Игуман Петар: Патријарх Вартоломеј и „координацијска улога“ Васељенске патријаршије
1 min read
цариградски патријарх Вартоломеј
Пише: Игуман Петар Драгојловић
Пре три дана, 3. октобра 2018. године, на Криту, где је допутовао у званичну посету, Цариградски патријарх Вартоломеј изнова је штитио и потенцирао координацијску улогу Васељенске патријаршије, која се као Патријаршија, по његовим речима, али не и по учењу Православне Цркве, јавља „Мајком и почетком свих Цркава“ у породици свих хришћанских народа.
Наравно, нико у православном свету не спори Његовој свесветости васељенском патријарху и Васељенској патријаршији да буду „први међу једнакима“ и да имају иницијаторску, посредничку и председавајућу улогу, приликом саборног и свеправославног решавања било којег актуелног и за Православну Цркву важног црквеног питања. Проблем је само у томе кад се те основне духовне координате прекрше, и када Ваљељенска патријаршија, која је Мајка Црква и нашој и многим другим словенским Црквама, почне своју улогу „прве међу једнакима“ претварати у улогу „прве међу неједнакима“.
Иначе, патријарх Вартоломеј је на Крит допутовао на јубилеј педесетогодишњице Православне критске академије, а своје обраћање је изнео у присуству патријарха јерусалимског, кипарског архиепископа, архиепископа Албаније, представника румунске и пољске православне Цркве, као и председника Грчке државе.
У свом излагању он је, посматрано са тачке гледишта Православне цркве, изнео много тога поучног али и неколико историјски и канонски неутемељених погледа на улогу Васељенске патријаршије, истакавши између осталог и следеће:
„Уколико би се Ваљељенска патријаршија уклонила од испуњавања својих обавеза и не буде активно учествовала у православном свету, онда ће месне Цркве себе водити као овце без пастира … и тада ће у својим иницијативама оне мешати смирење, које проповеда наша вера, са гордошћу светске власти.“ Он је затим додао: „Ето зашто је потребна координацијска улога Васељенске патријаршије у породици православних народа. Васељенска патријаршија је потребна, зато што православни свет није и не може бити разрушено село.“
Цариградски патријарх Вартоломеј је такође истакао да је „одговорност Васељенске патријаршије да успостави канонски поредак у месним Црквама, зато што су то њене историјске и канонске привилегије, као што произилази из благослова Цркве и Васељенских Сабора. Истовремено, то је његов узвишени дуг пред Мајком Црквом, која се јавља почетком свих Цркава“.
Јереси и канонска јурисдикција
Васељенски патријарх је подвукао и то да су главни проблеми првог миленијума хришћанства биле јереси, а да главни проблем другог миленијума хришћанства, који је „наследио“ и наш миленијум, јесте „проблем канонске јурисдикције, који се јавља извором других проблема као што су расно-националистичка настројења, тенденције експазионизма и покушаји нарушавања свих правила, која су установљена патријаршијским и синодским одлукама“.
„Живимо у периоду радикалних промена у свим областима живота. Стога, ми смо позвани одговарати како следује, и решавати нове задатке“ – рекао је патријарх Вартоломеј, који је затим подвукао да „ако не будемо подржавали јединство онда ћемо носити пуну одговорност за претварање Цркве у … еснафе“.
Раскол је за оне који немају аргумената
Патријарх Вартоломеј се на крају свог недавног критског излагања осврнуо и на питање раскола, што су неки протумачили и као поруку Руској православној цркви, мада, руку на срце, то може бити само више или мање слободна претпоставка неких коментатора, јер је у беседи на Криту, цариградски патријарх нигде није директно поменуо.
У сваком случају, Руска православна црква, која је због неканонског деловања Цариградске патријаршије у Украјини, прекинула помињање цариградског патријарха и зауставила саслужења на разини епископата, у последњих неколико недеља је због наставка неканоског деловања Цариграда, изразила забринутост од даљег продубљивања раскола и настанка нових. То се наравно, пре свега односи на питање неког вештачког, неодговорног и неканонског покушаја организовања и давања аутокефалије од стране Цариградске патријаршије, некој, у Украјини и православном свету потпуно непостојећој и у будућности замишљеној – уједињеној Украјинској православној цркви. Подсетимо се – у Украјини већ постоји од свих призната канонска, аутономна и самоуправна Украјинска православна црква, на челу са блажењејшим митрополитом кијевским Г. Онуфријем, а територија Украјине је већ преко 330 година саставни део Московске патријаршије. Стога су поједине и горе наведене речи патријарха Вартоломеја, изречених пре два дана на Криту, додатно забрињавајуће, јер немају јеванђељску, предањску и канонску утемељеност.
Ево, на крају, и шта је Васељенски патријарх на Криту казао по питању трагедије зване – раскол: „Раскол, као човечије дело, јавља се веома једноставним решењем, коме обично прибегавају они код којих нема канонских и црквених аргумената за поткрепљење својих претензија и погледа, и које као правило нису заснована на канонима Цркве и далеко се не слажу са црквеним идеалима, већ служе другим циљевима и разлозима.“
Патријарх Вартоломеј је потом додао и да „се сви они одсецају од стабла Православне цркве и са антицрквеним понашањем изражавају своја гледишта и неслагања“. Он је на крају подвукао и то „да је раскол уочавање парцијалних циљева, само за то да би привукли пажњу публике такозване комуникационе политике, неумесне у црквеном животу“.
У потпуности подржавајући овакве завршне речи Његове свесветости васељенског патријарха г. Вартоломеја по питању трагедије раскола, које је надамо се само уопштено изнео, а не и алудирајући на канонски одговор Руске православне цркве на неканонско понашање Цариградске патријаршије у Украјини, ипак, остаје одређена зебња због неких других јавно изнесених ставова у истој беседи на Криту.
Све у свему нама остају Света Литургија, молитва, пост, вера, добра дела, нада и љубав. А Црква Христова ће уз Божију помоћ и ова искушења прегрмети. Само да останемо људи до краја. Амин.
Извор: Стање ствари

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Како уопште привести Христу „доброг човека“?
– За тако нешто је неопходно и сам постати „добар човек“, уцрквенити се, потрудити се на стицању благодати Божије и сопственим животом показати пример вере и врлине. Тада ће бити очигледно како деловати на душе других људи, како наћи кључ за њихово срце. Општег рецепта овде нема, треба пак запамтити да је само кроз дејство благодати могуће привести душу Христу. Христови ученици се нису истицали ораторском красноречивошћу или знањем философије. Међутим, својом једноставном речју испуњеном благодаћу, чинили су морална чуда: обраћали су стотине и хиљаде људи Христу.
Људи, општећи са њима и слушајући их, као да су улазили у светлоносно поље благодати, осећали њено дејство у сопственим срцима која им је откривала непознати духовни свет. Ако се човек не труди да очисти сопствено срце од страсти, да пребива у молитви, испуњава вољу Божију, показаће се изнутра празан и ту хладну празнину ће осетити они којима се обраћа са учењем о хришћанској вери. Ако човек не стиче благодат, ни красноречивост, ни познавање световних наука, па чак ни познавање текстова Светог Писма му неће помоћи да оживи људска срца и самим тим опитно посведочи истинитост хришћанске вере.
Сада бих се дотакао питања о Цркви. Црква не представља савез, већ јединство: не може постојати савез цркава заснован на договорима и декларацијама, већ постоји само јединство у Истини.
Догмати, молитве и Свете тајне Православне Цркве, сједињене са учењима и обредима инославних конфесија, представљају сједињење истине и лажи, то јест, лаж.
Међутим, Православље не захтева самоизолацију у области људских односа. Ми можемо имати са инославним и иноверним људима потпуно нормалне односе и пријатељско општење, али је сакрално јединство са њима за нас немогуће, иначе ћемо ступити у област хуманистичких илузија и одступити од сопствене вере, не доносећи корист људима других конфесија и религија. Црква представља духовно јединство и зато би заједничка молитва са неправославнима за нас била противречна том мистичком јединству и представљала не само нарушавање црквених канона, већ и грех против самих инославних које бисмо, и сами то не желећи, обмањивали лажном надом јединства и спасења ван Православља.
Што се тиче врлинских иноверних људи, по правди Божијој ће за своје добро добити одређену награду и утеху, али су лишени најважнијег: Бог није унутрашњи фактор њиховог постојањ
ипак, остаје одређена зебња због неких других јавно изнесених ставова у истој беседи на Криту.
Evo a zasto to nijeste iznijeli,mislite li dace neko promijeniti misljenje samo zato sto to nijeste iznijeli
tesko,Vartolomej nije od juce poceo egzbicije,poznata je Njegova namjera i dogaranje ili bolje rci namjere iz Sambezija,zamislite Sambezi centar parvoslavlja ,iöli centar za napredovanje parvoslavnog Vatikana.
Svi su protiv ,bolje reci sve crkve na celo sa Grckom i niko nista,a Vartolomje seta svijetom obecava autokefaknosti a podanik je Erdogana zvanicno potpisao da u Turskoj nema progona vjere,narvno sve pod pritiskom Erdogan,cudan neki svjedok istine.Hrabrost ,ludost ili bezobrazluk i raskolnistvo,sve ovo mu se moze pripisati,zar da se cuti samo zato sto eto nije dao neku svoju saglasnot za Makedoniu ako nije samo zbog imena nije to uradio,za ovu nasu nesrecu nemoze pa taman da i hoce ,jer ga je i sam potjerao.Ne trazi se od Vas da ga otvoreno napadate,ali da se iznese sve do kraja i da strucno objasnjenje,pa cemo sami vidjeti cemu to vodi.Zamislite kada na LITURGIJi nebi bilo pricesca i LITURGIJA se tako zavrsi,sve normalno ili….?
неко говори округло па на ћоше,а други јасно и гласно http://fakti.org/grcki-krst/grcki-mitropolit-serafim-pozvao-vartolomeja-da-ne-provocira-sizmu-i-da-se-pokaje