Има наде!

Пише: Батрић Бабовић

Има наде! То каже насловница београдског недељника „Време“ штампаног на крају 2024. године. У анализи економских прилика београдски „Недељник“ доноси листу 100 најбогатијих људи у региону.

Хрватска, Федерација Босне и Херцеговине, Сјеверна Македонија, Србија и Црна Гора анализиране су методама специјализоване њујоршке агенције чији су алати стари нешто више од 100 година. Постоје бројне мане у методологији процјене бројних стања, али се средњи прорачун узима као довољно тачан „златни стандард„.

Словенци су обрађивали своје бројне варијетете неком методом која није њујоршка, што је онемогућило паралелизам са бившим југословенским сапатницима. Резултати истраживања су импресивни и застрашујући. Импресивни због броја богатих и сиромашних. Застрашујући због укупног вредновања држава сједишта локалних мултимилионера и милијардера на листама европских и светских економија. Ствари отприлике стоје овако. Укупна имена најбогатијих људи у региону ( изузетак Словенија ) износи 76.414.083.200 евра. Укупна имовина најбогатијих у Србији износи 36.859.336.404, Хрватској 28.114.784.522, Босни и Херцеговини 6.381.275.477, Сјеверној Македонији 3.008.982.043 и Црној Гори 2.049.704.584 евра. Ùчешће Србије у укупној имовини најбогатијих људи региона износи 47,9 %. Слиједи Хрватска-члан ЕУ са 36,8 %. Низ довршавају Босна и Херцеговина са 8,3, Македонија 4,2 и Црна Гора са 2,7 % учешћа у укупној имовини најбогатијих људи региона. Богатство најбогатијих Словенаца теже је за 14 %. Његов износ је 9.970 000.000 евра. То је равно трећини износа који сва словеначка домаћинства имају у банкама, 2,2 пута веће је од тржишне капитализације Крке, равно вриједности првих пет акционарских друштава на Љубљанској берзи или једнако тридесетом дијелу имовине Илона Маска. Црна Гора нема ниједног милијардера. Има полуприватну државу као модел по имену “ Излазак 2020 „. Савршену народну енергију покупили су несавршени корисници и лоши политички предводници. Не постоје подаци о броју сиромашних и проценту „средњег слоја“ обичних грађана. Србија има 13 милијардера, 48 људи на листи 100 најбогатијих у региону, СНС, подјеле и народ на улицама. Хрватска има чланство у ЕУ и НАТО, 25 људи на листи најбогатијих у региону, 10 милијардера, двије врсте политике. Два стандарда социјалдемократије. Хрватска дипломатија посебним методама степенује односе према актуелној и бившој црногорској власти. Њих чине дупли стандарди или циљано „жмурење“ у међудржавним „спорним ситуацијама“. А званична хрватска политика ни у чему није једнака политици ДПС-а. Босна и Херцеговина има 12 жигосаних међу 100 најбогатијих, једног милијардера, два ентитета, високог међународног представника и државни провизоријум. Политичко-државну дистопију. Сјеверна Македонија има 8 богаташа међу 100 регионалних еквивалената, ниједног милијардера( мултимилионери са стотинама милиона евра), македонско-албанско питање, бугарско-грчке приче, историју са географијом и географију са историјама свих страна учесница. Словенци немају бившу Југославију. Ни по чему. Чак ни по економским мјерама заједничке економске студије. Можда би се ваљало запитати како то да сиромашне земље имају оволико богаташа? Има ли Закона о поријеклу имовине? Постоје ли снаге институција система да контролишу овакве појаве? Колико земље бивше Југославије имају сиромашних? Колико милијардера имају земље ЕУ? Када се одгонетну ова питања, насловна страна листа „Време“ доживјеће пуноћу своје директно казане суштине. У међувремену, биће пуко значење слике са истог наслова који се подједнако коментарише као цетињски први јануар 2025.године. Само из једног разлога. А тај разлог јесте да је ћутање више од сваког говора. Ко не вјерује нека погледа новогодишње бројеве Времена и Недељника. Визуелни ефекат појачава степен повјерења у написани текст.

Мир Божји! Христос се роди!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: