И врховна команда ће о везама с мафијом?
1 min readПредсједник Црне Горе Јаков Милатовић разматра са својим сарадницима заказивање сједнице Савјета за одбрану и безбједност, на којој би се расправљало о стању у безбједносном сектору, након прошлонедјељне бурне сједнице скупштинског Одбора за безбједност и одбрану, сазнају “Вијести”.
“Предсједник је од кабинета тражио додатне информације, сходно чему ће се одредити о неопходности сазивања сједнице у складу са ставом 2, члана 130 Устава Црне Горе да Савјет ‘анализира и оцјењује безбједносну ситуацију у Црној Гори и доноси одлуке за предузимање одговарајућих мјера’”, саопштено је “Вијестима” из кабинета предсједника на питање да ли ће Милатовић сазвати сједницу Савјета на којој ће се разматрати стање у безбједносном сектору.
На готово десеточасовној јавној и тајној сједници Одбора за безбједност и одбрану садашњи и бивши министри, бивши премијер, шеф Специјалног полицијског одјељења и посланици размијенили су бројне међусобне оптужбе за везе са организованим криминалом и корупцију.
Савјет за одбрану и безбједност чине Милатовић, који предсједава тим тијелом, премијер Милојко Спајић и шеф парламента Андрија Мандић, а по потреби на сједницу могу бити позвани министри и други високи државни званичници укључујући челнике тужилаштва, Управе полиције и Агенције за националну безбједност. Осим надлежности у области безбједности, Савјет, између осталог, командује Војском Црне Горе, проглашава ванредно и ратно стање, а све одлуке доноси једногласно.
“Сматрам да су грађани забринути дешавањима у безбједносном сектору којих смо сви били свједоци у претходном периоду. За разлику од политичког консензуса који је коначно пронађен у Скупштини у вези именовања на највишим правосудним функцијама, међусобне оптужбе у оквиру извршне власти не иду у прилог унапређењу владавине права и додатно уносе неповјерење код јавности”, рекао је Милатовић у изјави достављеној “Вијестима”.
Осим оптужби да државни функционери одржавају везе са организованим криминалом, Савјет би могао разматрати и питање функције директора Управе полиције, на коју је одлуком суда и Владе недавно враћен Зоран Брђанин и око чега се споре функционери из Покрета Европа сад и Демократа.
Скупштински Одбор за безбједност и одбрану није прихватио Брђанинове раније извјештаје о раду, министар унутрашњих послова Данило Шарановић (ДЦГ) предложио је Влади његово разрјешење, а премијер Спајић (ПЕС) још није ставио тај предлог на дневни ред.
Спајић је наговијестио да се Брђанин не може разријешити, јер би га суд опет вратио на мјесто директора Управе полиције, већ да постоји могућност “договора” са њим.
Шарановић о Спајићевом ‘простору за договор’ са Брђанином: Влада не смије игнорисати парламент
Извори “Вијести” тврде да је највјероватније рјешење да му се понуди нека друга функција у безбједносном сектору или у иностранству, након чега би поднио оставку.
Шарановић, који је једини надлежан да некога од шефова организационих јединица Управе полиције предложи Влади за в. д. директора, више пута је саопштио да се неразрјешавањем Брђанина не поштују одлуке парламента, као и да је спреман да предложи више кандидата за то мјесто.
Међутим, рјешење и даље зависи од договора двије странке, а до тада Брђанин остаје на функцији.
Одлука министра правде Андреја Миловића да не изручи држављанина Турске Биналија Цамгоза, упркос супротним ставовима Вишег, Апелационог и Уставног суда у вези са изручењем, као и Управног суда у поступку у којем је одбијен његов захтјев за добијање политичког азила, такође би се могла наћи пред Савјетом.
И Уставни суд констатовао да Цамгоза треба изручити Турској: Нити га прогоне, нити дискриминишу
Турска га тражи због оптужби за тешка кривична дјела из области организованог криминала, док се Миловић позива на Европску конвенцију о људским правима и праксу Европског суда за људска права, тврдећи да би Цамгоз у Турској био изложен политичком прогону јер је Курд, као и да у затвору не би могао имати одговарајуће лијечење.
Цамгоз је у међувремену пред црногорским органима окривљен за друга кривична дјела у вези са фалсификовањем пасоша, а његов боравак скопчан је са безбједносним проблемима и великим трошковима по црногорске пореске обвезнике.
Милатовић је прекјуче рекао да је “помало разочаран одређеним одлукама садашње владе”.
“Посебно у односу на неизручење овог турског криминалца. Мислим да смо тиме послали двије лоше поруке: прва је да је Црна Гора безбједна дестинација за криминалце, а друга да не вјерујемо земљи за коју говоримо да нам је стратешки партнер, а то је Репубилка Турска. И мислим да су то биле погрешне одлуке”, рекао је Милатовић на панел дискусији “Бошњачки национални идентитет почетком XXИ вијека”, преносе Вијести.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: