И опет ми душа све о теби сања
Алекса Шантић
Пише: Алекса Шантић
И опет ми душа све о теби сања,
И кида се срце и за тобом гине,
А невјера твоја далеко се склања,
Као тавни облак кад са неба мине.
И опет си мени чиста, сјајна, ведра,
Из призрака твога блаженства ме грију,
Па бих опет теби пануо на њедра
И гледô ти очи што се слатко смију.
Тако вита јела коју муња згоди
Још у небо гледа и живота чека,
И не мисли: небо да облаке води
Из којих ће нова загрмити јека…
27. аугуста 1896.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
И опет ми душа све о теби сања,
И кида се срце и за тобом гине…
Браво за поезију,враћа у живот,само наставите.
Ma, Redakcijo draga, GENIJALNI STE !!!