И Стојанка рапортирала предсједници: Специјална тужитељка обавјештавала Меденицу о стању у судству

Иако би морале бити двије стране у поступку, пензионисана специјална државна тужитељка Стојанка Радовић обавјештавала је некадашњу предсједницу Врховног суда Весну Меденицу о стању у предметима, који тужилац поступа по пријавама за које се суткиња интересовала, тражила од ње препоруку за преводице у предметима, жалила јој се да адвокати износе “ружне” наводе за судије…

То произилази из њихове међусобне преписке, пронађене у телефону некадашње прве жене црногорског правосуђа, који је одузет након што је Меденица ухапшена због сумње да је злоупотријебила службени положај и била дио криминалне групе коју је формирао њен син Милош Меденица.

Радовић је Вијестима казала да је увијек поступала законито, а никада са циљем да било коме омогући неосноване олакшице, нити наметна отежавајуће околности.

Из Специјалног државног тужилаштва (СДТ) су, одговарајући на питања о евентуалној истрази против некадашње специјалне тужитељке, казали да је и та преписка дио раније формираног предмета:

“Материјал до којег је Специјално државно тужилаштво дошло претресањем садржаја мобилног телефона оптужене В.М., у дијелу који не представља доказ за потврђену оптужницу против ње, користи као доказ у раније и по службеној дужности формираном кривичном предмету, у којем се, у извиђају, утврђује постојање основа сумње да ли је неко, па и службено лице, учинило кривично дјело за које се гони по службеној дужности”, објаснио је државни тужилац и портпарол тог тужилаштва Вукас Радоњић.

Извјештавала и о пријави

Из међусобне комуникације тужитељке и некадашње предсједнице Врховног суда произилази да се Меденица интересовала је ли Универзитет поднио кривичну пријаву, о чему је Радовић и извијестила.

“У писарници Специјалног тужилаштва нема пријаве Универзитета. Из Вишег и Основног зваће ме. Пријава је поднијета 23. 12. 2019. год. Основном државном тужилаштву ПГ. Носи бр Кт 1712/ 19 и задужен је тужилац Никола Боричић”, пише јој Радовић 25. децембра те године, а Меденица јој се захваљује.

Боричић је основни државни тужилац у подгоричком државном тужилаштву, којем СДТ није директно надређен, па је нејасно због чега је Радовић извјештавала Меденицу о томе да је он задужио предмет.

Он је Вијестима казао да га ни Радовић ни Меденица нијесу звали за тај као ни за било који други предмет.

Након те поруке Меденица се интересује и да ли је “процјенитељ доставио налаз” и добија одговор да није, иако већ мјесец обећава да ће то учинити.

Радовић је и прије тога, почетком те године, са Меденицом причала о предметима, а тражила је од ње и савјет ког преводиоца да ангажује у “истрази против Кнежевића”.

“За превођење на енглески наредби за истрагу против Кнежевића да позовем некога кога ти предложиш. Заузети су ови већ ангажовани”, послала јој је у фебруару те године.

У транскриптима нема података да јој је суткиња поруком одговорила на тај упит.

Током 2019. године Радовић је подигла оптужницу против директора “Атлас банке” Душка Кнежевића и бившег извршног директора те банке Ђорђа Ђурђића, због сумње да су незаконито издали гаранције на износ од 12,5 милиона.

Та оптужница терети их да су незаконито издавали и одобравали гаранције компанији “Каспиа пропертy холдингс”.

Случај Морињ

Тужитељка Радовић писала је Меденици 13. марта 2019. године о предмету Морињ, а у тој поруци говори јој и да је адвокат Родић (Горан прим. аут.) у жалби “изнио ружне наводе за судије”. Изношење “ружних навода” није прописано као кривично дјело.

“Ево бр.рјешења Врховног суда Кж-с II 11/14 од 8. 4. 2015. г. у предмету ‘Морињ’. Ја сам урадила рјешење Ктз бр 70/14 од 9. 12. 2014. г. којим је одбачен предлог адвоката Родића за подизање захтјева за заштиту законитости. Претходно сам потписала оптужницу што није разлог за изузеће по чл. 43 ст. 2. ЗКП-а, а ни адвокат није тражио изузеће у жалби по којој је Врховни суд донио предметно рјешење. Иначе је и у предлогу и у жалби изнио ружне наводе за судије Апелационог и Висег суда који су поступали у првостепеном и другостепеном поступку”, жали се Радовић предсједници Врховног суда.

Нејасно је због чега је тужитељка извјештавала челницу Врховног суда о томе, а од ње је добила само одговор: “ОК”.

Радовић је из тужилачке организације изашла средином 2021. године, када је стекла услов за пензију.

СДТ терети Меденицу да се од 2019. до 2021. године обавезала да ће коришћењем положаја посредовати да се одређени предмети пред Вишим судом и Врховним судом заврше у корист привредних друштава “Фаб Ливе” и “Цијевна Цоммерце”, без обзира на чињенично стање. У томе јој је, како пише, помагао окривљени Милош Меденица и поједини припадници криминалне организације, те да је за њено посредовање дат мито. Терете је и да је посредовала код судија Врховног суда Црне Горе и судије Основног суда у Херцег Новом да поступе супротно закону донесу одлуку у предмету корист привредног друштва “Царине”.

“Виђи ми Кокапродукт и Царине”

Дио порука које је Меденица размијенила са тужитељком Радовић налази се и у оптужници поднијетој против Меденице и криминалне групе коју је, према тврдњама Специјалног државног тужилаштва формирао син некадашње прве жене црногорског правосуђа, Милош Меденица.

“Види ми Кокапродукт и Царине. Судови су завршили и Царине су успјеле у спору. Вјештак и поред тога тражи неке уговоре за куповину фарме. Праштај”, шаље Меденица 27. фебруара 2019. године специјалној државној тужитељки.

Са броја, који Радовић и данас користи, одговорено јој је: “Важи који је вјештак”. Након што Меденица одговори да је вјештак Шушић, тужитељка јој одговара: “Ујутро ћу потражити предмет па ти се јављам”, на што добија одговор – “ОК”.

Радовић јој је и наредног дана послала поруку: “Сјутра ћу видјети, данас нисам успјела”, и поново добија исти одговор, кратко “ОК.

Сјутрадан, односно 1. марта, Радовић, пред крај радног времена, Меденици шаље поруку: “Кад будеш слободна да дођем”, на што је суткиња обавјештава да је са предсједником Европског суда и договарају састанак за понедјељак 4. марта.

Према њиховој преписци, то се и дешава тог дана око 10 сати.

Из списа предмета Врховног суда, који се и цитирају у оптужници, произилази да је Привредни суд 2017. године одбацио тужбу Радмиле Лађић и других, поднијете против фирме “Царине” и Чедомира Поповића, којом је тражено да се утврди да је апсолутно ништавни уговор о фидуцијарном преносу права својине закључен између компанија “Царине” и “Кокапродукт” и о измирењу дуга дефинитивним преносом права својине:

“…И да је одбијен евентуални тужбени захтјев којим је тражено да се обавежу тужени да као солидарни дужници исплате тужиоцима као солидарним повјериоцима на име накнаде штете износ од 336.333,99 еура са законском каматом од утужења до исплате”. Тај суд одбио је и њихову жалбу у децембру 2018., након чега су 4. фебруара 2019. изјавили ревизију.

Врховни суд одбио је ревизију тужилаца као неосновану…

Према Закону о државном тужилаштву, послови државног тужилаштва не смију се вршити ни под чијим утицајем и нико не смије да утиче на тужилаштво у вршењу његових послова“.

Боричић: Нисам имао и немам ни професионалну ни приватну комуникацију ни са Меденицом, ни Радовић
Тужилац Боричић казао је „Вијестима“ да га нико, а нарочито не Меденица и Радовић, нису звале због пријаве за коју се тадашња предсједница Врховног суда интересовала.

„Нисам имао и немам ни професионалну ни приватну комуникацију ни са Меденицом, ни Радовић, нити су ме икада звале ни за један предмет, па ни за ту пријаву, нити су имале слободу да то учине. Ни њих двије, ни нико. Што се тиче конкретне пријаве, имајући у виду да је апсолутна застарјелост кривичног гоњења наступила три године прије подношења кривичне пријаве, то сам и констатовао и нисам предузимао ниједну другу радњу“, рекао је он.

Радовић: Увијек сам поступала законито

Пензионисана тужитељка Радовић казала је Вијестима да сматра да је у току дугогодишњег тужилачког стажа у потпуности поступала законито:

“И да никада нијесам поступала са циљем да било ком омогућим неосноване олакшице, нити да наметнем отежавајуће околности. Познато је да се у кривичном поступку оптужнице и потврђују и одбацују. Такође је познато да се окривљени и осуђују и ослобађају. Међутим, ја у одговору на ваше новинарско питање немам простора да шире елаборирам свој рад у тужилаштву и за сада нећу давати опширнији коментар у вези са овим питањем”, казала је она. У одговору, послатом маилом, написала је да би сигурно требало много простора и времена “за анализу било којих приватних преписки и њиховом могућем утицају на доношење одређених одлука”.

“…Те стога сматрам да се то не може разријешити нити кроз одговор на новинарско питање, нити кроз новинарски текст. Најбоље је да се са тим баве надлежни органи, па је за очекивати да ће се на крају утврдити истина. Због тога у овом тренутку не могу дати коментар на преписке које помињете”, поручила је она.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: