Иличковић оцијенио: Политичка елита отима права грађана

Уставни суд Црне Горе, који у раду има преко 3.000 предмета, од данас је без кворума јер је судија Миодраг Иличковић пензионисан. Највиша судска инстанца остаје са троје судија и то Будимиром Шћепановићем (који је уједно и предсједник), судијама Милорадом Гогићем и Десанком Лопичић. Почетком године пензионисан је Драгољуб Драшковић, а раније Хамдија Шаркиновић и Мевлида Муратовић.

Највиша судска инстанца буквално неће моћи да ради, а Миодраг Иличковић, који је од данас званично пензионисан каже да осјећа огромно олакшање што излази из овог посла. Упозорио је да су политичке елите буквално узеле права грађана, пише Дан.

„Уставни суд није добар овакав какав је, али је боље да чак и овакав Уставни суд постоји, него да га нема. То мишљење о суду сам имао све вријеме, о чему говоре и моја издвојена мишљења, па и изјаве у јавности о раду суда. Суд је у многим кључним ситуација био у стању дубоке хибернације (зимски сан), управо тада када је требало да се наметне као институција која је од ауторитета и независности. То су ситуације када смо имали многе друштвене колизије и супротности за које је Уставни суд био позван да их ријеши као ауторитет. Нажалост, то се није десило. Он је сад избио у први план и постао актуелан везано за изборно законодавство. Недостатак суда, ако се то деси, он ће утицати на то да једноставно тај процес неће моћи да се одвија на начин како је предвидио Устав. Ми смо већ видјели код Закона о измјена и допунама закона о локалној самоуправи да су политичке елите саме узеле у своје руке оно што је право грађана. Почели су да одлучују и то са доста високим консензусом колико ће трајати њихов мандат, да ли четири године или више. То се десило на општинском нивоу са изборима предсједника општина и са трајањем манадата још увијек одборника, а то су скоро двије трећине бирачког тијела у 14 градова“, изјавио је Иличковић.

Упозорава да имамо ситуације гдје су политичке елите одлучиле како ће да прекрајају и изборне јединице у току изборне утакмице, што је потпуно супротно претходној одлуци Уставног суда.

„Оно треће, и најважније, ако останемо без Уставног суда, том грађанину коме смо узели то право да одлучује о мандатима своје владе и партија одузето је и право жалбе јер неће имати коме да се жали ако не постоји Уставни суд. Међутим, изборно законодавство и одлучивање о тим проблемима само је једна од девет надлежности Уставног суда, која је чак и мање важна. У стању уставне жалбе којима се штите индивидуална права грађана, ако узмемо у обзир да је Уставни суд већ до сада био у великом заостатку у предметима може се рачунити да ова права неће бити на адекватан начин, што представља најважнији и најзаначајнији сегмент уставног права. Преко 95 одсто предмета што имамо јесу уставне жалбе грађана који сматрају да су им права повријеђена. Поставља се питање зашто се не бирају судије. Имамо осјећај да је код партија још присутно размишљање да свака партија хоће да има по једног свога малог судију у џепу кога треба да извади у правом тренутку или у моменту њихове политичке потребе чиме би се вратили на старо. Ако се истраје на томе, онда се ништа неће промијенити. Ја осјећам огромно олакшање што излазим из овог посла“, закључио је Иличковић.

Уставни одбор саслушава по два кандидата

Пред Уставним одбором од данас ће почети саслушање по двоје кандидата за судије Уставног суда од укупно 19. Конкурсом се тражи четворо судија Уставног суда.

Уставни одбор констатовао је јуче да 19 кандидата испуњава законске услове за избор четворо судија, на основу јавног позива од 1. августа, саопштено је на сједници тог скупштинског тијела.

Члан одбора Андрија Поповић апеловао је на хитност рјешавања избора судија Уставног суда.

„Институција над свим институцијама у Црној Гори од данас је крња, све се доводи у питање, доводе се у питање и локални избори. Молим за ефикасност“, истакао је Поповић.

Кандидати за судије Уставног суда су: Снежана Арменко, Алија Бегановић, Татјана Булатовић, Илија Вукчевић, Сулејман Гучи, Драгана Ђурановић, Азра Јасавић, Снежана Јоница и Јован Којичић. На јавни позив пријавили су се и: Сања Малењак, Јадранка Новаковић, Зденка Перовић, Мирјана Поповић, Иван Радојичић, Бранислав Радуловић, Енеса Растодер, Јелена Ружичић, Горица Фатић и Едис Хаџић.

Док је без кворума Уставни суд неће моћи одлучивати у предметима који се тичу изборног законодавства, усклађености закона и других прописа. Моћи ће да разматра уставне жалбе, али је упитно хоће ли моћи одлучивати с обзиром на то да је потребно да све судије, њих троје, гласају исто.

Криза са Уставним судом траје више од годину, расписивано је више конкурса за избор судија од којих су неки поништавани, а кандидати нијесу добили потребну већину, односно партије се нијесу договориле око кандидата. Очито су партијски интереси били пречи од Уставног суда. Ситуација није ни оптимистична јер није реално да до октобра дође до попуњавања Уставног суда, а питање је да ли ће неки од кандидата који су се јавили на последњем конкурсу добити потребну већину посланика у парламенту, односно хоће ли доћи до политичког договора.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: