die slawischen Sprachen: Die Kultur der Gegenwаrt“(I Teil, K Abteilung)
    Страна: 24
    Аутор: Хрват, Vatroslav Jagić (1838-1923)
    Издавач: Verlag von B. G. Taubner
    Место штампе: Berlin / Leipzig (De utsches Reich: 1871-1918)
    Година издања: 1908

  2. Dragane, potpuno ste u pravu, Hrvati su u vrijeme Vuka i Iliraca preuzeli srpski jezik. Možemo im se mi sprdati zbog izmišljanja novokomponovanih riječi, ali „tisuća“, „glazba“, „obitelj“, „susjed“, „tisak“, „val“, „juha“, kao i nazivi za mjesece u godini su stari i lijepi „slavenski“ (a ne kako mi kažemo „slovenski“, što je pogrešno jer znači „slovenački“) izrazi, za razliku od ovdašnje varijante jezika koja je prepuna prije svega ružnih turcizama (čarapa, jastuk, dušek, jorgan, kuršum, parče, dušman, fildžan, jatagan, džebana, patlidžan, pasulj, džigerica, hadžija), kao i mnogih drugih tuđica. Mnoge od tih riječi koje koriste Hrvati koriste i drugi slavenski narodi (Rusi, Ukrajinci, Poljaci, Česi, Slovaci, Slovenci, Bugari), ali problem je što mi to ne znamo pa u neznanju sve te riječi proglašavamo isključivo „hrvatskim“.

  3. Mozemo se mi sprdati Ali Hrvati rade pametno. Uzeli su od Srba jezik koji obogacuju svojim rijecima. Za 100 godina imace toliko svojih rijeci za pojmove koje mi tudjicama oznacavamo da ce bilo kome strancu tesko bit objasnit da je to u osnovi srpski jezik. Mi naprotiv svoje rijeci zanemarujemo I prihvatio tudje olako.

  4. Аутор „најбоље“ нове хрватске ријечи „запозорје“ је, по презименима „првокласна“ Хрватица, Лидија Стевић Бркић!

  5. Za vrijeme NDH je vladala prava euforija izmišljanja rijeci. Za treger je uvedena riječ “rameno viseći pantalodrzac”. Kada su se distancirali od NDH novina odrekli su se i ovakvih rijeci. Ipak je CG pretekla Hrvatsku uvodjenjem slova koja niko u svijetu ne upotrebljava ali su uvrštena u pravopis zvanični (glavni tvorac ovog “reformiranog” pravopisa je hrvatski doktorant Cirgic )!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *