Има ли краја ругању суду, Уставу и законима?

Пише: Предраг Савић, члан правног савјета ИН4С

Чланови Судског савјета морају бити лица високих моралних и професионалних квалитета.

Тако би, барем, по слову закона требало да буде. Шта се зби са тим законом прописаним – високим моралом и професионалним квалитетом када по осми пут изабраше Бранка Вучковића за председника Основног суда у Котору. И противно: закону, смерницама Европске комисије, одлуци Управног суда…? Др Валтазар Богишић је поручио:

“Закон је за свакога закон.“

Ову чувену изреку данас треба допунити са речима „осим ако ниси члан Судског савјета у Црној Гори“.

Очигледно је да се удружење са Весном Симоновић Звицер на челу не боји ни Бога, ни народа, нити ферма за законе и мишљења ГРЕКА (Група држава против корупције) најмеродавнијег тела при Савету Европе, нити за могуће нове кривичне пријаве због кривичног дела неизвршења судске одлуке из члана 395. Кривичног законика Црне Горе. Може им се тако да се свима ругају и све газе док им је надлежних тужилаштава која се праве глува и слепа и одбацују кривичне пријаве против Звицеркиног удружења. Да до последњег даха бране функције и положаје које губе по сили Устава и закона.

Знам да су одбачене кривичне пријаве које су поднеле невладине организације ХРА и МАНС због избора кандидата за судије на коме су фалсификоване оцјене са интервјуа.

Почетком новембра је поводом негативног налаза Државне ревизорске институције (ДРИ) о пословању потрошачке јединице Судство за 2019. годину, НВО Центар за грађанско образовање поднио кривичну пријаву због сумње на злоупотребу службеног положаја против свих чланова Судског савјета и предсједника скоро свих судова у Црној Гори.

Повод за нову кривичну пријаву требао би буде Вукчовићев осми избор. Вучковић је исту функцију претходно вршио само у седам мандата, па је 3. јуна 2019. године изабран за осми мандат иако је Закон о Судском савјету и судијама 2015. године прописао да иста особа више од два пута не може бити бирана на функцију предсједника истог суд. Управни суд, се дрзнуо и поступајући по тужби судије Предрага Крстонијевића који је био Вучковићев противкандидат на конкурсу за избор предсједника суда, поништио одлуку Судског савјета о избору Вучковића због недостатка образложења, нагласивши при том законску забрану избора исте особе више од два пута на функцију предсједника истог суда. Та судска одлука је остала празно слово на папиру па је Вукчевић и по осми пут засео у предсједничку фотељу.

У Кривичном законику у члану 395. описано је биће и прописана санкција за кривично дело неизвршења судске одлуке и то на следећи начин:

„(1) Службено или одговорно лице које одбије да изврши правоснажну и извршну судску одлуку, казниће се новчаном казном или затвором до двије године.

(2) Ако лице из става 1 овог члана изврши правоснажну и извршну судску одлуку, гоњење се неће предузети, а ако је предузето, обуставиће се.“

Да ли ће неко поднети нову кривичну пријаву остаје непознаница? Евидентно је да је у црногорском правосуђу стање алармантно. Суде многе судије које би одавно требале да као пензионери играју домине или шетају унуке. На челу судских управа су (према подацима које је обелоданила ХРА): Захит Цамић, предсједник Основног суда у Рожајама по шести пут, Михаил Анђелић, предсједник Основног суда у Жабљаку по пети пут на истој функцију, док су Милица Јововић, предсједница Основног суда у Даниловграду, Радуле Пипер, предсједник Основног суда у Бијелом Пољу, Хилмија Сујковић, предсједник Основног суда у Плаву, Горан Шћепановић, предсједник Основног суда у Бару по трећи пут. Ту је Весна Меденица, предсједница Врховног суда која се на овој позицији налази у континуитету од 2007. године противно уставној одредби која забрањује више од два мандата.

Јавна је тајна да „сестринска“ адвокатска канцеларија, као саставни део прве фамилије, ведри и облачи на свим судским нивоима. Гомила се и број представки пред Европским судом у Стразбуру где свакодневно расте број пресуда против Црне Горе. Европска конвенција у ставу један, чувеног члана 6. прописује „да свако, током одлучивања о његовим грађанским правима и обавезама, или о кривичној оптужби против њега, има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним судом, образованим на основу закона“. Да ли се може говорити о непристрасним и на закону заснованим судовима док је оваквог удружења око Судског савјета, толико судија „пензионера“ оданих Миловом режиму и судске управе са „доживотним“ предсјединицма?

У таквој ситуацији мора се огласити и струка. И научни радници и судије и тужиоци и адвокати морају дићи глас, ако желе озбиљну реформу правосуђа, владавину права и правну државу. Крајње је време да заштите и свој и углед и достојанство своје струке. Најлакше је држати главу у песку и чекати да нешто предузму представници нове законодавне и надам се после 2. децембра и извршне власти.

– Ако нешто заиста желите, скупите храбрости да све у то уложите! – поручио је још средином прошлог века велики ирски песник Брендан Френсис Бехан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: