ИН4С

ИН4С портал

Идете? Идите.

1 min read
Моји су преци вјековима били поморци, од малог од палубе, преко морнара, официра – до капетана. Друга грана, дакако, била је све вријеме од врсте која љуби море али се држи краја.

Камени грб Краљевине Југославије, врт Завичајног музеја, Херцег Нови (Фото: Н. М.)

Моји су преци вјековима били поморци, од малог од палубе, преко морнара, официра – до капетана. Друга грана, дакако, била је све вријеме од врсте која љуби море али се држи краја.

Моји поморачки преци нису остали забиљежени да су први открили ово, или постигли оно; историја их памти тек као трговце под руском царском заставом, те као за своје доба уобичајене поморце и бродовласнике из Боке. У преводу, потичем из најскромније од свих могућих поморачких фамилија с обалном утемељеношћу старијом од 300 година. По стотину су пута они могли да остану било гдје, као што то може мој брат поморац данас, кога од свих лука највише привлачи Сингапур, јер тамо влада систем уређен, али се ипак попут Одисеја мој брат увијeк враћа у матичну, заливску луку.

Током историје знале су махом богатије поморско-трговачке фамилије да се иселе нпр. у Трст, јер Бока Которска у Аустроугарској није имала начина да се економски развије, премда заливски свијет биљежи поредак цара Фрања Јосифа као задњи уређени систем у колективној меморији.

Увијек се могло отићи, и увијек су одлазили богати. Тако је било и на српском континенту, почев од патријарха Арсенија Чарнојевића, преко патријарха Арсенија Јовановића, до данас. Ко је увијек остајао на Косову? Најсиротији.

Из Краљевине Југославије бјежао је противник династије, дисидент, као и из Титове Југославије, потом је гастарбајтер продао патриотску душу дојчмарк-врагу, ратови из 90-их су раселили све, да бисмо данас имали ем марионете ем глумце на власти који казују своје досадне реплике из Дневника у Дневник док им основци већ уче њемачки.

Иде им се. А нису на тржишту рада. Нису на својој кожи искусили како је то немати посла, или како је то добити посао само преко партијске књижице. Тога никад није било у нама знаној историји. До сада су само људи са тржишта рада промишљали о одласку.

Поморци када се сретну само причају о рутама које воде до Кине. Поморачка апликација што прати све бродове на морима, црвени се око кинеских обала. Толико је много тамо упловљавања и испловљавања. С милионима тона терета.

Медитеран је постао скрајнут. Бока са Црном Гором, и Србија, и бивша Југославија су слијепо цријево економског слијепог цријева. У стрип-облачићу изнад глава Заливљана, Срба и Црногораца, пише једно те исто: Идите, дјецо! Овдје боље бити неће.

Можда у нама знаним животима и неће.

Но да ли је допустиво отићи? Да ли је икад било? Да ли су, сем Тесли, Пупина и Ђоковића, сви остали себичњаци и изроди?

Заливске фамилије које су се због немогућности да се у скрајнутој Боки економски развијају па су се иселиле у богати Трст – данас мање-више не постоје. Најбогатији од богатих Срба су се или иселили и пошли даље, за Америку, или су се стопили са Италијанима. Трст дијели судбину Сентандреје. Све одише српством, али Срба нема. А да су остали у Боки ови што одоше у Трст, што би било? За богатство њихово не знам, али сам сигуран да бисмо их по презименима ословљавали и данас на Риви: Добар дан, шјор Ризнићу! Ке нова, капетане Гопчевићу?

Остати овдје и тежити само нашем поретку макар био и утопистичан, нужност је.  Родитељи који стимулишу властиту дјецу да физички напусте родну географију и тиме је препусте једвачекајућим другима – јесу у неку руку издајници.

Да ли је боље отићи у земљу која нас је колонизовала и зарађивати десет пута више него у колонизованој земљи? Многи углас вичу да је боље.

Ја мислим контра, без обзира што издајице на власти није, суштински, изабрао народ, него их је програмирао Запад. Изборима се не мијења власт. Него је менталитет, него је слободарски дух, и прса спремна за жртву зарад слободе – идеологија која васпоставља наш нови сутрашњи поредак.

Будући да не видим себе ни као човјека који може да носи мач, ни као човјека који може да носи заставу, имам право да констатујем како смо постали пичке. Али нас и међу сиротима по храбрости има који никад не бисмо отишли привучени удицом на којој је евро или долар. Мала је то цијена за губитак свега осим пара.

Драга дјецо, је л хоћете да идете?

Идите.

Но имајте једно на уму:

Ако је циљ повратак, чему одлазак?

А ако вам циљ није повратак, како вас онда, бре, није стид?

(Извор: Печат)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

6 thoughts on “Идете? Идите.

  1. Становник бивше Хо Ши Минове улице, Нови Београд каже:

    А да су остали у Боки ови што одоше у Трст, што би било?
    Данас би били Хрвати, ето што би било. Можда не велико-хрвати који мрзе Србе, али Хрвати свакако. Или ново-Црногроци у најбољем случају. Онако су бар забележени у историји као знаменити Срби

  2. Sjedjeli dva druga iz djetinstva u selo i ovako razgovarju.Jedan citav zivot izvan kuce i sela a drugi nigdje da se mrdnuo ako nije u gard da kupi potrepstine za zivot.Ostarali obadvoica i geldaju se onako preko cigara ili ispod oka.Dok ce ovaj koji je citav zivot bio kuci ovome koji se nije nego postarost vratio u rodno selo i tu uziva penziju,te ce on njemu,e koliko te jada i muke ubilo da bi bio ovo isto nista kao i ja.Posto i mene tako nesto ceka posto procitah ovaj tekst prvo sto pogledah kada udjoh u klozet da ne cucnem kada pisam,koliko mi se cini nijesam,a cilj mi je povratak ,samo cemu odlazak,vrlo lako odgovriti samo bi trebalao vremena,ali kako mi ono kazemo : svako zasto ima svoje zato.E sad hocemo lise cerati hocemo,nego sto bi se cerali kad nam je i ovako fino,ili mozda nije svima a nikda nije ni bilo,u ovom obimu ne,a ovo ceranje nije isto sa onim prvim ili mojim,ovo danasnje je ceranje zato sto ih nijesmo pocerali mi kad je trebalo ,pa su na karju oni nas pocerali,a zato bismo ih cerali kada su oni njihovi pocerali nase pa oni nas, a sada ce njih njihovi ,nasih nema,a i da ih ima necemo ih cerati,jer ako je do ceranja dosta ga je bilo taman koliko i bjezanja ,a toga je bilo uvjek ,prvo ide ceranje pa bjezanje,sada je na red sto kazu vrtanje uvrnula im se pamet kao sto jeste sto su nam zivot izvrnuli e sada jos i da smo picke sto se vracemo jer smo nekda otisli.Mozda najbolje da uvedemo nasledje po Bakunjinu,zasto ne kada smo mogli a i jos se moze odnijeti sve savkome zasto da se ista ostvalja ikome,mozda to sprijeci bjezanje i ceranje odavade,dokle svi ne popizde ili postanu pizde pa pobjegnu?
    Kako god okrenes tako ce biti,kako ce se ko zvati ,kao mozda u Hercegovinu za vrijeme Austrije zbog sverca,mada toga nece vise biti mi postadosmo zakonski sverceska zemlja,heroji grickaju posteno zaradjeni novac od sverca dobijau se plate i penzije ljekari lijece narod,jedino porijeklo novca nije cisto
    ali postenje ostaje dostojanstvo takodje,malo je problem sa obajsnjenjem kako to sve funkcionise ,pa ikao nije sve cisto,kao god okrenes vi picke nijeste ,ko bi vam to smije reci grdnu bih mu rekao,jedino vas picka jebea vi nju nesmijete, ja sam od toga utekao,pa ako treba da me jebe picka,e nece nego ja nju pa taman i u bjezanju Ajd uzdravlje!
    Ps: meni je i lako bjezati ja sam Zec!

  3. Niko i nista ne moze da spreci balkanski egzodus odlaska,niko!Ojadili su nam decu lopovlukom ,a nas stare zavadili i tako vledaju pričajući nam bajke uspavljujuci nas decenijama.Fali samo novi Carnojevic,ovog puta iz Beograda.Slavonija pusta,sa Kosmeta dnevno idu konvoji autobusa,ceka se vizna liberalizacija,Istocna i juzna Srbija pusta i bez dece.Dalmacija opustosena,nama radnika,majstora,lekara,Beograd ostao bez vozaca,med.osoblja…Jer postovani Malovicu,nismo mi picke, nego su picke svi iz elita nacionalnih bivse Jugoslavije.A njih smo trebali hebati na vreme,a ne sad kad qurca nemamo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *