И глумица Ива Илинчић одлучила да проговори: Истина ослобађа драги пријатељи – коначно немам чега да се стидим!

Након што је глумица Милена Радуловић јавно иступила са тврдњама да ју је, док је још била малољетна, силовао наставник глуме Мирослав Мика Алексић, њега су за злостављање пријавиле још неке дјевојке, а огласили су се и бројни бивши ученици његове школе глуме који су причали о свом искуству.

Глумица Београдског драмског позоришта (БДП) Ива Илинчић (24) је такође пријавила Алексића (68) полицији.

Како је навела, први пут је, сексуално злостављана са 17 година. Услиједио је период паузе до 18. године, а онда се наставило.

“Прије неких годину дана први пут сам себи рекла: Не, Ива! Мика те није челичио за глуму, није те као глумицу тестирао, него те је злостављао. Веома те је злостављао! И злостављао је многе друге. И злостављаће. Неће се никад зауставити”, рекла је Илинчић у интервјуу за Блиц.

“Нисам силована, срећом немам такво искуство, али јесам континуирано сексуално узнемиравана. Шест година сам ћутала, негирала, ником нисам говорила, буквално ником. Било ми је јасно да је лоше. Када се догодило први пут, рекла сам себи: Мика ми је као отац, немогуће да се ово дешава и не дешава се. А ако се дешава, онда он мене челичи, хоће да ме спреми за сурови свијет редитеља, продуцената”, додала је она.

Млада глумица је нагласила да је “одбијала да прихвати реалност, дуго је игнорисала, а онда је признала прво себи, што је био огроман корак”.

О злостављању у школи није се причало, чак ни између другарица.

“Трајале су припреме за пријемни. Излазила сам из Микине канцеларије… Поглед ми се сусрео са дјевојком која је улазила у канцеларију. Знале смо обје – и она шта сам ја прошла и ја шта њу чека тамо, али нисмо причале. Она ни данас није спремна”, рекла је Илинчић и додала да је трпјела јер јој је група била веома важна.

Како је испричала, чак и након што је почело злостављање, необјашњиво, имала је повјерење у Алексића.

Млада глумица, која се афирмисала у серијама “Жигосани у рекету” и “Камионџије д.о.о.”, свједочи да је Алексићева група њој и другим полазницима много значила. Да су имали лијепе тренутке, учили корисне ствари, као и да су се везали једни за друге.

“Са 10 година сам уписала Микину школу и ишла сам до уписа на факултет. Ми смо ту групу много вољели. Мика нас је формирао по сопственој мјери, правио је од нас личности какве је желио. Ја сам била послушно дијете, нисам правила проблеме, али чак и они непослушни су слушали Мику, били су везани за њега”, рекла је Илинчић.

“Он је поништавао ауторитет родитеља, јако интелигентно, постављао себе као апсолутно доминантног. То није изазивало само страх и поштовање, већ огромну љубав. Када је толика љубав, осјећаш да му припадаш, да му стално нешто дугујеш, па кад се и десе тако лоше ствари, ти размишљаш како он теби жели добро и како све ради за твоје добро. Кроз ту групу научиш шта је дисциплина, читаш редовно, идеш на изложбе, у музеје, мораш да донесеш потврду од зубара да су ти зуби здрави”, испричала је она.

Навела је да је Алексић “од малих ногу учио полазнике да се родитељима не прича о часовима, чак ни најбољој другарици, јер то је наша ствар”.

“Сада са 24 мислим да сам била дио неке секте, тада нисам то разумјела. Мислила сам да је то не друга породица, већ наша проширена породица”, навела је она.

“Буквално никоме нисам рекла. Ни мами, ни тати, ни сестри, ни тадашњем дечку, садашњем… Никоме. Не знам како то да објасним. Стидјела сам се, преузела сам његову срамоту, осејећала сам се као саучесник. Била сам мала, нисам схватала да нисам саучесник, већ жртва једног изразито интелигентног човјека који је стално говорио да ме зна у душу. И стварно ме је знао”, рекла је Илинчић.

Навела је да је Алексић имао систем са сваком жртвом, да јој се приближи и кад је нападне да се уплаши.

“И враћаш се, јер не желиш да изађеш из своје групе… Докле то иде? Не желиш да он мисли лоше о теби. Не желиш да он мисли да ниси спремна да урадиш све за њега. Константно поставља ствари да ти је дао цијели свијет на длану, понавља – ја сам вама потребан, не ви мени – а ми као мантру то слушамо 10 година”, испричала је она.

Илинчић сматра да је “његова моћ била у томе што је вјеровао да ниједна од нас неће говорити”.

“И није до сада. Док Милена, која је најхрабрија, није повукла све нас и дала нам крила да се ослободимо. Када су га ухапсили, ја сам такво ослобођење осјетила, као никада раније у животу, нисам ни била свјесна терета. Можда ће звучати глупо, али то је била као нека хипноза. Ја сам годинама након групе са њим била у добром односу. Био је присутан на Академији, гледао је неке моје испите, ја и даље себи нисам могла да објасним да је то нешто лоше”, рекла је Илинчић за „Блиц“.

Онда се, како је рекла, појавила Милена, која ју је јако мотивисала.

“Говорила је да не треба да одустанемо, да треба да се боримо. Оно што ме је, ипак, највише мотивисало јесу двије девојке које су Мику с нама пријавиле, које су предивне. Једна је дјевојчица, дијете, има 17 година. Када сам је видјела, рекла сам – по цијену чега год, ја морам нешто да урадим”, рекла је Илинчић.

Како се отварала и говорила људима о свом искуству, расло јој је самопоуздање, схватила је да није крива и каже да јој је “много битно да све жене знају да нису криве”.

“Имала сам тренутке када сам помишљала, боже, да ли ми је прекратка хаљина у којој сам данас дошла или да ли ми је кошуља провидна? То је осјећање које је најгоре, јер ти си сигурна да си и ти, пошто учествујеш у томе, крива. Значило ми је што после Академије више нисам морала да га виђам. Тек кад ме је пустио, кад сам га отресла, схватила сам све. Неизмјерно морам да захвалим мом оцу, Срђану, који је у веома кратком року учинио све што је у његовој моћи да нам свима, као адвокат, олакша и помогне. Ја сам његова принцеза и он је најбољи тата на свету. Имала сам и подршку најбоље пријатељице Мије. Није нико морао да ме убјеђује више, јер сам инстинктивно осјетила да је моје, да ми припада да изађем именом и презименом и испричам све”, рекла је глумица.

Док је била на Академији, како је истакла, Алексић је долазио на испите и све је и даље “некако контролисао”. Када је престала да га виђа, самопоуздање јој је порасло.

“Имао је ужасан утицај. Сваки пут када бих га видјела враћала су ми се сјећања и схватала сам да немам снаге да се с тим борим. У међувремену сам порасла и ево сада разговарам с вама. Рекла сам себи бићу храбра, није важна цијена. Важно је да се све жртве охрабре, да не трпе”, рекла је Илинчић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: