Грађани и предузећа код банака имају 1.654.515 трансакционих, односно рачуна за уплате, исплате, плаћања у земљи и иностранству, што је шест одсто више него на крају прошле године, речено је Побједи из Централне банке, која је протекле седмице измијенила и допунила одлуку о структури, ближим условима и начину отварања и укидања трансакционих рачуна.

Подаци показују да су на 30. јун текуће године укупно 1.291.953 грађана и правних лица у банкама има отворен један или више трансакционих рачуна. Подсјетимо да је по посљедњим подацима са почетка августа 18,54 хиљада компанија и предузетника имало блокиране рачуне.

Бројне су новине у прије неколико дана допуњеној одлуци о овим рачунима.

Једна од њих је и да у одређеним случајевима трансакдони рачун може да отвори и малољетна особа резидент, односно домаћи грађанин.

“Прописано је и да пружаоци платних услуга, односно банке изузетно, могу отворити трансакциони рачун и на захтјев малољетног физичког лица резидента, односно домаћег грађанина. То је могуће у случајевима када ова лица, у складу са посебним законом, остваре права као да су пунољетна склапање брака, закључење уговора о раду”, објаснили су из ЦБЦГ.

Измјенама је уведена и необавезност употребе печата за привредна друштва, ради усаглашавања важеће одлуке са одредбама новог Закона о привредним друштвима, а која се уводи по препоруци Владиног Савјета за конкурентност ради смањења бизнис баријера.

Брише се обавеза употребе печата тако да при подношењу захтјев за отварање трансакционог рачуна и прописана документација не морају бити овјерени печатом, осим у случају када је то обавезно у складу са законом, другим прописом или општим актом појаснили су из ЦБЦГ.

Измјенама је обухваћено и достављање документације.

“Прописује се да корисник платних услуга захтјев за отварање трансакционог рачуна и прописану документацију може доставити пружаоцу платних услуга и у складу са законом којим се уређује електронска идентификација и електронски потпис, уз поштовање прописа којима се уређује спречавање прања новца и финансирање тероризма”, наводе из регулатора.

Промјене су уведене и у начину гашења рачуна.

“Банке могу корисницима платних услуга укинути трансакционе рачуне и без захтјева за укидање, уколико на тим трансакционим рачунима није било никаквих промјена у периоду од пет година и уколико је стање на тим рачунима нула”, појаснили су из ЦБЦГ.

Новом одлуком је прописано и да овјера, те достављање документације нијесу обавезни.

“Поред досадашње обавезе достављања овјере потписа овлашћеног лица подносиоца захтјева за отварање трансакционог рачуна, прописује се да овјера није обавезна у случају када подносилац захтјева потпише захтјев приликом његове предаје. Дефинисано је и да подносилац захтјева за отварање трансакционог рачуна није дужан да достави документацију коју корисници платних услуга морају приложити приликом подношења захтјева за отварање или укидање трансакционог рачуна, уколико банка може тражене податке да прибави непосредним увидом у јавни регистар који се у складу са прописима, води у Црној Гори”, истичу из регулатора.

Измјенама је детаљније дефинисан и појам „резидент” и ,,нерезидент”.

“Појмови ’резидент’ и ’нерезидент’, Одлуком о измјенама и допунама је прецизније дефинисан на начин што се дефиниција ’резидента’ и ’нерезидента’ пренијела из Закона о текућим и капиталним пословима са иностранством. Како би олакшали пословање банака при утврђивању статуса резидента и нерезидента одлуком је дефинисана документација коју прилажу физичка лица резиденти и нерезиденти приликом подношења захтјева за отварање трансакционог рачуна на основу које се утврђује статус резидента или нерезидента”, навели су у одговору из ЦБЦГ.

Из Централне банке су казали да немају податак колико је од укупног броја трансакционих рачуна домаћих грађана и предузећа, а колико странаца.

“Централна банка не располаже подацима колико од укупног броја отворених трансакционих рачуна се односи на правна лица и предузетника, а колико на грађане јер се на основу Одлуке о извјештајима који се достављају ЦБЦГ о платном промету прикупљају и обрађују само укупни подаци о броју трансакционих рачуна који се користе за извршавање националних и међународних трансакција и броју корисника платних услуга који имају отворене трансакционе рачуне”, појаснили су из ове институције.

Они подсјећају да ЦБЦГ у статистичке сврхе прикупља и обрађује квартално податке везане за платне услуге на основу Одлуке о извјештајима који јој се достављају о платном промету, а која је усклађена са Регулативом ЕУ.

“Циљ измјене и допуне Одлуке о трансакционим рачунима је да се додатно унапређује начин и услови отварања и укидања трансакционог рачуна, корисницима и пружаоцима платних услуга олакша поступак отварања и укидања трансакционих рачуна, повећа транспарентност и конзистентност података, а све са циљем смањења бизнис баријере”, истичу из ЦБЦГ.

Странци имају 747 милиона еура депозита

У банкама у Црној Гори на крају јуна текуће године нерезиденти, односно странци имали су 747 милиона еура депозита.

Подсјетимо да укупни депозити грађана и предузећа износе 33 милијарде еура.

Из ЦБЦГ су казали да немају податак колико странаца има трансакционе рачуне у Црној Гори.

“Централна банка Црне Горе за сада не располаже бројем трансакционих рачуна који имају странци-нерезиденти”, казали су из ове институције.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: