Иако се упокојио, нико не вјерује да је умро, иако је умро, сви вјерују да ће у Богу живјети

За човјека какав је био Митрополит Амфилохије, може се рећи: и кад се упокоји – отишао је од нас, али је остао у нама, и међу нама. Његово духовно присуство наситило је наше вријеме, наш живот, наш разговор,  и то присуство, његов одлазак, као да појачава. Иако се упокојио, нико не вјерује да је умро, иако је умро, сви вјерују да ће у Богу живјети.

На столици Светог Петра Цетињског и Ловћенског Тајновидца, још је дубље упознао ове Прометеје духа који држе Црну Гору и српски род. Кроз њих је упознао Црногорце који „раде што знају, а не знају шта раде“, и оне „које чувају друге од себе, и себе од других“.

Написао је житије и службу светом владици, пјеснику и господару Црне Горе, Петру II Петровићу Његошу, ловћенском тајновицу, и сјединио се у духу са њим, бесмртном искром, коју Бог даје човјеку, да га не прогутају адске силе у свијету, већ  Њом да види свог дародавца, Бога живога, и разгледа смисао човјековог живота на земљи.

Митрополит Амфилохије, служећи Богу живоме, борио се за  његошевску Црну Гору. Био је покровитељ Српског покрета Његош, и саоснивач Књижевног друштва Његош.

Очекујеме  његово покровитељство и с неба.

Вјечан Ти спомен,  слава и хвала, Владико!

За Српски покрет „Његош“ и

Књижевно друштво „Његош“

Милутин Мићовић

Прочитајте ЈОШ:

https://www.in4s.net/svetionik-i-sidro-jedro-i-pramac-bio-je-crnoj-gori-svanuce-i-spasenje-ostace-nada/

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: