У Србији засад нема званичних података о томе колико људи је остало без посла, али се процењује да ће, уколико новонастала ситуација буде потрајала дуже од два-три месеца, у првом кругу бити угрожено 300.000 до 400.000 радних места, што је безмало петина запослених. Сви они који су већ добили отказ, под условом да су пре тога најмање 12 месеци непрекидно или с прекидима у последњих 18 месеци били у осигурању, могу да рачунају на какву-такву помоћ државе – новчану накнаду за случај незапослености, коју исплаћује Национална служба за запошљавање.

Такву помоћ од почетка ванредног стања затражило је 4.614 незапослених. У Савезу самосталних синдиката Србије (СССС), међутим, сматрају да услов од 12 месеци сада веома споран, јер међу особама које се кандидују за добијање те накнаде има мноштво оних који тај услов не могу да испуне.

– На првом месту мислим на младе, јер међу њима има највише оних који нису били непрекидно годину дана у радном односу. За њих таква помоћ државе онда ничему не служи. У проблему су и људи који тренутно немају никакве приходе због ситуације са короном. Они који су морали да обуставе своје послове услед пандемије и немају могућност избора, а међу њима су радници у туризму, култури – самозапослени (извођачке уметности), они који су радили на пројектима… За њих је неопходно оснивање фонда којим би се обезбедила финансијска помоћ, као и за запослене који раде и боре се са вирусом корона – напомиње Душко Вуковић, потпредседник СССС, који најављује да ће овај савез ускоро поднети иницијативу Влади Србије да додатно помогне свима који остану без посла због пандемије ковида 19, али и онима који у овом тренутку не остварују приходе због могућности заразе.

– У току и после завршетка ванредног стања било би добро да се субвенционишу иницијативе за подршку незапосленим и отпуштеним помоћу националног и локалног буџета за такозване хитне случајеве – додаје Вуковић.

Право на новчану накнаду преко НСЗ-а има запослени на неодређено време који је проглашен технолошким вишком, запослени на одређено време, као и онај који по основу уговора обавља привремене и повремене послове. Ова помоћ припада му од првог дана од дана престанка обавезног осигурања ако се пријави и поднесе захтев Националној служби у року од 30 дана од дана престанка радног односа или престанка осигурања.

– Помоћ је увек добродошла, али треба назначити да су ти износи мали. Уосталом, висина месечне накнаде није иста за све, већ се креће од 22.000 до 51.000 динара – подсећа Вуковић и додаје да савез броји око 350.000 чланова који се јављају свакодневно, тражећи савет или конкретну помоћ.

– Кажу нам да за сада има највише послодаваца који раднике упућују на старе и нове годишње одморе, док неки прибегавају томе да их шаљу на плаћена одсуства, а поједине компаније размишљају и о умањењу зарада за запослене. Због свих тих проблема са којима се радници сусрећу, савез је одлучио да организује помоћ психотерапеута којем чланови могу да се обрате, јер добити отказ је један од највећих стресова у животу, посебно у овим околностима – напомиње Душко Вуковић.

Накнаде електронски затражиле 4.243 особе на бироу

Од почетка ванредног стања, на евиденцију Националне службе за запошљавање пријавило се 8.676 грађана, а 4.614 њих је поднело захтеве за новчану накнаду. Од 23. марта, када је почело пријављивање електронским путем, на евиденцију је пријављено 7.445 грађана, а 4.243 незапослена је на такав начин затражило помоћ у виду новчане накнаде.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: