„Има нас“, знаковита трагедија шовинизираних квочки и екстремистичких кокота

„Објешена и кисјела“, трагична, отужна лица вођа трећег митинга под називом: „Има нас“, посвједочила су јавности о потпуној политичкој трагедији расутих крхотина старог система политичког сатанизма.

Тог, сада распалог система на чијем челу и даље обитава потонули, очајни и несрећни политички мртвац Мило Ђукановић који кроз опструкцију новог система власти покушава послати последње сигнале свога јавног постојања.

Наиме, последњи, трећи митинг узастопних политичких губитника је окупио тек око 2.000 присталица тако да је тенденција самоурушавања уличних протеста на изборима ометлане политичке номенклатуре очита- јер су на првом митингу имали 4.000 а на другом 3.000 пристиглих, скупљених с „коца и конопца“ политичких узалудника.

Да се подсјетимо једног факта, медији под контролом Ђукановића су стандардно увећавали број учесника тих окупљања да би себе ободрили, све уз смјехотресне поруке да их је „толико много“ да су се „сви политички противници уплашили“!?

Тако смо сазнали да им је један од циљева окупљања био да некога „уплаше“. Али, авај, све им иде наопако што је сасвим закономјерно.

Како су први митинг са 4.000 учесника представили јавности као скуп 15.000 „патриота“, на другом скупу број од 3.000 присталица „подигли“ на 20.000, то се очекивало да ће последњи скуп на којем је било 1.500 до 2.000 митингујућих згубидана оцијенити грандиозном цифром од бар 25.000 „присталица“.

Ипак, нису то урадили јер би им се смијала цијела Црна Гора, скупа с регионом који помно прати срцепарајући одлазак бившег диктатора и његових чауша.

Пропаст политичког сатанистизма по дубини

Сви ови, за ДПС, СД, СДП и ЛП погубни протести значили су крах комплетне пропагандне структуре која је за њима стојала.

То је био пораз свих Ђукановићевих невладиних организација попут, рецимо, оне коју води Далиборка Уљаревић, али и суноврат његових медија, пропагандиста и колумниста којима је „пунио корита“ рачунајући да су они „седма сила“.

Показали су се као „сила“ али у рушењу система којем припадају а који их је товио до те мјере да су изгубили разум и завршили у апсолутном екстремизму шовинистичке провинијенције.

Сви ојађени говорници, почевши од распемећених, шовинизираних квочки па све до идеолошки напаљених кокота, којима у скаредно- агресивној реторици стандардно фигуришу изрази: „четници, посрбице, фашисти“- могу послије ових пропалих окупљања констатовати да је њихова политичка каријера коначно отишла дођавола.

И тако, док развлашћена бивша „елита“ лагано тапће улицу, вођа им лети по бијелом свијету глумећи државника с видљивим циљем да до краја предсједничког мандата по неколико пута туристички посјети сваку тачку планете.

Пропаст уличних протеста у режији ДПС, СД, СДП и ЛП у коначници значи губитак још једног битног сектора политичког дјеловања и печатирање сопствене судбине која незауставно иде у дубоку провалију коју они осјећају као личну трагедију.

Елем, боље би било да протесте уопште нису организовали јер би и даље живјели у слаткој илузији и нади да су неки битан фактор.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: