Хулиган Дућа

Чему ломљава, мој Дућа?! Иди у Француску, па ломи! У тај варварски, одметнички свијет…

“Voyou va”

Одметник којег слиједим/одметиник који сам”, гласи наслов једног поглавља књиге Одметничке државе, чувеног француског философа Жака Дериде. Интенција његовог текста, примарно, води у семантичку анализу термина “Vojou“ (битанга, одметник, означени, проказани), који се често употребљава, готово несвјесно, у нашем свакодневном говору. Одметници су увијек везани на улицу, ту је њихово ,,код куће“. На њих се показује прстом, најављују им се хапшења и призивају се реду. Да им се суди, њихова је судбина.

Како каже и сам Дерида, одметника прогања чувар правног и моралног поретка. Међутим, Он је ,,заборавио“ како право често постаје и неправда, а моралом се бави морални муљ. Дерида није имао времена да се упозна са истинским одметницима, садашњим припадницима црногорског владарског еснафа (нашим муљем) и њиховим “одметникоктратским” системом. Тек тада би схватио шта значи лоцирати противника владајућег “братства“ или “кумства” може и “тајкунства“. Тако је систем лоцирао Дућу.

Кроз своје исљеднике, диктатор је казао Дући – “Vojou va” – “бјежи, битанго”. Старац, кога сам навикао да гледам како чита новине у култним подгоричким кафанама, топос читања је промијенио. Видио сам га испред зграде, као и многе старце који су изразили тежњу да нам спасу изгубљене будућности. У једном тренутку, кренуло је оно што сам очекивао, јер се у Црној Гори никада догађало није. Дим и лом! Драго ми је било гледати клинце, једва пунољетне навијаче, како јуришају на полицију. Схватио сам то као јуришање на ауторитет, будући да вјерујем да они нису знали много о нашем тужном политичком амбијенту. Са истима сам успио да побјегнем од најезде пендрека и загушљивости сузаваца.

Међутим, неки моји пријатељи су остали на улици. (Са)знање да су покупљени брутално од стране полиције, пружио ми је извјештај, “апологете”слободне новинарске мисли, да је “двадесетак демостраната, махом хулигана“ насрнуло на полицију и институције система. Увидио сам да је међу њима био и Дућа. Дочекао старац да у ћелији, умјесто кафане, прочита новине. Но, треба да је срећан. Историја се једанпут пише.

Ego cogito, ego sum “одметник”

Осјећајући унутрашњи немир и задовољство због нечег што се зове инат и пркос пред окрутним језиком силе, као израза моћи система, питао сам се зашто нема оних који су плаћени да буду са “одметницима”? Гдје је било њихово присуство тог суботњег дана? Можда им је сујета прорадила, будући да се не држе говори, да су им ускраћене позорнице, микрофони, ријечју – првенство првотности? Или су очекивали да народ свргне диктатора, а да они заузму његову фотељу?

Готово 25 година чекају упад у господарску фотељу, а ми исто толико поштене изборе. Све вријеме, као “случајно”, елите су у дилеми признања да је крађа ванредна појава, а не нешто уобичајено. “Некакви” европски званичници су ти који нам држе предавања како су корупција и крађа нешто лоше, како су бацање бомби и пламена на новинаре злочин… Колико смо биједни у њиховом очима? Чини ми се исто онолико колико и слика гдје читав вод полиције хапси чичу Дућу.

А, на сва та дешавања поједини су хтјели да уберу нешто ситних појенчића, ситних онолико колико су и они ситни. (О)позициони став дијела опозиције је био да неће почети скупштинско засједање о сету изборних закона док се Дућа са осталим хулиганима не пусти на слободу. Колико је фарсе и естетике у томе било показује чињеница да је дводневни притвор требало да истекне пар сати након почетка сједнице.

Након све чајанке по Скупштини и, већ виђеног, неусвајања сета закона, одлучили су се за “тотални” бојкот. “Тоталност”, “радикализам” тог бојкота огледа се чак и у изласку на изборе које распише, за њих, нелегитиман предсједник државе. Други (о)позиционари су о синдрому Дућиног хулиганства позивали институције система да реагују адекватно и пусте затворенике.

У њиховом је, иначе, то маниру и било. Још увијек се питам, које су то институције? Исте оне које су Дући и другима одредили притвор?! Исти ти, можда сада позиционари у чију позиционираност се не смије сумњати, прогласили су коалицију са дијелом власти. Са онима који су их скрнавили, купујући им одборнике по Никшићу. Мада, питање је кога су купили, да ли тог одборника, или цијелу “елиту” те партије. А, трећа (о)позициона партија ријешила је након 25 год да се подмлади…

Прогласили младог човјека за носиоца листе у Подгорици. Ово чак има и елемената морбидности! На крају, ипак је најзанимљивије било Мугијево правно свезнање. Експерт за пробијање бубних опни, одлучио је да поднесе кривичну пријаву против непознатих лица, због скрнављења његових стакларија.

Чему ломљава, мој Дућа?! Иди у Француску, па ломи! У тај варварски, одметнички свијет, тамо ти је мјесто!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: