Играјмо нашу игру
Фото: Фејсбук
Пише: Лука Тапушковић
Згазисмо са објавама ових два дана око застава на Цетињском манастиру ка’ шашави и опет и опет и опет нас возају, преигравају и ћерају нас да играмо по њиховим правилима.
Можда сам и сам допринио томе. Шта ћеш… Понесе. Ал непогрешиво ово долази након озбиљних најава за неке интересантне политичке процесе (читај хапшења) са којих се треба скренути пажња јавности. Или евентуално припремити терен да се то не деси. Можда ускоро „падне“ још једна Весна Меденица а да ми не доприносимо припреми терена за то од ове наше препецке хистерије.
Не бринем за монаштво. Горе су толико дуго, а ако се ико учио монашком трпљењу то су они мученици горе. Учимо се и ми мало Хришћанском трпљењу. Прије свега ће то стрпљење нама помоћи духовно. Ђаво кумује узнемиреном духу.
Ово апсолутно није гурање проблема под тепих нити покушај негирања проблема који се горе прави. Само наглашавам – играјмо нашу игру. Будимо тихи, а у тој нашој тишини гласни да нас цијела васиона чује. То је тај наш „литијски бренд“.
Играћемо се, драги наши барјактари црногорски. Али по нашим правилима.
Извор: Фејсбук
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Бићете стрпљиви и слијегати само раменима и кад вам голотињу у пратњи монтенегринске заставе окаче о олтарску апсиду, да не бисте увриједили заставу?! Светија вам застава Монтенегра од олтара Христовог и дома Божијег? Е благош ни у дом!
Крст су вам са оцилима на манастирској огради оскрнавили и сломили у фебруару 2021. а ви ни прстом нијесте мрднули до данас да га обновите. Сад су почели да вам уз ограде и зидове гамижу, ругајући се и Богу и вашем, нашем власништву над манастиром Цетињским, а ви опет слијежете раменима. Не браните светињу. Мислите да ћете је одбранити сталним уступцима и колаборацијом са онима који још ивијек највјернине служе М. Ђ. Вјероватно ћете се пробудити кад вас за ваше сопствене очи докопају… Тада ће бити, вјероватно, касно.
Разумијемо, не морају се баш оглашавати и убјеђивати нас сви који се плаше неких сукоба или, не дај Боже, крвопролића. Нико то не жели. Али, не смијемо бити ни наивни и лакомислени и дозволити да нас газе, јер они наше ћутање неће схватити као знак достојанства, него знак слабости. Кад нормалном човјеку пружиш руку, он узврати руковање, а кад је пружиш ненормалном, он је искористи да те повуче и убије.
Bog ti poogao, čuvajte monahinju
Коначно неко нормалан!
Да, треба играти своју игру.
Срби, свога посла!
Mlad covjek koji mudro rezonuje.