Игра невидних система

Пише: Батрић Бабовић

Црна Гора представља мали изборни систем са гомилом великих очекивања и (не)реалних бројки. Последњи изборни циклус са бројним матрицама у духовном сабирку, није одмакао од призме изборних процеса одржаних у последњим деценијама посткомунистичке псеудотранзиционе владавине. Наслијеђени су модели изборних закона и правила, несређени бирачки списак представља насушну потребу за готово све кориснике бирача као оруђа, које треба да донесе четворогодишњу или петогодишњу политичку корист за странку или предсједничког кандидата,док смислена и западна демократија остају у предворју балканског сановника испред црногорских псеудопозападњачених врата.

Збирни феномени тону у лажи, постојећи клептократски концепти са мафиократским концернима владају на диобама и зађевицама, а зелени политички власници поставгустовске већине налазе се у раскрсницама између западних принципа и оријентација са једне и источњачким наративима на енкаведеовским темељима са оне друге инкорпориране стране у нивоу црвене „ дубоке државе“. Ако се сумња у 205 000 сабрана антиђукановићевска гласа и круг под редним бројем 2 подводи у исход са скепсом, демократија и избори као принцип политичког избора власти уопште не треба да постоје.

Нада у „ џепове“ и вјера „ џепова“ у досадашњег суверена неовисног и изневјереног поставгустовског неовисног Монтенегра попримају спектар видокруга психофилних дјеловања Сигмунда Фројда, Ериха Фрома и у овој прилици неименованог идеолога леденог штокхолмског синдрома. Закопано надање лажног власника наших судбина и нереални призив да се првих дана априла попуни празни сјевер, бивају у најмању руку дрскост охолог браниоца личног имунитета и лажног трона, а све под маском очувања голог живота без моралног дигнитета. Посматрању психолога и психијатара примарно би требали да подлегну Андријевица, Рожаје, Плужине, Шавник, Жабљак и Улцињ.

У тим срединама ради се о нијансама без принципа и принципима без нијанси. Ако обоје коегзистира као „ природно стање“ онда процеси и промјене вредносних система и судова постају „ парче безумља“. Црна Гора у шест именованих парчади има распарчавање сопства, кичме, куражи, памети и будућности. Заборављена прошлост кроз окулистику колоректалних видика постаје услов без кога се не може живјети.
Ако су разни квинтини службеници власници политичара у Црној Гори, ако је Црна Гора најситнија кинта „ феномена Квинта“ како објаснити сабране усуде у шест црногорских градова?
Шта власник наших а талац своје судбине мисли о овом сложеном психолошком подухвату? Да ли је можда народ саучесник квинтомонтенегринске разгледнице у којој не треба помјерати укотвљене западне вриједности у систему обезвријеђених традиционалних црногорских обичаја, етоса и културно-цивилизацијског обрасца?
Финансијски гигант Блекрок је власник имовине вриједне 10 000 милијарди долара што је дупло више од буџета САД и више од БДП НР Кине. Та фирма је откупила јавни дуг једне регионалне силе без које политика не би имала смисао у Црној Гори. Иста фирма контролише квинте и квинте од квинте па је у том расаднику избор скучен и подложан разним измјенама и варијететима са којима нема великих надања и очекивања.

Са надом да ће Блекрок откупити памет шест црногорских мускетара у којима се 2.априла брани здрав разум један великан слободе мисли који је инсистирао на анонимности поручио је следеће: Немојте бирати лопове и лажове. Остало ће доћи само по себи.
Са надом да ће капљице микроамериканизма дотаћи црвене пољане непостојећег колонијалног комплекса у коме битише 600 000 становника свих психолошких профила остаје нада да април доноси нешто више од обичног избора.
Можда баш оно што је некад написао блаженог спомена покојни Момир Булатовић.
Мање од игре-више од живота!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: