Имао се рашта и родити: Годишњица рођења Николе Тесте

На данашњи дан 1856. године, у селу Смиљану, код Госпића у Лици, родио се Никола Тесла.

Отац му је био врло интелигентан и одличан православни свештеник Милутин Тесла, а Теслина мајка Николина се родила у Грачацу и потиче из старе свештеничке породице Мандића. Отац је умро још док је Никола студирао, док је мајка доживела сву славу свога сина, коју је постигао у Америци, Лондону, Паризу.

Никола је ишао у основну школу у Смиљану, завршио ју је у Госпићу, а тадашњу средњу  у Раковцу код Карловца. Потом, и поред инсистирања родитеља да постане свештеник, Никола одлази на студије техничких наука у Грац и Праг. Последње године студија, због смрти оца, издржавао га је ујак Петар Мандић.

По завршеним студијама, Никола је ступио у службу поштанског телефонског друштва и прикључивао телефоне по кућама. Затим је једно време радио и у Будимпешти, али убрзо одлази у Париз и ради у Едисоновој компанији. Када је извршио неке измјене на Едисоновим динамо-машинама, Тесла одлази у Америку и улази у Едисонову лабораторију.

Са Едисоном је радио годину и по дана, и затим почиње рад у својој лабораторији у Њујорку. Тесла се први пут вратио у Европу 1889. и посјетио париску изложбу са ујаком Петром, а други пут 1892. када је добио позив Енглеске академије наука и Друштва енглеских електричких инжењера да одржи предавања о својим последњим радовима. Повод томе је било Теслино предавање, одржано 8. маја 1891., пред Друштвом америчких електричких инжењера, и које је изазвало огромну пажњу. Никола је у Лондону држао два предавања, 3. и 4. фебруара, а држао их је у Фарадејевој лабораторији, чиме му је указана велика почаст. Енглези су са дивљењем посматрали Теслине експерименте.

На почетку предавања Тесла је поменуо извјесног професора Крукса, који га је још као ђака одушевио и дао правац његовом раду. Међутим, по завршетку предавања, Тесли је пришао један од најуваженијих чланова Академије, честитао му и рекао да није требало да помиње професора Крукса, већ да једноставно каже: „Ја сам Никола Тесла, родом сам Србин, и ево до каквих сам резултата дошао у својим истраживањима…“.

Тесла је био омиљен у друштву због своје духовитости и довитљивости. У сваки разговор је знао да убаци понеки стих или мисао, јер је располагао изузетно великом количином знања. Своја осећања према домовини Тесла је изнео у говору на банкету, који је у Београду приређен у његову част: „У мени може бити нешто, што може бити и обмана, као што чешће бива код млађих људи, али ако будем сретан да остварим бар неке од својих идеала, то ће бити доброчинство за цијело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та, да је то дјело једнога Србина.“

Никола Тесла је умро у Њујорку, 1943. године, а урна са његовим пепелом чува се у Музеју Николе Тесле у Београду.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: