И Мило је, понекад, у праву!

Пише: Јован Лакићевић

Последњих дана, уочи никшићких избора, Поглавник се наново устремио на Србију и Српску православну цркву,  као главне протагонисте великосрпског национализма и кочничаре  још увијек невидљивог црнорског прогреса из времена његове владавине, без обзира шта се под тим подразумијева! Помињати и одржавати таквке небулозе,  могу само они  којима је квоцијент интелигенције  на нивоу статистичке грешке! Да будем искрен, понекад ми ке жао тужних бирача ДПС.

У међувремену смо чули од новокомпонованог политичара Даке да је актуелни премијер  „ту гдје је, захваљујући  њему“, чиме је,  да поновим то још једном на овом Порталу, скинуо хипотеку  са врха Митрополије за ово најблаже речено,  чудно кадрирање!  У међувремену смо од Премијера чули да он, својевремено, да је  тада био Премијер, не би признао ампутацију Космета од Србије… Али је њеним извођачима тај чин недавно, онако „протоколарно“ честитао! (Таква срамота  или, тачније, братска издаја се, нажалост  – не заборавља!)

Дакле, Премијеру се омакло, мислим на онај постизборни Споразум којим се закива признање Космета, баш као и споменута честитка. Као што се УРИ недавно  „омакло“  обраћање Уставном суду да оцијени тек усвојени закон  о разбијању Православља! Коме ви то причате, господо? Да није било оне апстиненције посланика Аџића у вријеме гласања у Скупштини, можда би вам неко и повјеровао! Овако… Ви сте то, забога, урадили како бисте  то једино ваше  постизборно чедо, а „нарочито члан 12“- притвдили! Није него!

Но, да се вратимо Поглавнику и његовим опсјенама, односно привиђењима. Нашли су се, и Србија и СПЦ, на Миловом тапету поново у часу кад сам  на овом Порталу мислио да поставим  једно озбиљно и сувисло  питање: докле ће се Србија снебивати да макар одговори на сличне а непрестане, бестијалне оптужбе из Подгорице?

Добро (није добро!) што Србија није ни на који начин помогла нама који смо се томе жестоко противили, приликом присилног и покраденог референдума о одвајању Црне Горе од Србије,  Али Србија, ни прије, ни послије овог, са стране изнуђеног чина, који нам историја неће опростити, баш ништа није учинила приликом било којих избора , макар да охрабри оне мученике  који упркос свему,  из крштенице нијесу избрисали своју  праву националност!

Надам се да ми колеге на овом Порталу неће замјерити, што ћу ово узгред поменути, а тиче се помоћи из Београда.  Кад сам, прије короне, свратио у Српску кућу код мог пријатеља, некад ( а и данас) сјајног новинара и пјесника Емила Лабудовића, директора споменуте установе, пили смо кафу коју је секретарица донијела  од  своје куће! Пара није било ни за кафу, а камо ли за плате!

Кад сам нешто прије тога  Момчилу Вуксановићу, предсједнику Српског националног савјета, предложио да пошаље сниматеља и тонца до Старог Брода на Дрини, гдје су усташе-муслимани, у зиму 42. звјерски побили више од  6.000 српских цивила, чуо сам одговор који ме је запањио:  „Ми смо пред гашењем, и Српског Радија и Телевизије… Нема помоћи ниоткуд.“

Хоћу да  вјерујем да  су се прилике у међувремену промијениле. Али овако је било колико јуче.

Не знам да ли је Поглавник можда мислио на помоћ Србије  приликом претпоследњих избора,  када их је, захваљујући Миговим и другим ковертама и безочном крађом, а понајвише инсценираном „државном удару“, за длаку добио. Нешто је ту Србија помагала, али не знам коме… Захваљујући Миловим кадровима у службама безбједности,  Србима у Црној Гори зацијело – није!

Не знам, такође, да ли је Поглавник, говорећи о „непријатељској“ помоћи из Србије, мислио и на ангажман неких „њених“ гласила, рецимо  ТВ „Пинка“ и „Информера“, под инструктажом чувеног и неизбјежног Бебе, годинама уназад, који су уз издашну припомоћ  анационалне Телевизије, „Вијести“, „Монитора“ да не спомињем друге, мање значајне асистенте којису  дали највећи допринос нечасном  подухвату расрбљавања Црне Горе…

Дакле, не знам доста тога, али знам да је направљена немјерљива штета новим генерацијама. Биће потребне, не године, него деценије, да се Црна Гора детоксинира од лажне историје и створене братомржње и србомржње… Многе младе душе су испуњене киптећим отровом. Довољно је видјети цетињске и друге „комите“…Они су, ето, и данас спремни да се боре против мрског фашизма, кога одавно нема ни у Шпанији, ни у Италији, ни у Њемачкој (не знам гдје га виде у  њиховој постојбини) и против неизбјежних четника!

Библијских литија , у којима је, поред осталог, обожен  добар дио  изгубљеног и посрнулог народа, одавно нема, али се Поглавнику изгледа и даље привиђају! Он не пропушта прилику да уз оптужбе, упућене Београду и Србији, придружи и оне на рачун Српске православне цркве.  Без обзира на то што се нико из Цркве, кад је ријече о политици, мјесецима не оглашаца! Аман човјече, хоћу рећи –  Поглавниче, почини мало!  Како то Црква угрожава суверенитет ЦГ кад, колико знам, нико од њених челника последњих година  није ни  поменуо поновно уједињење са Србијом!

По сриједи је, рекао бих, подсвјесна мука.  Рат са Црквом, односно са Богом , завршен је – неуспјешно. А то је требало да буде круна у стварању новог националног идентитета, ма шта то значило.

„Џаба ти посо, ако не протјераш  свештенство СПЦ из Црне Горе“, рекао је Господару један од његових савјетника из куће Гувернадуровића са Његуша прије неколико година. Нијесам могао да вјерујем да то гледам и слушам са екрана  ТВ Подгорице, али ћу се, као и многи, нажалост , врло брзо увјерити да се по тој инструктажи ради како би се ЦГ што прије ставила под латинску капу!  Сматрало се, наравно, да су остала идентитетска питања мање-више докрајчена, што није далеко од истине.  Недостајало је само брзометно унијаћење, па католичење!

Са литијама све се тумбе обрнуло.  И због тога је Поглавник у праву и треба га разумјети   кад почесто и мимо контекста, као ономад,  на некој ТВ, помиње СПЦ као главног узрочника пропасти његовог заума и пројекта! Он то, додуше каже другим ријечима, сврставајући Цркву међу главне противнике његове, или, боље речено, Секулине Црне Горе.  Али, знамо шта је говорник хтио да каже…

Прочитајте ЈОШ:

Олако судиш витеже Шеховићу

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: