Игра сурових бројева

Пише: Батрић Бабовић

Игра сурових бројева није Хесеова „Игра стаклених перли“. Касталија у Црној Гори за сада не постоји. У видном пољу апсолутног броја посматрача видљиви су сурова свакодневница и животно сивило поплочани реалним бројевима. Објављен је податак да у Црној Гори има 29.970 незапослених лица. На бироу рада посао чека 4.000 људи, међу којима је 15 доктора наука. Неквалификованих и полуквалификованих на истом мјесту има 11.700, док је средњошколаца са истим проблемом 15.200. Дуже од три године посао чека 18.600 људи, између једне и три године 4.600, а мање од годину дана 6.700 људи. Оборене су Ајнштајнове теорије релативитета. Ради се о подацима са показатељима апсолутне катастрофе. Готово нигдје се не могу видјети подаци како је било до 2020. године. Или се уопште не стиче утисак да је подвучена билансна црта затеченог тродеценијског салда. Ради ли се о незнању или свјесном или несвјесном пренебрегавању периода до 2020. и од 2020.године? Биланси и црте не носе исти дух. Континуитет претходног законодавства са својим правилима и правилницима још увијек трају. Старијих од 60 година на бироу рада има 4.000, између 50 и 60 година 7.200, између 40 и 50 година 7.000, између 30 и 40 година 6.600, између 20 и 30 година 2.700 и испод 20 година 2.500 људи. У пензију се иде са 66 година. Нешто брже се оболијева од хроничних болести у свим старосним групама. Бригама никад краја. Бездан остаје бездан. Радује податак да Црна Гора јесте грађевинска оаза. Од укупно 392.910 станова у Црној Гори, 89.080 регистровано је као сезонско боравиште, са 5.86 милиона квадратних метара стамбеног простора. Још 71.200 станова стоји као привремено ненастањено или напуштено. Укупна квадратура празних станова је близу 11 милиона квадратних метара. Није лоше у контекст цјелине која је недјељива поставити стамбени простор и број незапослених. Економија и њене теорије ово не могу објаснити. Тешко да то могу учинити психологија и психијатрија. О плавој карти, српском језику и двојном држављанству не постоји политички консензус.

Политика је ставила лисице лингвистици и ухапсила ухапшено фактичко стање из Устава донесеног давне 2007.године. Још да није било резултата локалних избора са глобалним значајем у Никшићу и Херцег Новом бројање црногорских Гинисових рекорда било би сурово. Негдје на мору изашло је око 50 %, а негдје сјеверније преко 70 % уписаних бирача. Треба изашле и неизашле бираче ставити и контексте грађевинског империјализма и (не)радног боравка на бироу за запошљавање и онда се запитати: “ Куд плови овај брод? Капетанија је из временског раздобља 1990-2020, а површински капетани из временског раздобља 2020-2025. Тековине дубинских процеса и нетакнутих бирократија претходних корисника црвено-либералног система још су на снази. Кад избројимо инвалиде, кориснике додатака за његу и помоћ, болесне, реконвалесценте, адолесценте, наркомане, људе са менталним поремећајима и функционално неписмене људе независно од академског знања и статуса, онда тек можемо казати да није све тако црно. У овом Елдораду одлично се живи. Далеко је од Ђекне. А је ли Ђекна у провалији или на њеној ивици ствар је личних перцепција. Број је број.

Касталија у Монтенегру нема свој темељ. Зида се у индивидуалцима и храбрим умовима. Колектив не препознаје ову утопијску грађевину.

У бројањима, пребројавањима и забројавањима идемо до краја па како нам буде!

Све тече. А живот је за многе и многима одавно узалуд протекао!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: