Aleksandar Puškin prorok

Ил’ од буре завијања уморна си, друже мој, ил’ вретена твог зујања – опио те тихи пој?

Бура маглом небо крије, вихор сњежни фијуче, то ко звијер она завија и ко дијете заплаче. То кров од ње остарјели сламом нама зашуми, то ко путник закашњели у окна нам удари.

ИН4С
0 коментара