Империја узвраћа ударац

Пише: Емило Лабудовић

Један од култних филмова мајстора претакања научне фантастике на филмско платно, Џорџа Лукаса, из његовог серијала „Ратови звезда“, назван „Империја узвраћа ударац“, још једна ода америчке премоћи свуда и на сваком мјесту, па и у дубоком свемиру, упркос не баш сјајним критикама по заради се смјестио на 39. мјесто најисплативијих филмова свих времена. Публика, увијек гладна спектакла и савршенства компјутерске анимације, пунила је биоскопске дворане и својски навијала за Скај Вокера и његову екипу у обрачуну са Империјом. Али, Империја никад не одустаје и у свим дјеловима „звезданог серијала“ узвраћала је ударац.

Не пишем ове редове да бих оживио сјећање на једно давно вече и нешто више од два сата у мраку биоскопа јер су сва моја дивљења холивудској филмској папазјанији давно потрошена на незаборавне каубојске филмове, већ ме је једна дневна вијест само асоцирала на наслов тог филма. Милова „империја“ одлучила је да узврати ударац овдашњем „Скај Вокеру“ (мада габаритом више подсјећа на Чубаку) – Гојку Раичевићу. Ономе који се пријатељима и љубитељима истине одазива на Гојко, а онима другима, укључујући и пореске органе, на „власник Ин4с -а“! Ударац је узвраћен у виду пријаве за утају пореза од „незамисливих“ 50 хиљада евра. Јер, кад Империју чачнеш у око она се размлатара као боксер у нокдауну и бије на све стране. А Гојко, у лику „власника“, не да је „чачкао мечку“, пардон Империју, него јој је прст забадао у оба ока. И ишчачкао – пријаву.

Гојка, наравно, у интересу грађанског мира, мултиетичности, независности, суверености, евроатланских интеграција…, итд, треба у најмању руку – ухапсити јер је свом „сиве лобање Силом“ кидисао на те култи – мулти вриједности. Затворити јер га сва досадашња затварања и пребијања ни за јоту нијесу опаметила. Напротив, увијек је излазио за које кило пунији и за конопац јеткији. Треба га, и то под хитно, ухапсити. Не због пореза (чудна ми чуда, овдје се за утају те врсте не иде у Спуж већ у Дубаји) већ због свега што је радио и ради часној и поштеној Империји и што јој је на сигурном путу до европске „галаксије“ стално турао и тура клипове у точкове. А Империја, углавном, не воли да јој се тура (појединци који би да им се тура још увијек су у сјенци, док онај закон не ступи на снагу), па мора да се брани. И да узврати.

Рекох, Гојка, прецизније „власника“, треба хитно елеминисати, макар док у Империји не прођу избори, да не ремети демократски склад у којем се одвијају. Ухапсити, јер је „виђен“ како завирује у Мигову коверту, што је недопустиво јер су поштари и њихове торбе (џепови) законом заштићени. А тек „примаоци“? Осим тога, „снимљен“ је како вири кроз тарабу оне сироте Милке Вујовић, благајнице Империје, и како пописује њену тешком муком напабирчену „сиротињу“. Као крушка у јесен „зрео“ је за дужи одмор у Спужу јер се био накачио на „жицу“ оном Нену Вујовићу и то у (не)прилици док обрађује Ивицу. А Ивица и „марица“… мој наивни Гојко (без „власника“) живе само у бајци. Треба га превентивно арестирати јер се ево неко вријеме шуња око оне празне кућице од 2000 квадрата (кажу да се види са Мјесеца и кад није мјесечина), ваљда у намјери да, пошто је „ничија“ у њу усели прије Милана Кнежевића. Хапсити, него шта, јер је „ухваћен“ како је набацио очајле са дебелом диоптријом па буљи у некакве кастоди рачуне једне фирме којој је (такође) „власник“ шеф Империје, да би доказао да није платио порез. А и без очајлија се види да „ни у најудаљенијој сумњи“ шеф није утајио порез, а Гојко јесте. То што је ово Гојково „сића“ у односу на шефово (и низа шефових „шефића“), није никакво оправдње.

Зато, „хапси, хапси милицијо моја“, што би рекао онај распамећени Милентијевић. Онај из филма, јер овај прави и овдашњи „милентијевић“ углавном хапси ћутке. А и њега је „власник“ Гојко наватавао како у доњим гаћама и трик мајици „нишани“ на литије. А и оног „рођака“ му, званог Роћко, је проказивао и на „жицу“ му вјешао прљаве гаће којима је из далеке Москве „чашћавао“ кусе и репате. Па ко то онда не би ухапсио? А списак Гојкових неподопштина дужи је од рачуна фирме му. И зато, хапсити под обавезно! И не само њега него и Ин4с му, то огавно легло истине, непоткупљивости и професионалне етике. Тај досадни трн у пети Империје због којег на свом „проевропском“ и „прозападном“ путу клеца и набада као једна Мируна из мог села, Бог да јој душу прости. Ту непатворену експозитуру и филијалу једне мрачне „силе“ из окружења која без прекида јуриша на Империју. Тај незамонашени вилајет једног монашког реда који не да да Империја буде нова и савремена него је и рукама и ногама (литијама) вуче у средњевјековље и његову тмушу.

Дакле, хапсити и тачка. А онда, кад утрне и то последње свјетло које се још назире, утонути у блажени мрак Империје и, потопљен у њену смрдљиву жабокречину у којој се „од милине једва дише“, таворити до судњега дана. Јер, Империја би, тако јој Мила и Ранка, да је вјечна.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: