Икона Донбаса: Легендарни командант Гиви

19-ог јула 1980, рођен је херој Донбаса – Михаил Толстих, познатији под надимком Гиви, који је страдао од крвничке руке у фебруару прошле године. Ипак, непобитна је чињеница да је овај младић исписао неке од најсјајнијих страница модерне руске историје, и постао један од симбола бескомпромисне борбе против фашизма.

Украјинске специјалне службе су дуго времена “ловиле” младог Гивија – и, на жалост, успјели су да му се приближе. Његовим убиством укрофашисти су нанијели озбиљан ударац, прије свега психолошке природе: послије убиства популарног Мотороле (Арсенија Павлова), 16. октобра 2016. године, у народној милицији није се појавио нико толико харизматичан и вољен као Гиви.

Украјинци су пратили сваки корак славом овјенчаног команданта, и пажљиво припремили терен за терористички напад. Мјесто и вријеме убиства изабрани су професионално – шест ујутро, када је будност стражара након непроспаване ноћи битно смањена, а помрачина омогућава уљезима да се крећу непримјетно, и стигну до линије ватре.

Чини се да су нападачи добро познавали терен, као и мјесто на ком је боравио Гиви. Зналачки су одабрали и оружје којим је извршена егзекуција – аутомат “Оса”, провјерено најефикаснији у затвореном простору (током авганистанског рата, совјетски војници су га користили за обрачун са муџахединима у пећинама). Све у свему – није имао никакву шансу за преживљавање у таквим околностима.

Када су кијевске власти покренуле рат у Донбасу, без оклијевања, ставио се у службу одбране свог огњишта, и читаве домовине. Придружио се борцима у Славјанску, у јеку најљућих битака, и постао један од најумјешнијих команданата ДНР-а. Са својим батаљоном био је стациониран на аеродрому Доњецк. Један је од организатора “иловајског котла”, и са својом дружином је двије недјеље херојски одолијевао налетима далеко бројнијих укрофашиста, и успио да сачува град од свакодневних покушаја пробоја.

О неустрашивости овог младића, који је надимак Гиви узео у част дједа, који се борио у Другом свјетском рату (од којег је и наслиједио врелу грузијску крв), исприједале су се легенде. Није се сагињао ни под кишом метака, предводио је очајничке и, на први поглед, лудачке операције и – увијек је постизао војни успех.

Новинари су назвали младог пуковника (на дан смрти Михаил Толстих је имао само 36 година) грузијском реинкарнацијом чувеног ратног генерала из 1812, Петра Багратиона.

Постао је истински херој, омиљен у читавом Донбасу. Када би медији јавили да у сусрет агресору иду он или Моторола, људи су били спокојни: “Против њих, нацисти су беспомоћни”.

Као командант добровољачког батаљона “Сомалија”, унапријеђен је у чин пуковника, и награђен многим ордењима и медаљама, укључујући и највећи – Орден “Хероја ДНР”-а.

Сам Гиви никако није волио то што га је народ идеализовао. “Ја нисам херој. Схватите, прави јунаци су моји људи, који ратују на првој линији фронта. Ја сам само њихов командант, то је све. Побједу доносе моји артиљерци, војници на фронту, моја пјешадија. Разумите ме, молим вас, ја сам само обичан војник Доњецке народне републике”, рекао је након ослобођења аеродрома.

Данас је ситуација на Донбасу знатно повољнија. Народ, припремљен на сваки могући сценарио, уједињен је у чврстој намјери да фашистима не дозволи ни да закораче на свету руску земљу. Гивија више нема, али легенда о неустрашивом пуковнику још дуго ће напајати снагом руске мишице. А пјесме, и успомена на њега, изродиће нова покољења заштитника отаџбине и слободе, који ће проносити славу руског оружјa.

И изазивати панични страх код непријатеља!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: