ИФИМЕС: Крај приватне државе!

Од изузетне важности је демонтажа режима Мила Ђукановића, који је капиларно присутан у свим сегментима црногорске државе и друштва. Посебну пријетњу представљају Ђукановићеви кадрови у сектору унутрашњих послова, полицији и Агенцији за националну безбједност (АНБ). Деконтаминација тих ресора је неопходан процес. Услиједит ће акције хапшења и разбијања ланаца организираних криминалних група дешифрирањем апликације Скy.

Интегрално преносимо анализу Међународног института за блискоисточне и балканске студије ИФИМЕС.

Актуелна 43.Влада Црне Горе формирана је 28. априла 2022.године. Ради се о својеврсном уникуму, јер су владу формирале мањинске заједнице уз подршку парламентарних странака. Премијер је постао Дритан Абазовић, предсједник Грађанског покрета УРА, који се залаже за грађанску, европску и еколошку Црну Гору. Ради се о досада најинклузивнијој влади.

Након што је потписан Темељни уговор између Владе Црне Горе и Српске православне цркве (СПЦ) на иницијативу Демократске партије социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића посланици у црногорском парламенту изгласали су неповјерење Влади Дритана Абазовића 19. августа 2022.године. Нова влада није изабрана, јер предсједник државе Мило Ђукановић није хтио на приједлог парламентарне већине, јер како је казао нису се наводно стекли услови, да додијели премијерски мандат Миодрагу Лекићу чиме је прекршио устав. Предсједнички избори одржани су 2.априла 2023.године и Црна Гора је добила новог предсједника Јакова Милатовића из Покрета „Европа сад“ (ПЕС). У октобру 2022.године одржани су локални избори на којима је тријумфирао анти-Ђукановићевски блок странака, посебно у главном граду Подгорици гдје је послије три деценије поражена Ђукановићева Демократска партија социјалиста (ДПС).

У Црној Гори је 30.августа 2020. године на парламентарним изборима дошло до хисторијског пада режима Мила Ђукановића и Демократске партије социјалиста. Црна Гора пролази кроз турбулентан период од пада једног од најдуговјечнијих режима у Европи. Долази до смјене генерација на политичкој сцени Црне Горе што представља снажан подстицај развоју те земље и њеном путу ка пуноправном чланству у ЕУ.

Крај приватне државе

Највећа оставштина пада режима Мила Ђукановића (ДПС) на изборима 30.августа 2020.године је промјена Закона о државном тужилаштву и избор новог Тужилачког савјета. Да се то није десило данас не би било никаквих помака у борби против (организираног) криминала и корупције.

Напади одлазећег предсједника Црне Горе Мила Ђукановића (ДПС) на премијера Црне Дритана Абазовића (УРА), посљедица су разоткривања Ђукановићеве умијешаности у организирани криминал и корупцију. Премијер Абазовић нуди нови политички концепт и модел дјеловања сарадње и стварања инклузивног друштва, за разлику од Ђукановића, који је 33 године продуцирао вјештачке кризе и на њима и од њих политички преживљавао. Истраге које се спроводе упућују, да су новцем од шверца цигарета наручивана и поједина убиства у Црној Гори, док су изборне кампање и поједини медији финансирани сумњивим и незаконито стеченим новцем и имовином.

Актуална Влада је усвојила буџет за 2023.годину вриједан 2,85 милијарди евра, који је за 160 милиона већи од буџета за 2022.годину. Забиљежена су рекордна издвајања за социјалну политику од 785 милиона евра, буџетом су гарантиране веће пензије, плате за око 50 хиљада запослених у државној управи, просвјети, полицији, ватрогасцима и немедицинском кадру у здравству.

Дјеловање владе премијера Дритана Абазовића јавности је расвијетлило чињеницу, да је ДПС најодговорнији за осиромашену и опустошену Црну Гору, поларизирано и неразвијено друштво. Ђукановић и његов картел често су истицали, да су заговорници европских вриједности, док су по показатељима градили чврсте односе са Русијом и Кином. Руски власници постали су власници око 30% црногорске економије, док Кина има контролу над јавним финанцијама преко пласираног кредита за ауто-пут Бар-Бољаре преко којег контролира кључну државну инвестицију и тиме угрожава јавне финансије. Протусловни премијер Душко Марковић (ДПС) наводно је за ЕУ и НАТО, а везивао се за Русију и Кину. Није нимало случајно, да је нарко картел из Албаније којег симболизира албански премијер Еди Рама (ПС) пружио најснажнију подршку Ђукановићу на недавним предсједничким изборима.

