ИА: Изузимање јавно-приватних партнерстава из Закона ризично за корупцију

Изузимање јавно-приватних партнерстава мање вриједности из Закона и успостављање два регистара за јавно-приватна партнерства, умјесто једног у ком ће бити доступни сви подаци, као и бројност разлога због којих је могуће избјећи јавни оглас за концесије не улива повјерење да би предложена рјешења заиста допринијела спрјечавању корупције у овим осјетљивим областима, наводе из Института алтернатива.

ИА је упутио коментаре на Нацрт закона о јавно-приватном партнерству и на Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о концесијама.

Оба нацрта стављена су на јавну расправу без пратећих образложења, па није јасно због чега су се предлагачи закона опредијелили за поједина рјешења, наводе из ИА. У њима има још увијек пуно простора за унапређење и за усаглашавање са другим прописима, нарочито са Законом о јавним набавкама и Законом о државној управи.

Јавно-приватна партнерства

Нацрт закона о јавно-приватном партнерству садржи неколико врло проблематичних рјешења, истичу из ИА.

„У првом реду, предложено је рјешење да се овај Закон не примјењује на пројекте јавно-приватног партнерства до пет милиона евра. Поучени лошим искуством и посљедицама увођења набавки мале вриједности у Закон о јавним набавкама, вјерујемо да ће се овакво рјешење негативно одразити и у области јавно-приватног партнерства. Нацртом Закона о ЈПП предвиђено је да ће пројекте ове релативно мање вриједности Влада уредити посебним актом. Тиме се оставља могућност да општа начела транспарентности и конкурентности у будућности ‘трпе’ на рачун широке дискреције јавних наручилаца, како се десило и са набавкама мале вриједности.

Нацрт Закона предвиђа успостављање два регистра – Регистар пројеката јавно-приватног партнерства и Регистар уговора јавно-приватног партнерства. Међутим, како би транспарентност заиста била обезбијеђена, потребно је увезати ова два регистра у јединствени регистар, да би се са лакоћом за сваки ЈПП пројекат могао пронаћи и закључени уговор, као и други подаци у вези са пројектом, обавезама јавног и приватног партнера и слично.

Проблем овог Нацрта Закона јесте и то што он ни у најмањој могућој мјери није повезан са Законом о јавним набавкама. Ту првенствено мислимо на процедуре у вези са саставом тендерских комисија, али и поступке јавних набавки који се могу примијенити како на јавне набавке, тако и на јавно-приватна партнерства.

У крајњем, у нацрту Закона има још увијек простора да се бројна питања у вези са централизовањем надлежности у вези са јавно-приватним партнерством у једној институцији – Агенцији за инвестиције, боље уреде. У тренутном нацрту Закона, положај Агенције није до краја јасан и потребно је додатно размотрити како да се унаприједи контрола у овој области. Посебно треба обратити пажњу на систем одговорности, односно коме ће ова институција полагати рачуне и подносити извјештаје, те ко ће контролисати њен рад. Имајући у виду да је припрема новог Закона о државној управи у току, добар је тренутак да се ови прописи до краја ускладе“, наводе из ИА.

Концесије

Предложеним рјешењима у Нацрту закона о концесијама предвиђа се да јавност учествује само у расправи о концесионом акту. Пратећа документација, попут анализе оправданости остваривања јавног интереса давањем концесије, не упућује се на јавну расправу, чиме се заинтересованој јавности и грађанима ограничава учешће у одлучивању о свим актима о додјели концесија, истичу из ИА.

„Додатно, нацртом је предвиђен врло широк спектар разлога када се може избјећи јавни оглас у поступку додјеле концесије. Један од изузетака прописује да се јавни оглас не мора расписати ако држава добије ‘понуду која садржи пројекат техничко-технолошког рјешења и друге елементе на основу којих се може сагледати јавни интерес и економска оправданост реализације инфраструктурних и других потреба од стратешког значаја за Црну Гору (…), а давање концесије на овај начин би убрзало реализацију пројекта’.

Ова врло компликована формулација практично значи да се сваки понуђач може обратити органима власти предлогом пројекта, а држава му додијелити концесију, без било каквог јавног оглашавања, планирања, транспарентности и конкурентности процеса и слично,“ напомињу из Института алтернатива.

Министарства финансија и економије, и АСК да поново размотре рјешења

„Позивамо предлагаче закона – Министарство финансија и Министарство економије, али и Владу и Скупштину да још једном размотре рјешења из нацрта оба закона, прије него она буду усвојена. Позивамо и Агенцију за спрјечавање корупције да да мишљење на ове прописе о томе у којој су мјери она подложна корупцији, што је једна од њених надлежности.

Институт алтернатива у оквиру пројекта ‘Money Watch: Цивилно друштво, чувар буџета’ уз финансијску подршку Европске уније прати реформу управљања јавним финансијама у Црној Гори. Транспарентност јавне потрошње и намјенско трошење јавног новца је један од основних механизама спрјечавања корупције“, напомињу из ИА и истичу:

„Подсјећамо да је унапређење области јавно-приватног партнерства препознато као области од специфичног ризика за корупцију, у Оперативном документу који је анекс Акционом плану за Поглавље 23 у оквиру преговора са Европском унијом.

Самим тим, примарни циљ доношења ових системских закона на које се дуго чекало, треба да буде унапређење транспарентности и спрјечавање корупције, а не поједностављивање и убрзавање процедура на штету интегритета примјене закона“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: