Имаћемо најбољу Владу у Европи

Пише: Мр Горан Бјелановић

Само да почнем ову колумну, па ћете ме чут! Има да … има…. Толико сам се запетљао да ни сам не знам што то има да има и шта ћете чут, а чему се надали нијесте.

Са сваким почетком је тако, а што би се Влада разликовала, па макар била: „преломна, историјска, неполитичка и експертска“?

Што се родило то ваља и љуљати. А родила се побједа или је режим Мила Ђукановића изгубио изборе – не знајући шта чини. „Над свом овом грдном мјешавином једна Умна Сила торжествује“. Та Умна Сила, без могућности случаја, поставила је  и садашњег Предсједника Црне Горе, Мила Ђукановића за неприкосновеног господара Црне Горе три деценије и коју годину више или мање – није нарочито битно.

Ко је икад посумњао у ову свевремену мудрост великога Његоша Дух Литија му је јасно показао колико није у праву. Управо је (не) закон режима Мила Ђукановића покренуо величанствени историјски догођај који није био од значаја само за територијално малу, а антејску Црну Гору, већ је и замрлој западно католичкој цркви, исламу, показао сву моћ и присуство Бога Живога на Земљи.

Кад кажем „замрлом западно католичком хришћанству“ мислим на непорјециву истину да је у тим земљама новац постао Бог, једини разлог и смисао постојања. „Капитал се рађа лијући прљавштину и крв из свих својих пора од главе до пете“. Цитирајући Карла Маркса само желим да илуструјем да није аутор овог текста ни први ни једини уочио свеопшту дехуманизацију ( обезбожење) друштва кад безумно згртање новца постане циљ, а не средство за живот. Ако неко мисли да Маркс није до танчина познавао капиталистички свијет – молим! Већим познаваоцима капитализма него што је то био он извињавам се за ове редове из све снаге.

Криза у исламској религији апострофирана је настајањем ИСИЛ –а и других терористичких организација овог цивилизацијског круга. У повику Алах уегберг ( Алах је највећи) нигдје нема Његовог посланика Мухамеда, чиме су се, ако не јавно, а оно прећутно одрекли Онога који им је пренио Божију ријеч и због тога их ни један истински Муслиман не сматра припадницима своје вјере. Када се ово има у виду није никакво чудо што су библијске сцене литија обишле читав свијет и примљене с радошћу и ускликом.  Бог је жив!

Доношењем безбожног Закона о слободи вјероисповијести“ режим Мила Ђукановића је пробудио ону прадавну Црну Гору чију истинску суштину најбоље појашњавају стихови „Црну Гору покорит не могу, ма никако да је сасвим моја“

Библијске сцене литија су дакле представљале „војске праведника на земљи“ чија храброст и истрајност није била усмјерна само на одбрану интереса и вјере православног народа у Црној Гори. Овдје је било ријечи о директном сусрету и сукобу „вјечне зубље с вјечном помрчином“. И као што оченаш почиње ријечима „Оче наш који си на небу“, дакле ни мој, ни твој ни његов, него Наш, потпуно је јасно да Дух Литија није бранио само православног, српског или рускога Бога, већ Бога – Оца свих нас и : Црногораца и Срба и Муслимана и Бошњака и католика и јевреја…

Не каже ли блаженопочивши Патријарх Павле. „ Људи су као птице у шуми, Свака се различитим цвркутом обраћа истом Богу“.

Чему онда чуђење зашто се Дритан Абазовић придружио онима који су и „његовог“ Бога бранили једнако као и „својега“?!

Друга неопростива грешка Ђукановићевог режима може се илустровати блокбастером Џорџа Лукаса „Ратови звиијезда“ . У том филмском серијалу војници Империје, представници силе зла, роботизовани су, лишени сваког обиљежја људскости, како би у гледаоцима изазвали већу нетрпељивост и радост кад изгину.

Интервенције полицајаца чија опрема их је до те мјере „роботизовала“ да су их прозвали „корњаче“, брутално демонстриране 2016, а које су кулминирале у Будви 2020. године су изазвале потпуно природан и очекиван отпор код обичног народа. Ти догађаји, из споменутих разлога, нијесу могли бити посматрани као акција у којој полицајци смирују демонстранте, већ као више него насилни чин у којем  „Корњаче трују сузавцима и шок бомбама Будване и уз то их млате гдје стигну и чиме стигну“. Таква визуелна импресија неминовно производи психолошку слику у којој су Будвани наши суграђани или наша нападнута браћа ( уколико нијесмо из тог града), а „Корњаче“ ванземаљци, зла сила са којом се морамо изборити. И изборили смо се – изборним резултатом.

Наравно, овдје нико не пориче индивидуалну жртву и допринос историјске побједе сваког опозиционог политичара који је водио своју странку, градио архитектуру изборне кампање, скренуо пажњу страним амбасадама на неоправданост учешћа гастарбајтерских „викенд бирача“ у одлучивању политичке судбине Црне Горе за наредних неколико година. Стотину и једну жртву и хиљаду и једну акцију коју је поднио и покренуо сваки од њих појединачно да би се  побједа коначно и изборила.

Сукоб мишљења на релацији актера и носилаца изборне побједе поводом дилеме политичка или експертска Влада ријешен је опредјељењем за експертску Владу. И шта сад? У најмању руку је неочекивано од представника парламентарне већине да баш они осипају паљбу на „своју“ Владу, тим прије што још није ни основана.

Нападати или не бранити Министре који су избор мандатара Кривокапића не само да није мудро ни коректно већ је и крајње непрактично. Није ли предсједник Демократске партије Црне Горе и вођа коалиције „Мир је наша нација“, Алекса Бечић врло темељито проговорио. „Парламент Црне Горе никада више неће бити проточни бојлер“. То може да значи једино да ће ово највећа управна власт у Црној Гори и те како професионално и одговорно обављати своју функцију. Оваква реална моћ Парламента пружа могућност новој парламентарној већини да релаксирано дочека оснивање нове извршне власти у нашој држави слоганом „Имамо најбољу Владу у Европи“.

Уколико се то испостави као превише оптимистичан слоган, ако Влада не испуни очекивања, тај проблем се рјешава једним засиједањем Скупштине Црне Горе. Моћ је дакле, неспорно и потпуно у рукама лидера побједничког коалиционог савеза.

Други механизам контроле састоји се у понуди коју је сам мандатар Кривокапић упутио новој парламентарној већини „ Ви најбоље знате своје кадровске ресурсе, па извршите трансформацију система по дубини“. Када се ове двије могућности узму у обзир не може се оспорити потпуна контрола нове парламентарне већине и њихов пресудни утицај на одвијање укупног друштвеног живота у Црној Гори. Шта онда друго да кажу, а да зазвучи и паметно и логично осим –  „Ми имамо најбољу Владу у Европи“!

Будући да су се често позивали на  „поштовање изборне воље грађана“ није лоше напоменути да се изборна воља грађана састојала искључиво у рушењу криминализованог, коруптивног и обезбоженог бившег система. А то ко ће бити министар, колико ће бити министарстава и министара блиских овој или оној струји грађане је интересовало једнако колико и лањски снијег. Баш нас брига!

Да ли ћете депеесовски режим оборити еволутивно, еруптивно, кумулативно, лијевим крошеом, аперкатом, мидл или хаи киком, сабмишном или на други начин  – баш нас брига! Само га ви оборите. Ако то не учините – сви радите за Мила ТАЧКА

Немојте мислити да би „пребацивање лопте у туђе двориште попило и кап воде“ – не би!

Бистар је ово народ. Погубно је посумњати у његову бистрину, храброст и ријешеност кад се на нешто одлучи!

Потпуно сам сигуран да сте искрени патриоте и да обарање бившег режима ни једног тренутка не доводите у питање. Но, ово одуговлачење са договором и разни дисонантни тонови из ваших редова буде сумњу и уливају страх у кости народа. Напаћени народ то свакако није заслужио. Баш није!

Нека је и експертска и шегртска и мајсторска и дунстерска – ваша је. Ви се питате! Ви конструишете промјене система по дубини. На вама је да је изгласате и помно пратите њен рад, па ако не будете задовољни … До тад сте у моралној обавези да је браните пуним ауторитетом.

Цијену вашег инертног и у најмању руку неочекиваног односа према Кривокапићевим изабраницима први је платио кандидат Мандатара за Министра унутрашњих послова, Никола Терзић. Повукао се јер није издржао притисак. А „ Да је иђе брата у свијету да пожали, ка’ да би помога’ „ . Није га било – и ето!

Тренутно је актуелна „баражна ватра“ на Министарку просвјете, културе, науке и спорта, професорицу Весну Братић. Поред осталих то најгрлатије чине НВО „боркиње“ за женска права. Нека само прочитају именицу којом себе ословљавају и другога им одговора и веће казне не треба.

У култури сам четрдесетак година, за професорицу Весну Братић нијесам чуо  – никад. И какве то има везе? Никакве, Колико се сјећам ни: Достојевски, Буњуел, Бергман, Копола, Шилер, Гете, Шекспир, Ван Гог, Вагнер ни Бах нијесу били министри – никада. Лично не познајем ни једног великог умјетника који је обављао ту функцију. Па се лако може догодити да професорица Братић буде министарка коју ћемо памтити по томе што је ударила темеље за свеопшти препород просвјете, науке, културе и спорта. Лично јој безрезервно вјерујем док ме и ако ме не убиједи у супротно.

Професорици Братић је уваљен мнооого врућ кромпир у руке, на вама и свима нама ( у зависности од доступности начина) је да је подржимо и помогнемо из све снаге. Ако ту помоћ затражи. Она је наш министар док и ако лидери нове парламентарне већине не одлуче да ускрате подршку Влади. Сигуран сам да се то неће догодити јер „Имамо најбољу Владу у Европи“!

Влада неће бити савршена ни промјене по дубини такође. Ово због тога што ни ми нијесмо савршени. Али то ће бити најбоља Влада у Европи. Мени је то сасвим довољно. А вама?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: