Игноре и минимизе

Ајде да пробамо гледати човјека кроз неке од његових најбољих интелектуалних производа – компјутере…Да замијним улоге, нека компјутер буде човјек… Вођени том логиком сваки би новорођени „компјутер“ требао бити бољи од претходног модела. Сваки нови човјек напреднији од свог претка.

Пише: Стефан Грломан

Да би тако било, да би били бољи и слободнији требало бивише да користимо опције „минимизе“ или по потреби чак и – „игноре“. Јер ! свака је антипропаганда уствари пропаганда пропаганди. Свака је антиреклама уствари реклама реклами. Зато нећу поменути нити назив „војне коалицијие“ чијег су нам имена пуна уста и пун… Зато нећу поменути ни „оне“ параде, стављам их у дно екрана – минимизирам. На крају и игноришем. Јер – за кога би парадирали они ако не за оне који су против параде? За кога би се организовале силнне конференције за медије ако са друге стране нико не би обраћао ни зрно пажње? Ако на крају не би ни било друге стране. За кога би се полиција груписала по граду ако никога не би занимала парада – ако би само игнорисали. И гледали своја посла. Можда би то био најефикаснији начин „борбе“… И зашто уопште „борба“? Против чега? Нечега другачијег? Хоћемо ли „борбом“ то промијенити? Можемо ли уопште? Не, наравно. Нити требамо…

Исто је и за војни савез… Најбоља подршка, највећа снага протагониста – заговорника су они који су против. Тако се праве табори… Аха! Ено – они су против! Оно су представници оних који су против! Е, а ми смо за! И биће нас све више… 1999. сулудо би изгледала актуелна тежња, зар не? Тако би изгледала и 2015. само да се схвтила као груба шала и ставила у дно екрана – мимимизирала, шта више – игнорисала… Не би било медијске помпе, билборда, спотова и чега све не…

Међутим, не. Понављамо грешке предходних модела – наших компјутера предака и имамо исту грешку у програму – баналне подјеле… Подјеле око нечега што нас се у крајњој линији и не тиче много. Хладног и већ помало „топлог“ рата између великих сила и свјетова са Истока и Запада. Треба ли овдје да се ломе копља око тога, умјесто да се живи? Један ми човјек са сјевера Европе, из савршено организоване Норвешке боравивши овдје и уживајући ове прекрасне, нестварне новембарске дане рече – гдје се ја враћам, каква је несносна зима тамо, а вама овдје нешто фали? Много сте размажени…

Мимимизе и игноре! Да би се живот ставио у први план, преко цијелог екрана (маxимисе), да би нам то увјек био отворен програм којим се наш компјутер (мозак) бави…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: