(II ДИО) Како је текао шверц цигарета у Црној Гори: Рапидан раст дуванске мафије крајем 90-их, ријетко ко је о томе смио говорити тих година

Током економских санкција СР Југославији почетком 90-их година прошлог вијека, дувански шверц постао је главна привредна грана у Црној Гори која је омогућавала да се макар колико толико амортизује социјална криза и спријечи колапс финансијског система, док су уз границу државе бјесњели грађански ратови.

До средине 90-их посао се одвијао под контролом служби савезне државе, да би након заокрета Мила Ђукановића који је од главног савезника постао унутрашњи противник Слободана Милошевића, шверц цигарета преко црногорских лука и пристаништа постао бизнис групације окупљене око тадашњег премијера Црне Горе и његових пословно безбједносних партнера из Београда који су такође окренули леђа већ добрано заљуљаном српском режиму.

Ти профити обезбиједили су Ђукановићу енормну моћ у Црној Гори, након подјеле ДПС-а. Формирана је безбједноснса служба која је била подређена дуванском бизнису владара и од које су с разлогом стријепили критичари режима, међу њима и Душко Јовановић, уредник Дана, преко којег је лансирана „Дуванска афера“ која умало није довела до пада Ђукановића.

Шеф режима је сачувао власт након губитка избора 2001. а Јовановић је убијен маја 2004. у атентату чији налогодавци нити извршиоци нису откривени. Потпис дуванске мафије је, међутим, био очигледан. Убиство Јовановића није утицало на наставак шверца цигарета али је ново вријеме довело до нових актера. За Ђукановићев режим, то је била златна кока која је чувала његов трон – до 30. августа 2020. године.

Душко Јовановић и Иво Пуканић одржавали тему шверца цигарета у животу

„Прве информације о шверцу цигарета објавио је загребачки Национал а онда их јепреносио Дан. Да би та прича остала у фокусу медија, били су потребни људи који нешто знају о том бизнису а који су спремни да причају. Стога сам ја био тај који је подгријавао ту причу јер је основна Ђукановићева тактика да не реагује на вијести које су штетне по њега али да запали пожар на неком другом мјесту да би скренуо пажњу јавности. Тада је било врло важно што дуже трајати и што дуже понављати те ствари које се тичу шверца цигарета“, казао је Медојевић.

„Први сам поменуо једног од најмоћнијих људи на Балкану, Јовице Станишића, а који прелази да ради за америчку обавјештајну службу после његовог успјеха у спашавању заробљених војника у Републици Српској, кад су их везивали за стубове за струју. Он тада мијења страну и постаје кључна фигура Американаца за специјалне операције за регион. У том тренутку долази до побједе Ђукановића на изборима 1998. године. Ђукановић је своју побједу остварио уз директну подршку Зорана Ђинђића из Србије а ту су били и Горан Весић и Зеко Божовић који су као оперативци пренијели технологију из Београда у Подгорицу и допринијели побједи Ђукановића, иако су сви очекивали побједу Булатовића. Ђукановића није тад спасио нити Берлин нити Вашингтон, већ Теразијски Црногорци“, казао је Медојевић.

Ђукановићу су Западне службе допустиле да настави шверц цигарета а што се није уклапало са британским позицијама и тако настаје афера Национал.

„Душко Јовановић, Иво Пуканић и ја смо одржавали ту тему у животу. Зато ме чуди да сада људи који обнављају причу о Пуканићу мене не помињу“, тврди Медојевић.

Неуспјех 2001. године је био резултат чињенице да није постојала политичка елита која је била спремна да се ухвати у коштац са црногорском мафијом. 2004. године почињу разговори о формирању нове политичке партије која би очистила Црну Гору од мафије. Ту су Душко Јовановић и Небојша Медојевић стекли повјерење и ту је настао проблем за црногорске службе.

„Могао сам и ја да будем на мјесту Јовановића, али је он имао најпопуларнији медиј и зато је он ликвидиран а не ја. У том тренутку је свакако постојала идеја о формирању политичке партије коју ја формирам 2006. године и настављам нашу причу“, казао је Медојевић.

У тим периодима, како наводи Медојевић, дошло је и до убистава Вање Бокана, Белог Распоповића, Горана Жугића, Баје Секулића… Дошло је до читаве серије ликвидација које су значиле преузимање контроле од екипе Јовице Станишића, пошто је познато било даје Цане Суботић тада био мањи играч. А тада се формира озбиљна екипа у Црној Гори на чијем челу су браћа Ђукановић а то је било 1999, 2000, и 2001. године. Међутим, то изазива пажњу одређених институција једне европске државе…

Извор: Борба

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: