„И оградих храм у мјесту званом Цетиње, и назвах га Митрополијом зетском“: Оснивачка повеља Ивана Црнојевића
Цетињски манастир, Фото: Митрополија
На данашњи дан, 4. јануара 1485. године господар Зете Иван Црнојевић, након преношења сједишта Зетске митрополије с ријечког града Обода на Цетиње, издао је Цетињском манастиру, изграђеном истовремено кад и црква посвећена рођењу Богородице, оснивачку повељу у којој пише: «И оградих храм у мјесту званом Цетиње, и назвах га Митрополијом зетском, ако угодно буде милостивој госпођи (Богородици). И ту поставих митрополита кир Висариона да влада свим, и послије њега његови насљедници«.
У рату 1476. године Иван је изгубио знатне области. Послије двије године Турци су узели његов Жабљак и више га нијесу напуштали. Притиснут од Турака, Иван се морао повући из земље. Лутао је Италијом. Обећао је, ако се срећно врати у земљу, да ће саградити манастир Богородици у славу. Свој завјет је испунио чим се појавио у Црној Гори 1481. године. Пошто је мало средио прилике, прегао је да изгради на Цетињу манастир. Радови су били већ увелико у току 1483. године… Манастир је завршен најдаље до августа 1484. године, кад је Иван могао да стави камени натпис:
”В име Рождества ти пресвета Богородице, сзидах си свети храм твој в лето 6992 (1483/84)”. Почетком јануара 1485. године издао је манастиру повељу, којом му поклања многа добра за издржавање. Ту је, затим, смјестио Зетску митрополију, а у Цетиње је пренио и свој двор. Подизањем дворца и манастира под Орловим кршем, Иван Црнојевић оснива такав центар који ће, у условима теренске неприступачности и борбеног расположења околног становништва, постати жариште слободољубивих идеја, које се неће гасити чак ни онда када Турци, у својим најездама, успију да га спале и поруше… Но, без обзира на то који су услови и какви мотиви довели до подизања Цетињског манастира, ово дјело спада међу најважније подухвате у историји Црне Горе. Јер Цетињски манастир је кроз неколико вијекова надахњивао и духовно кријепио Црногорце, уливао им ону духовну снагу без које, у онако суровим условима живота, тако рећи на голом камену, а при том у непрестаној борби с Турцима, не би могли истрајати.” Иван Црнојевић је 4. јануара 1485. године издао манастиру оснивачку повељу којом је нову задужбину обдарио посједима и приходима, “врло скромним додуше, јер су и његове могућности биле мале”.
Оснивачком повељом, у споразуму с ондашњим митрополитом зетским Висарионом, Иван је одредио да “свештенејши отци архијереји” са свом “братијом” морају одржавати “општежитије” без обзира на висину манастирских прихода и да нико не смије “ништа стезати ни у своју кјелију држати”. За нарушитеља ових принципа, уз казне и прогонства, предвиђао се и прогон из манастирске заједнице.
Текст Повеље
На данашњи дан прије 537.година издата повеља о власништву Цетињског манастира који је постао средиште Зетске митрополије
ОСНИВАЧКА ПОВЕЉЕ ЦЕТИЊСКОГ МАНАСТИРА КОЈУ ЈЕ ГОСПОДАР ЗЕТСКИ ИВАН ЦРНОЈЕВИЋ ИЗДАО НА ПЕРГАМЕНТУ 4. ЈАНУАРА 1485.Г.
Повеља, хрисовуља или диплома гласи:
,,Возљубљена браћо!
Ноћ у сну, а дан приближи се!
Одбацимо дјела тамна и будимо чеда свјетлости!
И чујмо шта говори Слово Божје бесмртно ка људима:
– Приђите к мени сви утруђени и обремењени, и ја ћу вам дати покоја!
И опет, творећи чистоту, коју хвали рекавши:
– Блажени чисти срцем, јер ће ти Бога угледати!
Стога и ја, гријесима смјерни и недостојни роб Христу назвати се Иван Црнојевић, попуштањем Божјим заради сагрешења мојих, кад сам био изгнат из мога отачаства измаилтским царем, султаном Мехмедом, који многа царства прими и многе цареве побиједи, и нико њему супротставити се не узможе, и када сам дошао у стране Италије, нађох пречудни храм Пречисте Владичице наше Богородице, близу града званог Јакина, звани Де Лорита, и у њему видјех нерукотворени образ Пресвете Матере Бога нашега, која многа чудеса и знамења ствара, што и очима нашим видјесмо, и падох ничице на земљу пред њеним страшним образом, и помолих се њеном милосрђу, и објете моје свесрдачно дадох њеном благоутробију:
Ако се умилосрди на мене, недостојнога роба својега, и поврати ме у земљу отачаства мојега, да потрудим се цркву створити у часно име њено.
И прошење моје испуни, и ја се потрудих сведушно и свесрдачно објете моје испунити, колико ми би могућно. И саздах храм на мјесту званом Цетиње, у славу и хвалу те Госпође, Матере Божје, у име Рождества њеног.
И манастир при њој створих за покој монасима, који и Митрополија зетска назвасмо, ако буде угодно милостивој Госпођи.
И приложих њеном пречасном храму колико ми би могуће, у договору са подружјем мојим и синовима мојим.
Најпрво приложих подвиноград мој, на добро, који сам насадио трудом мојим, да се даје вина готова половина цркви од сваке љетине.
И још приложих што год су имали Остојићи, Ратко са братом и синовцима, доње добро, па Илијину земљу и лозе и гору и воду и свеколико. А њима дадох у замјену добром вољом на Зачиру земљу за земљу, а лозу за лозу, дуб за дуб – увијек у власништво. И још даровах једну воденицу моју у Ободу, која је према воденици комске цркве, да буде замјена. И што је било кућне земље, то све рекосмо да су стубови црковни. И још приложих стругаре са метохом њиховим, да ту станују кметови црковни, који ће радити цркви. И тако учинисмо за кметове који се населе на црквене баштине, све на добро, да ни једнога дана господскога не дају никоме, нити да им на работу заповиједа ико осим црква своју работу, а они су црквени работници. И још да дају цркви свака кућа по три крбље вина и по један стар пшенице, а други стар уродице (?). И још приложих планину нашу баштинску Ловћен, што год је радне земље свеколико, или да је црква сама обрађује или да је даје на доходак. И ко год би на доходак посијао жито, да даје цркви четвртину и да сваки свој доходак жита преда манастиру. И да нико не сије без питања црквених отаца – архијереја с братијом. И тако, на тај начин приложих дохотке од Горњег поља на Цетињу што је год наше међу казивањима и по биљезима који су постављени – ко сије да даје цркви четвртину на Цетињу – докле смо ми за себе држали, давана је трећина дохотка. А за дату земљу учинисмо да се даје цркви четвртина, да је сваки сам доноси у манастир. Још приложих једну воденицу горњу, на Врелима. И још приложих ступ земље горњем добру којим се заложио Ђорђе Мркишић за 40 перпера на залогу. Ако ли је узмогне откупити Ђорђе за себе, али за другога никога, да да цркви 40 перпера, а земљу да узме за себе. Ако ли би хтио да је цркви откупи а другом да је прода – да не могу да је продају.
И још приложих други ступ земље на Јаблану који ми заложише Остоја Радосаљић и Ђорђе Мркшић за 80 перпера. Ако ли би је могли откупити сами за себе, а ни за кога другога, да дају цркви 80 перпера, а земљу да узму за себе. Ако ли би хтјели да је цркви откупе, а другоме да је продају – да не могу да је продају. И ова оба ступа земље, које су код мене заложили, и ја им дао готове динаре моје, познато је свим Цетињанима и свим кметовима добрским. И још приложих од царине которске 30 перпера да се дају цркви сваке године на Рождество Пречисте. И још приложих од Дубраве коју посјекосмо на Цетињу како иде пут од Цетиња к Вртијељци, десну страну од Ђинова брда до наше међе, да нико ништа не смије таћи осим цркве. И још приложих дрва наша законита која о Рождеству Христову доносе Врељани и Угњани: свака кућа по 80 бремена (сиц!), и то увијек да предају манастиру. Још приложих на Цетињу комад земље пред црквом, од потока у понор и до пута који иде ка двору, нека је цркви за ћипур ( ћипур – градина, прев.). И ово што смо приложили Светоме часноме храму Пречисте, нијесмо то коме силом замијенили ни одузели што нијесам ја коме дао или родитељи моји. И још што је имала мала црква комска и Горица, које су обје саградили наши родитељи у име Пречисте. И како су запустјели судом Божјим, и то и свеколико приложисмо овоме часноме храму пресвете Владичице наше на Цетињу – или су кметови, или земља или виногради, или воденице, или дохоци од царине или од соли или од рибе. А ова црква да чува сјећање на ктиторе кад им исходни дан. И да има два или четири калуђера који ће држати службу Божју у Пречистој. Ако ли би се кад Господ Бог умилостивио, и Пречиста Његова Мати, да се оне цркве опет наслиједе и обнове у смирењу како је и прије било, да је црква слободна да свака своје узме. А оци архијереји ове цркве, или ко буде старији, да свиме тиме овладају и дају све под заповијест овој цркви. И још учинисмо са најсветијим оцима архијерејима, с преосвештеним Митрополитом зетским, кир Висарионом, и са Епископом кир Вавилом, и са братијом цијелом: да буде овдје у манастиру Пречисте општежитије, имали мало или много, и да ниједан брат није вољан себи ништа присвајати или у својој ћелији држати осим заједничког, како свуда гдје су општежитија при манастирима закон налаже. Ко се усуди да разруши општежитије и постане преступник закона општежитија по својој вољи, да га скруши Мајка Божја и душом и тијелом! И да прими педепсију и изгон из манастира као Божји преступник и злобник. Тиме ти се молим, Мати Пречиста Владичице Богородице, и надам се у Творца Бога мојега да ће за вјекове бити сачувана тајна ријечју неизречена. Прими овај мали мој принос у дар као сина својег, и Бог наш два новчића оне убоге удовице. И покри ме кровом милосрђа твојега и буди ми помоћница у данима Страшног суда. И по сада нека изволи господовати земљом овом или син моји или унук, или други когод од другога племена и другога језика који буде одређен Судом Божјим. Тога срдачно и смјерно молимо и заклињемо да наши више назначени прилози буду поштовани неизмијењено и стално, на вјек вјеков овом часном храму Преславне Матере Бога нашега. А ја сам Божјим црквама ништа не узех, ни порекох, него чак колико узмогох – приложих и то потврдих. Ако ли се дрзне злобе сијач и наш супарник ђаво нешто одузети или порећи од онога што смо написали, нека такви буде проклет од крепке деснице Владике Великога нашега Творца неба и земље! И силе часног и животворног Крста! И од Апостола врховних, и од тајни Светих отаца пониклих. И од свих светих од вијека Богу угодних. И да су подобни Јуди издајнику. И наречене узми и разапни, крв њихова да се пролије на нас и на чеда наша, и Пречиста Мати Божја супарница да му буде на страшном нелицемјерном суду!
У љето 1485. писа се, мјесеца јануара, 4. дана, на Ријеци. Тога ради и потписујемо и печат наш обични постављамо на знање свима.“
У Христа Бога благовјерни и Богом штићени господар зетски, Иван Црнојевић.“
Повеља се данас налази у архивском одјељењу Народног музеја Црне Горе на Цетињу
Припремио: Миомир Ђуришић
Извор: Митрополија
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Admin pusta da se vrijedjaju Srbi a nece da pusti ako napises poturica ili sto za montenegrine. Cudan srpski portal.
Паметном доста, Црногорци кад се каже подразумијевало се да они нису „нација “ него Црногорци територијално , а национално Срби , ко то не схвата и даље остаје при томе да су Црногорци „нација “ тај је глупљи него што мисли !!!
Zetsku eparhiju osnovao je 1219 sveti sava srb
Crnogorci su staari Zetski Srbi..To jasno svakom.
Pa jeli Mitropolits postavio Ivan Crnojević ili neko iz Srbije ???
Znaci sve jasno.Da sam montenegrin,ne bih blejao vise ovdje.Zeta znaci na Cetinje,e vala blago nama.
Znaci Duklja=Zeta=Crna Gora , tako kad kažete za Crnogorce oni Dukljani vi ste upravu 100%
У овом тексту се не помиње Дукља тако да коментар нема смисла.
Ne ne. Marsovce i crnogorce ivan crnojevic ne pominje jer u njegovo vreme 1485 nisu postojali. Potpisuje se samo kao gospodar zetski.
Ma ljudi ne lupajte gluposti to je jovo kapidjic pravio i milo na radnim akcijama i dule radijator i ovi danasnji pioniri su uzinu nosili ovim gromadama ljudskim koji su i crkvu napravili i bosnjake stvorili pa mi nijesmo svjesni kakve svece imamo i jovo kapidjic je skoro i ostrog osvojio i jos titograd napravili za sjecanje na svetoga jozu broza .
dakle, Ivan Crnojevic kao CRNOGORAC gradi manastir CRNOGORCIMA. izda i povelju da je manastir sagradjen za CRNOGORCE. taj manastir je vjekovima CRNOGORCIMA bila duhovna i moralna snaga. taj manastir su CRNOGORCI krvlju branili. u kom dijelu i kome nije jasno da se u svakom dokumentu naglasava da su crkve u crnoj gori crnogorske a ne srpske? (mozda zato sto su zadnje dvije dinastije pocele da udruzeno sa srbima ratuju protiv osmanskog carstva pa su tim prilikama isticali da su sa srbima braca? ali,po oruzju. jer su bracom zvali i ruse sa kojima nemaju dodirne tacke. ali su bracom zvali i albance i bosnjake sa kojima su rame uz rame ratovali protiv osmanskog carstva. i sve to tek i 19-tom vijeku. prije toga nisu postojala ,,braca,, srbi)
Kao prvo Ivan Crnojević nigde u svojim poveljama ne spominje Crnogorce. Kao drugo Crnogorci nisu smatrali Srbe za “braću po oružju“ već za jedan isti narod kome i oni pripadaju. O tome postoji masa svedočanstava, zapisa, govora, udžbenika u školama koji sve to potvrđuju.
i svi ti udzbenici i zapisi datiraju nakon 1870 godine. A prije toga?
Otkud onda Arsenije III Crnojevic direktni potomak Ivana Crnojevica, rodjen na Cetinju 1633 posta Srpski Patrijarh? Sta mu se desi da postade Srbin u najteza vremena otomanske okupacije? ARSENIJE III CRNOJEVIC, PATRIJARH SRPSKI 1674-1690. Evo objasni ovo? Hvala
Nije Crnojević no Čarnojević i veze nema sa Crnojevicima
Ali Lazikomito..Vladika Vasilije Petrovic 1754g napisao ISTORIJU CRNE GORE..I tamo pise CRNOGORSKI SLAVENOSERBSKI NAROD…Citaj malo Drpsovac. Kupi neku knjigu od Drps sinekura
Bravu, Pravi NeSoju, znači znaš da postoje velika slova! Ivan Crnojevic kao vladar Zete gradi manastir Zetskoj mitropoliji, svim tadašnjim žiteljima države Zete! Tada ne postoji pojam Crna Gora, poslije raspada Zete svako pleme je vlast za sebe! Mnogo kasnije, pojam Crna Gora i Brda kao ravnopravni činioci, iako su Brda bila i veća i brojnija se pominju u svim aktima vladika crnogorskih i brdskih, zaključno sa Njegošem, pa crnogorskim i brdskim knjazom Danilom, pa crnogorskim i brdskim knjazom Nikolom, sve do 1867. ili 1868. kada se Brđani utapaju u četvoronahijane!
tu zetu predvodi ista dinastija sve do crne gore. imena se mijenjaju ali se narid ne moze primijeniti. duklju,zetu,crnu goru nikada nije predvodio srbin…niti ce ikada. uvjek je bio crnogorac
Tebe mora da je istoriju učio Frizer Jevrem! Zeta se raspada 1499. godine. Nestankom Crnojevića kao graditelja otpora, naredna dva vijeka ne postoji nikakva vlast na ovim prostorima. Tek 1697. godine, počinje neka vrsta okupljanja oko crkve, ali daleko od naznaka bilo kakve države. Heraković-Petrović Danilo, jedan iz plejade kaluđera ( neki smiješni likovi to nazivaju dinastijom kaluđera) počinje da prikuplja prvo neka plemena iz 4. Nahije, itd…da bi se tek 1878. godine međunarodno priznala Crna Gora i trajala sve do bjekstva Nidžovoga 1916. Kapitulacijom i padom pod ropstvo Austrougarske nestaje ta Crna Gora!
Crnogorci su Srbi.
Нетачно. Иван Црнојевић је био господар Зете. Користио је ћирилицу.
Razumijem ja da ti zelis novu naciju pa bila crnogorska ili.koja god samo da ti ublazi bol od kompleksa jer si poturica. Poturceni Srbi su najgora fela. Da kralj Nikola nije bio onako malo izdajnik po vise pitanja vi poturice tj vasi preci po oslobodjenju od Turaka bi morali vrstiti vjeru koju ste prodali i mi danas ne bi imali probleme koje imamo a i u prvom i drugom svetskom ratu bi nam bilo lakse jer bi bilo manje zlocinaca i zlocina od poturica koji su uvjek sa okupatorom protiv nas svoje nednokrvne brace ali druge vjere.
Cinjenica da je svakih 300 godina menjano ime (Crna Gora – Zeta – Duklja) govori u prilog tome da se nije radilo o nacionalnom identitetu nego o teritorijalnom. Ne postoji narod koja svakih 300 godina resi da promeni ime i tako 3 puta. To je besmisleno za neki narod ili naciju. Obrnuto. Narodi se bore protiv toga da im se menja ime. Zbog toga ratuju. Medjutim, za teritorijalni identitet nije retko da menja ime. Teritorije menjaju ime (obicno u zavisnosti od osvajaca tj. vlasnika). Erdelj-Transilvanija-Sedmogradsko, Njujork-Novi Amsterdam, Petrovgrad-Lenjingrad, Pozun-Bratislava, Breslau-Vroclav, Kenigsberg-Kalinjingrad, itd. itd.. u nedogled. pa sve do Juzna Rodezija-Zimbabve a sveverne Rodezija-Zambija.
Istina, ali ne vredi sa njima polemisati. Oni znaju samo istoriju pisanu od pre 30 godina (J. Brković, Adžić itd.).
ЊИМА НИШТА НИЈЕ СВЕТО,СЕМ ЊИХОВОГ ЏЕПА! ВЕЧИТО ГЛАДНИ,ОЧИ СУ ИМ ГЛАДНЕ! НИКАД НЕ МОГУ ДА СЕ ЗАСИТЕ И ДА ОСЕТЕ РАДОСТ И ТОПЛИНУ ОБИЧНОГ ЖИВОТА! НИКАД СРЕЋАН И ЗАДОВОЉАН ЈЕР ЈЕ УВЕК МАЛО,ДАЈ ЈОШ….. ИТАКО У НЕДОГЛЕД!
OVO JE SINOC IZNIO UVAZENI NAS CETINJANIN JOVAN JOCO MARKUS CESTITI CETINJANIN OD CESTITE FAMILIJE , BIVSI PRESJEDNIK OPSTINE 80IH GODINA I OVE PODATKE KOJE JE DAO NEMA STO PROVJERAVATI . TO JE SVE TACNO IOSJECA SE ONAKO KAKO SE OSJECA KRALJ NIKOLA I NJEGOS . PA VI PROTUMACITE . JOCO JE TU DA MATIRA OVE TZV .MILOVE KOMITE KOJI NIKAD NIJESU USLI U MANASTIR NITI U CRKVE NITI ZNAJU ZA BOGA I NEBIH IM PREŠORUCIO NIKOME NI OVOME DAMJANOVUCU NI OVOME RASPOPU I PRELJUBNIKU DA NALAZU BADNJAK JER JE OVE GODINE ZABRANJENO NALAGANJE ZBOG EPIDEMIJE I NEMOJTE SE SLUCAJNO USUDITI .
Dje doticni gospodin uvazen.
Svako zna da je Ivan Crnojević bio liberal i Crnogorac. Još onda se vikalo: Eviva, kir Visarion. Eviva Pircio Biroli. Eviva Monte Zeta. Ču Zećanin, ma nemojte!
Ka sto zna da su i amebe srpskog porijekla…Vi ste zadojeni a ograničeni…Vazno da Srbija i Srbi imaju kontinuitet drzavni i u ovakvim okvirima ?Duklja-Dukljani…Zeta-Zećani…Crna Gora – Crnogorci…Nacije nastaju tek kasnije…Bez naravno kod Serba dje su imali naciju prije Hrista i ako ime vuku od Serv, Servi…robovi, sluge…tako da… Nemate kontinuitet bez CG nemate identitet…roblje
Braco a sto ce vam ovaki komentari i potreba da cetaskim ustasama i evivasima ista dokazujemo i razjasnjavamo. Ada znaju oni sve ovo bolje i od nas no im istorija prije 1945 ne odgovara pa zato za sve sto im ne pasa kazu da je falsifikat. Za njih je falsifikat i povelja Ivana Crnojevica, i sve sto su govorili i radili sv.Petar Cetinjski i Njegos i kralj Nikola. Za njih je falsifikat i popis iz 1905 po kom u Crnu Goru zive sve sami Srbi, a sad tvrde da su falsifikat i Njegoseva djela pa time i Gorski vijenac za koji ovi njihovi znanstvenici po najnovijoj verziji tvrde da su ga u Beograd falsifikovali. Njihovim ludostima nema kraja i kako su krenuli nadmasit ce cak i albanske istoricare.
Laž prvo je Ivan prihvatio izbjeglice sa kosova koje nijesu htjela da budu raja, pošto je CG bila prazna niko živ tu nije htio da živi, pa je tim kosovskim vlastelinima dozvolio da budu seljaci i organizirao ih u plemena razumijete li vi mene, e kad ih je tako organizira’ onda je reka’ nevalja mi više onaj mitropolit sa oboda no ću ja kir visariona postavit za mitropolita iako je Beograd tj Peć i dalje imala glavnu riječ i pitala se ko će bit mitropolit ali šipak ih je Ivo ista pita’ no doveo grke neke ali dobro evo će sad zdravaN da ih pita jer on je sa kosova zbjega u cuce kod Iva
Koristim priliku da predlozim i zamolim redakciju Dana ili Vijesti da za Vaskrsnje izdanje novina odstampa.Povelju u originalu i sa prevodom i pokloni je Crnoj.Gori.
Da je svaki dom ima i da falsifikatori ucute
Šta će sad komite kad saznaju da nijesu Crnogorci već Zećani, da im je crkva zetska i da zbore zetskim a ne crnogorskim jezikom?
Mijo borac protiv nepravde,… Nagrada stiže brzo, samo nastavi,…
Znaju oni sve, nego neće, ne odgovara im,… pa se gicaju, gore, evavišu,…
РЕКОШЕ МИ овин ИЗ ckm DA JE OVA POVELJA PISANA L A T I N I C O M ! Знају љуђи – збораше Драго Бошков !