И тебе се ово тиче, мало Српче
Бећир Вуковић
Пише: Бећир Вуковић
Осјећам извјесну нелагоду док пишем ове редове, као да разголићујем оно што сви виде.
Колико је кандидата који би хтјели да нас воде. И колико још конкурише, ни дубоки ходник братства и јединства не може их примити. Назиремо, колона се отегнула и низ улицу. Ко је оно рекао да аудиција траје сто година.
Е, тобожње вође протеста, да се лијевом прекрстим. Имате ли ви каквог другог посла, него да се борите за мене.
Од како се земља охладила, није било да мањинац води један народ. Није чудно што он пристаје, него је чудно, што се чуди, што ја не пристајем. Чудо једно, како воле – повремено – да буду моје вође. Ко је оно рекао: бити преварен, није оправдање у политици.
Наше вође морају да виде и уназад, преко седам брда, чак онамо до Рашке, и још даље. Овај пут што води напријед, види и слијепац – осјећа га – јер га је давно неко поплочао, још и прије рођења, и опремио тачним знаковима поред пута.
Речено је – шта би наш вођа тражио на протестима у Улцињу. Шта би га чекало, и дочекало. Прије свега, који језик. Тешко је, опет, употребити тај ‘пројекат будућности’, извађен из калупа братства и јединства. (Зар нијесу сломили онај комунистички калуп јединства и братства). Српску причу можемо само ми испричати. Она се разликује по потпису, писму, и језику, а то је цијели космос. И, опремићемо је у корице које само њој припадају, и тек је онда ставити у јединствену Народну библиотеку. Ријеч је о сасвим новој страници, у Србљаку.
Ниједно столеће није прошло а да није дало неки прилог Зборнику – јединственој српској књизи, без премца у српској историји, и духовности. Колики би морао бити наш прилог, није успутно питање.
У нашој причи све је исто већ вијековима, само (послије, вазда отвореног Србљака), додајемо једну ријеч, и ништа више. Важна је, баш, та ријеч из ових брда. Она мијења и смисао, и ритам текста. Да ли га убрзава, или значи штогод друго, није ствар стила, и укуса. Ученији ће наћи праву мјеру, и одредити, шта је писац хтео да каже.
Црњански је виртоуз запете. За поетику (и политику) Србљака, важна је, и, запета,
Потоња реченица у Србљаку не завршава се тачком, него, запетом.
И, тебе се ово тиче, мало, Српче.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Što se Crnac prepoznao medju vampirima koje ovaj kolumnista često pominje. Beži bre Crni da neće tebe Gojko pitati koga će objaviti. Pogadjaš u metu Vukoviću čim su ovi izmiljeli iz rupa i cijuču… Samo jako nema predaje…. Pište i cijukću…
Đe nađete ove vampire da bljuju po vašoj stranici?
I, misli li ova vrsta više izumirat? Bećir Vuković, hebemti, ima „mišljenje“ i ima ko da ga objavi…
Sana@ ha ha ha odličan komentar…
Komlene@Dositej je donio krompir i srpski seljak ga je morao prihvatiti i prihvatio. I Srbija više nikad nije bila gladna. Ni dan danas. Sve svjetske sankcije bi izdržala a niko od gladi umro nebi. A da vidimo malo u C. GORI. Rusija je hranila ovaj narod Srbija pomagala i šta bi. Crnogorci ne naučiš ništa da sade (osim marihuanu) Rusiju izdadoše a Srbiju pljuju i okrenuše joj ledja. Naravoučenije:.. Ne vjeruj Crnogorcu-montenegrinu ni kad je gladan. Što se Srbina tiče ne izdade a nauči saditi.
Hoće li Džemo preispitati odluku o priznanju „Kosova“, hoće li održati referendum o ulasku u NATO, da li će vratiti Srbe u CG ustav, hoće li vratiti stare CG simbole, šta je sa ćirilicom, planira li Džemo rušenje crkvenih objekata. Sva ova i mnogo više drugih pitanja bi taj Džemo, za kojeg sam ja tek sada čuo, morao da obradi i da se prema njima odredi. Meni se čini da je Džemo samo jedna u nizu prevara, prije svega prema Srbima, pa onda i ne čudi zabrinutost gos. Bećira.
Uvjek je ovako, kada god su neki prelomni momenti, nama serviraju nekog novog Džemu ili Bečića, kojima je, bojim se, zadatak da usitne glasove onoga zdravog tjela, koje još uvjek nije podleglo dukljanskom nacizmu.
Добро си Бећире.
Џемо са браћом Албанцима прави унију албанских општина. ЦГ га интересује колико и лањски снијег. Гурнули су га за вођу протеста ,,Одупри се“ због презимена Перовић јер је то српско презиме…, да збуне народ… Он је такозвани ,,тројанси ат“ у овој побуни народа против мафиократије у ЦГ…
Ма све им је џаба, Истина побјеђује како год окренеш…
Evo sad DK , taj očajnik, hoće da vas vodi.
Evo jedna crtica o srpskoj istoriji i duhovnosti.
Dositej Obradović je došavši u oslobođeni Beograd 1806.i donio sa sobom nekoliko vreća krompira. Bile su to veoma teške i gladne godine, pa je Dositej želio da se Srbi prehrane, naročito preko dugih zima kada im je ishrana bila prilično siromašna a stanovništvo masovno umiralo zbog neuhranjenosti. Ali Karađorđe i ostali članovi Praviteljstvujušćeg sovjeta serbskog nisu bili ni malo povjerljivi prema krompiru. Dositej je morao na njihove oči obariti i pojesti krompir da bi ih uvjerio da mu se ništa loše neće desiti. A tek srpski seljaci nijesu željeli ni da čuju da uzmu, a kamoli da posade to „đavolsko sjeme“ o kome su se već uveliko raspredale nevjerovatne priče. Čuvši da seljaci neće da uzmu i sade krompir, Karađorđe je izdao naredbu da se svako kazni javnim bičevanjem sa deset udaraca kandžijom, ukoliko ne preuzme krompir i njegovo sjeme. Ni ova kazna nije mogla natjerati neposlušne seljake da se prihvate gajenja krompira, pogotovo što su imali i otvorenu podršku neobrazovanih sveštenika koji su sa podozrenjem gledali na krompir kao „na katoličku podvalu“:)
Ni ovi današnji srbi i njihovi popovi nijesu pametniji od svojih predaka prije dva vijeka. Tako da koga god im postave za vođu, pa i Džemala, može im biti samo bolje nego sa ovima koji ih sada vode:)
@Komlen
Прихватање кромпира као намирнице у исхрани је било постепено и код Пруса са чувеном причом о кромпиру који су ,,чували“ војници (Прусима је кропмир након тога постао све и свја у исхрани), па чак и у црногорским брдима док је столовао Свети Петар Цетињски.
Ово ,,вођење“ о којем Ви и Бетовен говорите више представља вашу пројекцију своје несрећне ситуације (не толико у финансијском смислу, колико у психолошком), јер ,,вођен“ може бити само неко пристане да га као овцу 30 година шиша исти клептоман и његова банда са истим причама о подјелама (,,трикмајица ми је ближа од мајице“, чувајмо државу од државних удара на дан избора, даевјечна, никад сам увијек свој, коверте су нужне, а јес’ психопата ал’ је лијеп итд.). Онај ко има храбрости да мисли својом главом, њему не треба вођење другог.