Аналитичари сматрају, да се незаконита трговина кокаином и другим наркотицима, шверц цигаретама и други криминал Ђукановићевог картела све вријеме се покушавају „продати“ као европске вриједности, а то је у основи значило његову приватну државу. Дошао је крај Ђукановићевој приватној држави и улазак у пост-Ђукановићевску еру. ДПС је себе засигурно елиминирао као партнера за будућност, а Ђукановићева оставка на челу ДПС-а је закашњела, јер је водио рачуна да спашава себе, а не ДПС. Наставља се даља ерозија ДПС-а.

Ђукановић је персонифицирао једну партију, која је инфицирана и инволвирана корупцијом, криминалом, створивши систем приватне државе гдје су институције система заправо биле заробљене од стране монопола једне политичке партије гдје није било могућности да неки други људи дођу до изражаја и позиционирају се као перспектива Црне Горе.

Премијер Абазовић подржава сваку регионалну иницијативу, која иде у правцу остваривања веће сарадње између земаља Западног Балкана. „То видим само као један алат којим сви ми заједно, свих шест земаља Западног Балкана, идемо брже ка ЕУ. Отворени Балкан је добар јер ставља акценат на економску сарадњу, на већу мобилност, већу отвореност, на признавање разних лиценци, радних дозвола, отвореног тржишта, дакле нешто што је захтјев ЕУ. Увијек се потенцирало да је инклузиван, да је отворен за свих шест земаља Западног Балкана, а то је најважнија ствар. Црна Гора је препозната као земља која нема никаквих отворених питања са својим сусједнима“.

Заокрет Бошњака и Албанаца

Мањинске заједнице у Црној Гори нису никад више просперирале као у садашњој влади, што се показује кроз њихово учешће у Влади Црне Горе. Све мањинске партије су инволвиране у извршној власти и имају неколико министара. У претходном периоду чињена је неправда према мањинским заједницама, а сада је повећана економска активност у дијеловима гдје живе мањинске заједнице. Важно је зауставити масовне миграције и ту су уложени одређени напори и постигнути одређени успјеси.
Бошњаци и Албанци морају градити своју будућност са осталим суграђанима Црне Горе. без Ђукановића, како не би постали највећа колатерална штета независности Црне Горе. Заокрет Бошњака и Албанаца је нужан, јер је у Црној Гори отворен простор и створен амбијент за афирмацију свих етничких заједница.

Одредити нови датум парламентарних избора

Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић је након одлуке о распуштању парламента 16.марта 2023., позивајући се на Устав члан 92 став 5 17.марта 2023. расписао пријевремене парламентарне изборе за 11. јуни 2023. Посланици парламентарне већине су истовремено упутили захтјев за оцјеном уставности Указа о распуштању парламента.

Уставни суд Црне Горе је мјесецима био без кворума, имао је само тројицу од укупно седам судија. Касније је Уставни суд попуњен са тројицом нових судија, а недостаје још један судија, којег би требале предложити мањинске заједнице. Иако је Уставни суд Црне Горе деблокиран извана, дошло је до његове самоблокаде и његовог неодлучивања као што је оцјена уставности Указа о распуштању парламента.

“Чини ми се да неодлучивање Уставног суда у односу на Указ отвара могућност различитих ствари. Колико ја разумијем, било би логично да се Уставни суд прво изјасни о измјенама и допунама закона о предсједнику, ограђујем се, али колико разумијем, правна јавност је тај акт већ перципирала као неуставне, тако да ја претпостављам да ће одлука Уставног суда бити таква”, казао је новоизабрани предсједник Црне Горе Јаков Милатовић, који је изјавио да се неће понашати као Ђукановић, те да ће уважавати све институције, прије свега Скупштину. „Ако Скупштина одлучи да скрати себи мандат, ја ћу се у односу на то благовремено одредити“, рекао је Милатовић.

Аналитичари сматрају, да су демократске промјене у Црној Гори неповратан процес и да је потребно на основу консултација са политичким странкама да новоизабрани предсједник Црне Горе Јаков Милатовић одреди нови датум одржавања пријевремених парламентарних избора.

Рука правде неће заобићи никога

Борба против криминала и корупције је у фокусу актуалне владе. Лука Бар детектирана је у бројним међународним извјештајима као локација преко које се одвијају различити облици међународног криминала.

Глобална иницијатива против транснационалног организираног криминала (ГИ-ТОЦ) је у свом извјештају записала: „Изасланици балканског картела путовали су у земље Латинске Америке како би сарађивали с локалним мафијашким групама, преговарали о цијенама и договарали испоруке кокаина. Од 2003. производња кокаина се више него удвостручила, стварајући милијарде евра новца од дроге за европске криминалне мреже. Држављани Балкана и њихове колеге у латиноамеричким криминалним организацијама годинама раде заједно у трансконтиненталној трговини кокаином. Чистоћа кокаина заплијењеног у Европи порасла је на 90% у посљедњој деценији. Наводно, пошиљке дроге су кријумчарене углавном скривајући их у теретним контејнерима за банане, иако трговци постају све софистициранији и мијењају своје начине транспорта кокаина. Дроге се углавном шаљу у главне луке западне Европе, укључујући Шпанију и Белгију, као и у југоисточну Европу, а затим се редистрибуирају у друге земље потрошача у Европи[4].”

ГИ-ТОЦ је у једном свом другом извјештају записао: „Овај извјештај открива да постоји и поморска балканска рута која довози дрогу у југоисточну Европу кроз кључне комерцијалне морске луке: кокаин из Латинске Америке и хероин преко Турске и Блиског истока. Остала роба која се кријумчари овом рутом укључује оружје, отпад, кривотворену робу и цигарете. Осим тога, пружа увид у шверц дуж Дунава. Студија случаја, које обухватају девет комерцијалних лука у региону, централни су елемент овог извјештаја.[5]“

Аналитичари сматрају, да је започета бескомпромисна борба против организираног криминала, који се између осталога одвија преко Луке Бар, представља одлично полазиште за наставак те борбе у другим сегментима црногорског друштва. При томе је због важности борбе против криминала важно консолидирати власништво Луке Бар, а најоптималнија варијанта је, да држава Црна Гора постане 100% власник Луке Бар умјесто досадашњег расцјепканог власништва у којем учествују поједини врло сумњиви приватни сувласници са тешким бременом поријекла имовине, криминала и корупције. Похвале долазе на рад Специјалног државног тужилаштва (СДТ) и Специјалног полицијског одјељења (СПО), који настављају са сузбијањем организираног криминала широм Црне Горе. Подигнут је углед Црне Горе у свијету и афирмирана сарадња са међународним партнерима. Због тога је важно да и грађани Црне Горе изразе снажну подршку борби против криминала и корупције као пошасти, која успорава и/или блокира бројне процесе онемогућава напредак Црне Горе.

Од изузетне важности је демонтажа режима Мила Ђукановића, који је капиларно присутан у свим сегментима црногорске државе и друштва. Посебну пријетњу представљају Ђукановићеви кадрови у сектору унутрашњих послова, полицији и Агенцији за националну безбједност (АНБ). Деконтаминација тих ресора је неопходан процес. Услиједит ће акције хапшења и разбијања ланаца организираних криминалних група дешифрирањем апликације Скy.

У Црној Гори су се десили хисторијски процеси. Започето је процесуиране људи из врха правосуђа, из врха тужилачке организације, недавно и из врха полиције. Неизбјежно је процесуирање и људи из политичке сфере. Рука правде неће заобићи никога, само је питање њене брзине. Ђукановић себе не може изузети из правног поретка Црне Горе. За сада су страдали људи који су били у његовом непосредном окружењу.

Падом Ђукановића на ред долази Еди Рама

Предсједнички избори су показали, да долази крај поларизацији у црногорском друштву кроз двије политике које су биле као протутежа једна другој. Све више долазе до изражаја политике центра. Ђукановићев режим је изгубио снагу као и једна десничарска политика са друге стране је изгубила снагу, док политика центра расте. Ради се о мукотрпном и дугорочном процесу, јер подразумијева питање правде, грађани чезну за правдом, желе правду и рука правде у Црној Гори је већ прорадила. Повећање животног стандарда иде ка томе да се поларизација у друштву полако смањује. У 2022.години Црна Гора је имала највећу просјечну плату и највећу минималну зараду у региону.

Процеси у региону, који су прво започети у Сјеверној Македонији постепено елиминирају носиоце дестабилизације, криминала и корупције као што су Никола Груевски (ВМРО-ДПМНЕ), Хасхим Тхаци (ПДК), Бојко Борисов (ГЕРБ), а послије пада Мила Ђукановића (ДПС) на ред долази Еди Рама (ПС) и Милорад Додик (СНСД). Локални избори у Албанији 14.маја 2023.године вјероватно ће довести до пријевремених парламентарних избора у тој земљи.

Аналитичари сматрају, да Црна Гора сасвим сигурно иде напријед и да је неспорно чланство Црне Горе у НАТО-у, однос према признању Косова као и геноциду у Сребреници. Јасни ставови новоизабраног предсједника Јакова Милатовића и премијера Дритана Абазовића потврђују јасну евроатлантску опредијељеност и припадност Црне Горе, наводи се у саопштењу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: