Има ли одлуке на крају „тунела“?

Браниоци окривљених у случају “тунел” тврде да нема доказа против њихових клијената и да се због тога одуговлачи са доношењем одлуке о евентуалном подизању оптужнице, док из подгоричког Основног државног тужилаштва (ОДТ) то правдају чињеницом да још трају вјештачења.

Истрага у том предмету траје више од девет мјесеци, али локално тужилаштво још није одлучило да ли ће подићи оптужницу или одустати од даљег кривичног гоњења.

“Обавјештавам Вас да је предмет поводом обијања депоа Вишег суда у Подгорици у поступку истраге. До сада су предузете бројне доказне радње, између којих и доношења наредби за више различитих вјештачења, од којих су нека још увијек у току, због чега доминантно још увијек није донијета одлука у предмету”, саопштили су “Вијестима” из ОДТ-а.

Прошле године, 11. септембра откривено је да је неко претурао доказе у депоу Вишег суда у Подгорици – готово 20 сати од тада утврђено је да је пробијен зид те просторије и да од ње води тунел до стана у згради наспрам судске, у Његошевој улици.

Касније је и званично речено да је тада украдено више комада оружја из бројних судских предмета, одређена количина дроге и мобилни телефони…

Да су учествовали у том криминалном подухвату, ОДТ терети Предрага Миротића, Ивицу Пиперовића, Катарину Баћовић, Николу Милачића, затим држављане Србије Вељка Марковића, Милана Марковића, Дејана Јовановића и Владимира Ерића. Маријан Вуљај осумњичен је да је помагао Баћовићевој да се крије.

Упркос свему, сви осумњичени сада се бране са слободе…

Адвокат Зоран Пиперовић, бранилац окривљеног Ивице Пиперовића, каже да дилеме нема и да је, имајући у виду стање у списима предмета, потребно свега пет минута да тужилац одустане од кривичног гоњења окривљених.

“Прошло је доста времена од када је ОДТ најавио и дао саопштење да због комплексности предмета у случају ‘тунел’ треба додатно вријеме да се одлучи и донесе одлука. По мојој оцјени и стању у списима предмета, потребно је пет минута да би се донијела одлука о одустанку од кривичног гоњења”, изјавио је Пиперовић.

Додаје да је вријеме да се донесе коначна одлука: “Како год, вријеме је да се донесе било каква одлука, јер прави тужиоци никада нису зазирали да одустану од даљег гоњења када нема доказа… Увијек сам у каријери имао став да само прави тужиоци знају и не либе се да одустану када виде да оптужни акт не може да прође или да нема мјеста подизању оптужног акта. Ако су намјерни да подигну оптужни акт, нека то ураде одмах.”

И адвокатица Маја Турковић тврди да оптужница није подигнута зато што нема доказа, а не зато што је предмет комплексан.

“Сматрам да дужина трајања истраге у овом поступку и многобројни пропусти који су направљени током исте, од приступа на лице мјеста неовлашћеним лицима, до бетонирања тунела, којим радњама су контаминирани докази, у довољној мјери говори колико истрага није била ефикасна и дјелотворна. Да је тако, јасно потврђује чињеница да ни данас након девет мјесеци од прокопавања тунела још не знамо који је мотив прокопавања тунела, ко су налогодавци и ко су извршиоци. Оптужница у поменутом предмету још увијек није поднијета суду, не зато што се ради о комплексном предмету у коме су неспорно предузете бројне доказне радње, укључујући и сложена вјештачења, већ напротив. Резултат истраге је такав да није прибављен нити један материјални или персонални доказ који би потврдио тезу тужилаштва да су лица која су окривљена повезана са предметним догађајем, из ког разлога је тужилаштво тренутно у великом проблему јер нема довољно доказног материјала на којем би могло темељити оптужницу и оптужити окривљене, због чега се истрага и предаја оптужнице суду и даље пролонгира.”

Она тврди да у односу на њеног брањеника Милачића “није прибављен апсолутно нити један доказ који би указао да је с предметним догађајем повезан на било који начин”.

Интригантан случај

Адвокат Дамир Лекић тврди да је тај случај са стручног аспекта врло интригантан, подсјећајући да је догађај описан као изразито тежак ударац по државу Црну Гору и њене безбједносне службе: “Јер су починиоци тог случаја успјели да у времену љетњег годишњег одмора потпуно несметано, користећи као параван реконструкцију зграде Вишег суда у Подгорици и Апелационог и Врховног суда, прокопају подземни тунел који води из приватне стамбене јединице до депоа Вишег суда.”

“И који је, када је откривен, проузроковао огромну пажњу, поготово највиших државних званичника, јер се за тај догађај може слободно рећи да је једна врста напада на Црну Гору. Иако се ради о једном значајном догађају новијег времена који је негативно погодио државу, државни органи надлежни за откривање кривичних дјела, извршилаца истих и кривичног прогона су у потпунутости затајили, те процесуирали одређена лица која, како вријеме одмиче, произилази да немају било какве везе с тим кривично-правним догађајем”, тврди он.

Лекић је објаснио да је постојаност основане сумње предуслов да би се неко ухапсио и евентуално ставио у притвор, а која протоком времена треба да буде све већа…

“Овдје то није случај, јер она уместо да се повећава, она се смањује, и то не малом брзином, а што константују сами судови приликом оцјене о основаности даљег трајања притвора. Па умјесто да исти продужавају, јер је то логично код оваквог тешког кривичног догађаја, уколико постоји основана сумња или она расте, они га укидају константујући управо ово о чему сам говорио о постојању основане сумње, а то је да се она драстично смањује, тј опада. Основана сумња као главни параметар за кривични прогон, као и за одређивање и продужавање притвора по тим судовима није расла већ је опала до те мјере да малтене и не постоји. Код таквог стања ствари, може се извући јасан закључак, а то је да се код непостојања основане сумње, кривични прогон спроведе против особа које немају било каквог учешћа и везе с тим кривично-правним догађајем.”

Он је, међутим, додао да је истрага “жива ствар” и да траје све док постоје услови за кривични прогон: “А у овом случају док не наступи застарјелост кривичног прогона”.

“Али, како је то опште познато, да се докази најбоље проналазе и прикупљају на самом почетку истраге, а како вријеме одмиче из више разлога све је теже и теже доћи до њих, а неки чак престају и да постоје, ту је евидентно да ће тужилаштво имати великих проблема да овај кривични прогон резултира оптужењем пред надлежним судом. Логичније је да ће овај кривични прогон резултирати доношењем рјешења о одбацивању кривичне пријаве или наредбом о обустави истраге. Да се у конкретном случају заправо ради о пецању на слијепо, те неселективном прогону у смислу – дај шта даш, указује поступање полиције и тужилаштва у односу на моје брањенике из најраније фазе поступка, будући да је тада већи број њих приведен од стране полиције, али су касније добили својство свједока, а не осумњичених.

Такође је евидентно да ће овај кривични поступак доживјети, благо речено, фијаско, односно да неће резултирати оптужницом, јер основана сумња све више блиједи до тачке када потпуно ишчезава и ноторна је чињеница да је чак у конкретном случају због недостатка постојања основане сумње притвор укинут страном држављанину против којег се водио естрадициони поступак у иностранству и који је изручен Црној Гори, јер се то у супротном случају никада не би догодило”, закључио је Лекић.

“Знамо епилог када се политика умијеша”

Један од бранилаца Пиперовића и Ерића, адвокат Стефан Јовановић тврди да је већ сада јасно да нема доказа против њих.

“Не постоји основана сумња да су извршили кривична дјела за која се терете. Одбрана је указивала на то од почетка поступка. Да подсјетим, у односу на окривљеног Ивицу Пиперовића, постојала је претпоставка да је извршио кривично дјело, што није материјализовано прикупљеним доказима. Ни један доказ не подржава тезу да је Ерић имао било каквог учешћа у кривичним дјелима за која се терете. Очекивања одбране су да тужилаштво одустане од даље истраге, односно да против њих не подиже оптужни акт.”

Он је рекао да је битно нагласити да су Основни суд у Подгорици, Виши суд у Бијелом Пољу и Врховни суд, приликом укидања притвора, констатовали да не постоји основана сумња као материјално правни услов за даље трајање притвора.

“Подсјећам да је постојање основане сумње неопходно да би се против некога водио поступак, односно да би се огласио кривим… Овај случај од старта прати и одређена врста притиска која је карактеристична за црногорско правосуђе. То је притисак политике и када год је политика умијешана, јасно је како ти предмети завршавају пред надлежним државним органима односно судом. Завршавају одбијањем оптужбе или доношењем ослобађајуће пресуде. Сматрам да је надлежно тужилаштво, усљед таквог притиска политике, имало хипотеку да је случај већ ријешен. Сјетимо се конференције за медије гдје су приказане фотографије појединих окривљених… Тада је речено да је случај ријешен. Сада видимо, не да случај није ријешен, већ да се није помјерио од самог почетка. Притисак политике је довео до тога да тужилаштво није могло да ради у нормалним условима и прикупља доказе и евентуално разријеши мистерију звану ‘тунел’”, изјавио је “Вијестима” адвокат Јовановић.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: