ИН4С

ИН4С портал

ИЈЗ: Од почетка године четири особе обољеле од Кју грознице, може се очекивати откривање нових случајева

1 min read

Институт за јавно здравље -ИЈЗ

Током 2024. године, у Црној Гори су регистрована 23 случаја оболијевања од Q грознице, док је од почетка 2025. године до 7. априла регистровано четири случаја оболијевања и то један у Подгорици и три у Плужинама, при чему је већина случајева регистрована међу особама које су биле професионално изложене обољелим животињама, саопштено је из Института за јавно здравље (ИЈЗ).

Како наводе из ИЈЗ, особе које имају симптоме упућене су изабраним љекарима, као и по потреби љекарима специјалистима ради лијечења и даљег праћења.

“Институт за јавно здравље Црне Горе и надлежне хигијенско-епидемиолошке службе домова здравља спроводе појачан надзор над овом болешћу и имајући у виду број инфицираних животиња, у наредном периоду може се очекивати откривање нових случајева Кју грознице међу људима. Ово се посебно очекује међу особама из ризичних професија као што су фармери, ветеринари, ветеринарски техничари који су због природе свог посла у већем ризику од инфицирања услијед повећане изложености”, кажу у саопштењу.

Поручују да је веома важно да особе које имају фарме животиња (говеда, оваца, коза) прате савјете ветеринарског и здравственог сектора како би смањиле вјероватноћу инфекције.

“Наглашавамо да је најчешћи пут преноса аерогени – путем контаминираних честица ваздуха које садрже бактерију Цоxиелла бурнетии, као и директним контактом са контаминираним млијеком, месом, вуном и аеросолима који потичу од животињских излучевина (урина, фекалија или течности приликом порођаја). Такође, резервоари Цоxиелла бурнетии, поред домаћих животиња, могу бити и дивљач, птице, као и крпељи”, наводе из ИЈЗ.

Како су казали, није ријетка ситуација да извор и мјесто потенцијалне експозиције остану неоткривени.

“Директно преношење са инфицираног на здравог човјека је врло ријетка појава (у уобичајеним околностима практично не постоји). Што се тиче ризика од преноса путем млијека, он је практично непостојећи ако се користи пастеризовано или млијеко које се прокува до кључања. За припрему млијечних производа треба користити пастеризовано млијеко”, закључују у ИЈЗ.

Дан

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy