Има нас који не заборављамо

Пише: Горан Даниловић

Синоћњим усвајањем измјена и допуна Закона о Предсједнику Црне Горе није изведен никакав пуч, посебно није уставни.
ДПС није ништа научио у међувремену, или можда јесте али се њихов предсједник не слаже с тим да наук буде примијењен на његову штету.
Подизање тензија изгледало је огавно! Вештачки! Провидно и јадно!
Сврха јучерашње велике галаме је у Ђукановићевој намјери да сви заборавимо и да се све заборави. Последњи пут се огласио, онако предизборно, чини ми се у Пљевљима; „ДПС се вратио“! Онда је услиједио потоп! Тишина! И умјесто да преузме одговорност за изборнои пораз ДПС-а од прије недјељу дана Ђукановић, управо толико дуго, ћути на тему протеклог гласања . Будаласта политика, која једе саму себе, јуче под његовом командом претворена је у пријетећинмаскембал.

Закон о Предсједнику и његове измјене, за потребе спашавања њега и његове растурене политике, подигнут је на ниво одбране државе. Иста медијска мустра по стоти пут.
А било је, да никад не заборавимо, уставног пуча, и то у његовој режији, када је 27. децембра 2019. усвојен Закон о слободи вјероисповијести којим је црквена имовина национализована и срушено уставно начело о неповредивости својине. Када је Законом прописао да се промијени власништво над црквама, храмовима и црквеним објектима без судског поступка и то кроз прелазне и завршне одредбе поменутог Закона. У том тренутку он је био у авиону, на лету за Париз и потом за Америку, на Флориду, гдје је чекао Нову Годину док смо се ми давили у несрећи крвнички посијаној међу најрођенијима.
Има нас који не заборављамо.
Био је уставни пуч и кад је на увјерење дао мандат актуелном премијеру Абазивићу за састав 43. Владе!
Да је икада био државник од формата не би ни допустио да се у међувремену приморава измјенама Закона да да мандат за састав Владе ономе ко има већину. Био је уставни пуч када је његов ДПС одлагао локалне изборе по властитом хтијењу, за властите потребе консолидације, и када је заједно са партнерима черечио територију Главног града да би се домогао наштеловане побједе у Подгорици.
Истина је, и нећемо лагати због шачице власти, да су му помогли они који су ономад отпремили траљави захтјев за добијање мандата за састав Владе. Није било свих потписа, али јесте „вокалне“ подршке – тако сам писао онда, тако то називам и данас. Ипак, правило давања мандатарства на вокалној основи увео је управо он, па је био дужан, макар, да затражи појашњење, а не да демантује себе од јуче и истог хвата у лажи.
Ко је, међутим, владао лагањем томе ће лагање на крају и окончати каријеру.
Умјесто да преузме одговорност за историјски пораз ДПС-а на локалним изборима у 2/3 Црне Горе Ђукановић се наоштрио да глуми уставобранитеља? Како га је бранио до сада тако ће и овога пута – у то будите сигурни.
Неки од нас немају намјеру да сада, евентуално учествују у лакрдији стварања нове Владе на рок од двије године. Не! Ипак, ако можемо, морали бисмо изаћи из овог прљања у које нас је увело оно неуставно давање мандата на ријеч и увјерење. Влада је пала и нећемо је поправљати тако што ћемо свако мало мијењати дио палих министара, а дио остављати да нам се нађе за нови круг политичке трговине. Не!

Након локалних избора јасно је да конституенти ове пале владе немају снагу ни за пет министарских мандата, па је логично да на пола године добијемо нову, техничку Владу и чистије предизборне прилике које слиједе. Да се радујем тој новој 44. Влади не радујем јер је Споразумом који смо потписали прије локалних избора за УРА и СНП у њој обезбијеђено 50% мандата. Сувишно је говорити да то ничим не заслужују – све је виђено и избројано. Ипак, и то је кудиакамо боље него да сами имају 100%. Договорили смо, међутим, да ће само консензусом свих чинилаца Владе бити продужен рок трајања са евентуалних шест мјесеци на више. Е, нема ни више ни дуже, нити ће тог консензуса бити. Прилике су се промијениле. Наша већина из августа 2020. није иста тако да не постоји ни један разлог, а посебно не морални, због којега би трајала пуне двије године. Не! Политику и манире Ђукановићевог политичког шибицарења треба трајно сахранити.

У коме год видим и „малог политичког Мила“ знам да се са њим не може ни мали корак напријед. То политичко уже самоспашавања мора се прекинути једном за свагда.
Синоћ није било никаквог пуча јер се законима могу и морају разрађивати уставна начела. То што се у исто коло вриске за Уставом увијек ухвате сви који су „уставно“ расточили и покрали ову земљу не треба никога да брине. На изборима, и тек на њима, овај циркус ће коначно бити окончан. Ђукановић очигледно тражи да буде поражен до краја и без изузетка. Морамо му изаћи у сусрет што прије.
Дужан је да да мандат за састав Владе макар ми ни то не умјели да искористимо. Дужан је да не глуми Уставни суд и не мјери крвна зрнца мандатарима. Уставно је, то је извјесно, колико и оно кад је дао претходни мандат у замјену за повратак његовог ДПС-а на власт по дубини. Није му помогло и декласиран је заједно са саучесницима. Ко је год допринио тој побједи и ко је год побиједио, овога пута смо сигурни да је народ тако желио.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: