Хвала, имамо све!

Незапослени демобилисани борац Војске РС Петар Ђурић (54) и његов деветогодишњи син Гојко, који је преузео бригу о тешко болесном оцу након што их је напустила мајка и супруга, после велике акције у којој су учествовали и бројни читаоци „Вести“ наставили су с уобичајеним животом у месту Љељенча, код Бијељине.

Више не звоне телефони, гости све мање долазе, а и новинари их ретко посећују. „Тако треба“, каже отац Петар који и даље лечи своју повређену ногу мало код лекара, мало код травара, а за ход су му ипак неопходне штаке.Мали Гојко је прославио девети рођендан, завршио четврти разред основне школе и има готово све петице.
 
„Сада живимо други живот, достојан човека. Наравно, нема шта нисмо добили од добрих и хуманих људи из дијаспоре, предузећа, града Бијељина и других којима ћемо бити захвални док смо живи, а посебно због ове нове куће са гаражом у којој живимо од децембра 2013. Ма ништа нам више не фали, хвала још једном свима од срца“, истиче Петар који ипак није заборавио голготу кроз коју су прошли он и његов син Гојко.

Ако желите да се укључите у неку од акција Хуманитарног моста, јавите се на мејл адресу: [email protected]. Добићете адресу и број телефона породице којој желите да помогнете и договорити се са њима о начину доставе донације. Информације можете да добијете и од новинара Хуманитарног моста на: +381 11 31 93 771 и +381 11 31 90 924.

Управо тај подвиг, и искрене сузе дечака-хероја што се сам бринуо за свог оца, ганули су хумане људе из Српске и иностранства, који су Ђурићима тада доносили помоћ, од новца, хране, обуће, одеће и играчака до комада беле технике, дрва за зиму, грађевинског материјала, па и једног трактора, лаптопа и аутомобила.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: