Има ли наде да макар поцрвените

Пише: Емило Лабудовић

Опет је нека сподоба у људском лику посвједочила да је нечовјек, да је кукавица и да је оно што се у иоле пристојној грађанској комуникацији не спомиње, а смрди. И опет је мета излива фекалија из уста и пера те сподобе била жена. Додуше, не било која жена, али свеједно – жена. А дична Црногорчина, која би да то посвједочи и додатно појача мржњом према свему српском, та јуначина скривена иза зида анонимности коју промовишу друштвене мреже, покушала је да свој болесни ијед излије на жену, А жена је Српкиња, жена је човјек – жена и зове се Весна Братић.

Дична Херцеговка која је, за разлику од бројних јој колега поставгустовске Владе, имала муда да ради свој посао и да спроводи закон, од тада је мета не само најприземнијих бласфемија које јој сервирају из дана у дан, већ и најбескрупулознијег прогона бившег и актуелног судства. А све само због тога што је у дјело спроводила оно што јој је законом било дато. Јер, слиједећи елементарну правну логику, ако је министру образовања било дато неприкосновено право да постављају директоре школа, а било им је дато све до ње, онда министар има такође неприкосновено право и да смјењује и разрјешава. То исто решење задржао је и најновији закон који ускоро треба да буде усвојен. Али, у правосуђу које су деценијама зидали тета Весна, Ивица са Марицом, односно са Драгињом, и небу окренути тајновидац Миливоје, што је дато њима било је дато само Богу. А ко је, пак, у тој причи тамо нека Весна Херцеговка.

Нијесу ови редови прилог одбрани жене, макар се она звала Весна Братић. Ово је отворена грађанска оптужба актуелном судству и тужилаштву, актуелној власти за коју сам и сам гласао. Јер, ако је прогон Весне Братић био на неки начин логичан и очекиван у вријеме тета Веснине судске страховладе, питам се је ли се њеним одласком ишта промијенило? Је ли то њен дух још увијек хара судством, јесу ли „њене“ судије још увијек недодирљиве кадије и џелати? Ако јесу, госпођо Братић нека Вам је (и нека нам је) Бог на помоћи, а ако нијесу, шта онда чекају садашњи тужиоци и судије? Шта чекају одговорни министри, све до премијера? Има ли наде да се макар зацрвене пред сјајем Весниног часног лица? Или су до те мјере пођонили свој образ да их је за част и понос других брига колико за лањски снијег. Наравно, под условом да тај „неко други“ није „неко њихов“, законом заштићен као мечка у ловостају

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: