Ибрахимовић стопама Ранка и Рашка: Обишао плочу у Морињу посвећену спомену на „великосрпску агресију“

Потпредсједник у Влади Црне Горе и министар вањских послова Ервин Ибрахимовић полажући вијенац како би одао почаст жртвама логора Морињ, истакао је да наша држава не окреће главу од тога нити жмури на прошлост.

Наиме, данас је министар Ибрахимовић са бившим посланицима и државним функционерима Рашком Коњевићем, Ранком Кривокапићем, послаником Адријаном Вуксановићем (Хрватска грађанска иницијатива), Мирком Вучевићем, секретаром хрватског министарства Франом Матушићем и делегацијама Бугарске, Чешке, Босне и Херцеговине и Турске – положио је вијенац на срамну плочу у Морињу.

Подсјетимо, 10. октобра прије двије године „историјске личности“ и трибуни анти-антифашистичког СДП-а, а тада у функцији министара одбране и вањских послова Црне Горе, Рашко Коњевић и Ранко Кривокапић, уз присуство хрватског шефа дипломатије Гордана Грлића Радмана и министра хрватских бранитеља Тома Медведа, открили спомен плочу у которског насељу „Морињ“, више смо него убијеђени да је оних 85% грађана Црне Горе – како је својевремено Душко Марковић израчунао проценат противника независности терористичке парадржавне творевине Косово, био исто тако против овог симболичког повампирења усташтва у Црној Гори.

Подсјетимо још, на овом скарадном „плочастом“ свједочанству нацифашистичке политике у Црној Гори постављен је напис сљедеће садржине:

Током великосрпске агресије на Хрватску, овдје је био логор, такозвани Центар Морињ (3.10.1991 – 18.8.1992) за заточене хрватске цивиле и браниоце.

„Сјећамо се злочина почињених да би се осрамотили име и дух Црне Горе. Изражавамо жаљење за све патње које су проживјели заточени. Да се никада не понови!“.

Иначе, Ибрахимовићева Бошњачка странка није жељела да изгласа Резолуцију о геноциду у систему логора у систему Јасеновац, Дахау и Матхаузен. Међутим, он наставља а очито је да историјско сјећање предсједника Бошњачке странке сеже само до почетка 90-их година те је са представницима званичне Хрватске говорио о нападу на Дубровник и о логору Морињ, логору у којем нико није убијен.

„То су жртве деструктивне политике из раних 90-их година. Политике која урушила и систем вриједности у једном периоду у Црној Гори. Оне вриједности са којима се Црна Гора поносила. Са друге стране моје присутство као потпредсједника Владе и министра вањских послова је доказ да Црна Гора не окреће главу, не жмури на прошлост и да је спремна да се суочи са прошлошћу колико год то био болан и храбар процес“, навео је Ибрахимовић.

Ибрахимовић, који је постао министар гласовима владајуће већине и који је постао дио реконструисане Владе, казао је да ће Црна Гора учинити све да унапређује добре односе са нашом пријатељском државом Хрватском.

„Понављам, данас су и представници Хрватске овдје и вјерујем да шаљемо снажну поруку да смо спремни као двије пријатељске државе да унапређујемо наше односе, да гледамо у будућност и оно као што је нама Хрватска била партнер преко наших НАТО интеграција, сада нам је савезник у НАТО, али и партнер на нашем европском путу и вјерујем да ћемо врло брзо заједно бити двије пријатељске државе и у Европској Унији“, истакао је Ибрахимовић.

Након полагања вијенца говорио је и државни секретар Владе Хрватске Франо Матушић који је истакао да су одали почаст жртвама који су страдали и патили у логору који су тамо били заточени 1991. године.

„Неки од њих су, нажалост, овдје и убијени. А многи од њих су особе са инвалидитетом, због нехуманог третмана којег су овдје имали у логору, од батињања па даље. Дакле, оно што је битно је да је то била велика жртва која је плаћена“, казао је Матушић.

Према подацима доступним јавности, у логору Морињ нико иначе није убијен. Хрватска страна ипак, константно прећуткује злогласни логор Лора гдје су на најсвирепије начине страдали припадници никшићко-шавничке групе а у кулоарима српких институција посвећених сјећању на злочине из ратова, Лору називају и мали Јасеновац.

„Оно што је изузетно битно је да је, нажалост, морамо се присјетити контекста. Контекст је да је такозвана Југославијска народна армија 1991. почела свој напад на Дубровник, управо на јучерашњи дан 1. октобар што је град Дубровника биљежио и уз помоћ, нажалост, црногорских разервиста, дакле Црне Горе и српских добровољаца из Требиња у служби великосрпске Милошевићеве агресије и освајања која су се након Хрватске наставила у БиХ, а онда коначно и на Косову. Тако да, тај контекст је врло јасан. Дакле, све је било у служби великосрпске политике. У том смислу ми смо и препознали и разликујемо одређене ствари. Оно што је битно, Црна Гора је нама данас партнер“, казао је Матушић.

Навео је да смо члан НАТО савеза, земља кандидаткиња за чланство у Европској Унији те да нам покушавају помоћи и да имају доста пројеката са Црном Гором.

„Интерес Хрватске је да све земље западног Балкана буду дио Европске породице, дио Европске Уније. Дакле, то је наш интерес“, навео је Матушић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: