И даље се не зна судбина Агрокора
И даље нема потписа на уговор са Русима за спас Агрокора или ће Хрватска решити то питање следеће недеље у парламенту?
После два и по месеца откако је обнародована криза у највећем регионалном концерну који запошљава 60.000 људи, покушај спасавања Агрокора добио је конкретне назнаке. У истом дану, договор о томе постигле су банке повериоци, међу којима су највеће две руске — Сбербанка и ВТБ, а Влада Хрватске је донела закон који је већ назван „лекс Агрокор“.
Нови управљачки тим Агрокора сигурно ће нешто мењати, а у којој мери ће се то одразити на фирме тог концерна у Србији сада је тешко рећи поготово што, како тврде, овде послују позитивно, каже за Спутњик министар трговине Расим Љајић.
Протеклих дана он је разговарао са представницима Агрокорових фирми Фриком и Дијамант који су рекли да послују стабилно, да су њихова потраживања већа од обавеза које имају, да пословање није угрожено и да измирују обавезе према запосленима и држави. Љајић каже да добија уверавања да је у Србији ситуација стабилна, али додаје да нико не може још ништа да гарантује.
У српском делу Агрокорове приче срећна је околност да његове трговине овде послују у оквиру фирме Меркатор С, која обједињује и Роду и Идеу. Тачније, срећна је околност то што је приликом продаје Меркатора Агрокору, у кључним документима наведена клаузула да рачун словеначког трговинског ланца не може послужити као колатерал, односно гаранција за ново кредитно задуживање Агрокора. Просто речено, његов рачун је само његов, а Меркатор послује стабилно.
Отуда са нешто више мира запослени у Агрокору у Србији чекају расплет ситуације, јер овде од 12.000 њих чак око 10.500 ради управо у Меркатору С.
Али са Агрокором ништа није лако. Ни после више од шест сати преговора поверилаца и добављача, данас ипак није, како се то очекивало, стављен потпис на јучерашњи договор. Детаљи стендстил аранжмана ће, како су саопштили, бити познати идуће недеље, када буду имали пристанак свих поверилаца, укључујући и државу.
Усаглашавају се технички детаљи о начину враћања старих дуговања и потраживања, будућем финансирању добављача, деблокади рачуна фирми у минусу…
И данас је, међутим, провејавала недоумица да ли је Тодорић пристао на аранжман који су договорили повериоци.
Представник Сбербанке је након постизања договора поверилаца о њему јуче рекао да он подразумева замрзавање постојећих кредита, осигурање нових, постављање нове управе у концерн, као и да су све промене у управи Агрокора договорене са његовим власником Ивицом Тодорићем. Он, по писању Вечерњег листа, нема намеру да напусти компанију, без обзира на то што ће Агрокор добити нови менаџмент, а делимично и власнике.
„Тодорић је себи уговорио посао који му више одговара него државна интервенција, а његов одлазак са кључног места у управи не значи нужно да ће породица Тодорић потпуно изгубити власништво над компанијом“, наводи тај лист.
Циљ је, како су објаснили повериоци, да се стабилизује пословање компаније, подмире доспеле обавезе према добављачима и запосленима, за шта ће, како се процењује, у наредна три месеца бити потребно око пола милијарде евра.
Аранжман би требало да олакша решавање питања ликвидности, осигура континуитет пословања, заштити вредности концерна, као и да понуди основу за његово одрживо реструктурирање.
Управљачки тим компаније ће, како је саопштено, бити оснажен и то увођењем функције главног директора за реструктурирање као кључне особе за спровођење програма стабилизације.
Стендстил су договориле руске државне банке и највећи повериоци Агрокора, Сбербанка и ВТБ Банк, потом Загребачка банка, Ерсте банка, Привредна банка Загреб и Рајфајзен банка Аустрија.
Марио Хењак, председник Управе Сбербанке Хрватске, која је највећи поверилац Агрокора, само је најавио да ће управљање Агрокором преузети међународни стручњаци, а није желео да одговори на директно питање шта ће бити са Тодорићима.
Поједини хрватски медији, међутим, преносе да Тодорић још не пристаје на стендстил аранжман.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
