И Драшковић и Ђукановић се заклињали у српско Косово и обојица га издали

И добио је, наравно, аплауз. Вашар идеолошко-историјског бесмисла. Идеолошки кошмар. Фарса заокружена. Немојте мислити да се ради о врхунцу лицемјерја. Можда код говорника и домаћина – да, али ли код оних који аплаудирају не. То је, браћо моја, незнање. Празнина. Пучина једна грдна. Само аплаузи. Овога пута аплауз сопственом незнању и лицемјеру. И у томе је највећа иронија, јер и данас постоје сви могући писани и видео трагови о свему томе.