(АУДИО) In Memoriam: Др Владимир Јовићевић, историчар; „И име му је часно и честито“
1 min read
др Владимир Јовићевић
На гробљу пред црквом Светог Атанасија на Ободу Црнојевића данас су сахрањени земни остаци историчара др Владимира Јовићевића.
Опело је служио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, који је истакао да је Владимир Јовићевић из овога свијета отишао чиста и часна образа.
“И име му је часно и честито”, рекао је, и додао да су то име носили и Свети Јован Владимир и Владимир Кијевски.
“То древно словенско име носио је наш Владимир часно и честито. И не само име, него и дух својих предака који су овдје прије њега живјели. Носио је, прије свега и изнад свега вјеру у живога Бога, у вјечно људско достојанство. Није се клањао лажним и пролазним земаљским боговима који данас јесу а сјутра нијесу”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
У име породице Јовићевић од покојника се опростио његов син Андрија.
„Навиру сјећања из дјетињства – како нас је васпитавао, како смо живјели, битисали, опстајали, како смо данас оно што јесмо.“, рекао је Андрија.
Подсјетио је окупљене да је Владимир рођен 1937. године, на Видовдан, у Ријеци Црнојевића, и да се практично од рођења носио са свим животним недаћама.
Владимир Јовићевић је већ као 11-огодишњи дјечак отишао на Цетиње, гдје га је примио и подизао прота Никола Марковић. Након Цетиња одлази у Никшић, и у граду под Требјесом завршава Учитељску школу, а убрзо добија и прво запослење – у Бјелушама, у Катунској нахији.
Затим је завршио Вишу педагошку школу и одлучио да се врати у родну Ријеку Црнојевића, и само уз подршку 21-годишње супруге подигао је породичну кућу „из пепела“.
Вођен жељом да породици пружи веће и боље могућности, Владимир је одлучио да се, са женом и тројицом синова, пресели у Подгорицу, гдје је завршио Правни факултет и почео да се бави научним радом. Магистрирао је на Загребачком универзитету, а 1994. докторирао на Београдском универзитету.
Владимиру је било јасно ко смо, шта смо и која је наша Црква
Јовићевић је апострофирао чињеницу да се његов отац Владимир увијек позивао на историјске изворе првог реда.
„Њему је било јасно и ко смо и шта смо и која је наша Црква“, рекао је Андрија, истичући да је Владимир био истински посвећен науци и истини, те да је досљедно и аргументовано бранио своје ставове од оних који одувијек покушавају да неистомишљенике маргинализују, чак иако је због тога испаштао и он, али и његова породица.
„Једно од највећих његових разочарења је то што није успио да нађе гроб свог оца. А тражио га је, неуморно, од Италије до Америке. Вјероватно је схватио да га неће наћи, односно да је завршио тамо гдје су завршили многи, када смо прије 5 година отишли на Зидани мост…
Највећу подршку у животу имао је од моје мајке Радмиле, која је све оставила да би била са њим. Васпитавали су мене и моју браћу Александра и Николу на начин да поштујемо државу, пријатеље, рођаке, Цркву. Тражио је у свакоме добро, и у свакоме је добро и налазио.
Драги оче, данас када се опраштамо од тебе обећавамо да ћемо чувати твој лик, твоја дјела и васпитавати Гаврила, Ребеку и Михаила онако како си ти нас васпитавао, и ниси погријешио.“, истакао је Андрија Јовићевић, уз захвалност свима који су присуствовали сахрани његовог оца.
Ваља напоменути да је Владимир Јовићевић свoјевремено обављао и функцију директора основне школе на Ријеци Црнојевића. Био је и управник библиотеке на Правном факултету у Подгорици, као и потпредсједник Епархијског савјета Митрополије црногорско-приморске.
Круна његове посвећености науци и трагању за истином свакако су књиге:
„Државотворац без тамница“ 1988.
„Црна Гора капија православља“, 1994.
„Данилов законик“, 1994.
„Уједињење или присаједињење“, 1998.
„Токови црногорске државности“, 2002.
„Црногорско питање“ (коаутор са Будом Алексићем), 2004.
„Сабља и држава“, 2008.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Dragi brate Vlado, hvala ti na bratsku paznju i ljubav sto si mi davao cio moj zivot.
Ostaje mi puno dobrih i lijepih sjecanja od naseg djetinstva pa do tvoje smrti.
Vjecna ja pamjat.
vena mu slava!
ode stara komunjara, istoričar a radio na pravni fakultet Veljko Vlahović, nikad mu ni zašto se nije glas čuo, ništa bolji od dr, Mila Markovića iz političke ekonomije
Komunjara ti je bio otac izrode …
Вјечнаја памјат! Хвала, за све!
Сада је коначно пронашао свог оца.
После 75 година.
И може га погледати у очи.
Добар одговор је за Господа припремао сваког трена и дамара у свом животу.
Покој му души.
На понос породици, братству ,племену и роду СРПСКОМ.
АМИН
Тек кад се упокоји Србин добије заслужено поштовање за часно живљење. На жалост, тако је, зато живот најчешће буде неправедан. Владо Јовићевић је један од оних којих се сјетимо онда кад је касно, кад их више нема. Тих, ненаметљив, искрен увјек пријатељски расположен Владо је оставио најљепшу могућу успомену свима који су макар једном попили кафу са њим. Један сам од привилегованих.
Покој Ти души, добри наш Владо.
Striko Vlado bolje da SI slavljen kod posteniih ljudi casnih I onih sa kicmom kao sto I jesi nego da su te slavili Oni koji su prodali svoju nauku za mrvice ispod stola ovoga jadnika koji neuspjesno vodi ovu nesrecni zemlju.
A unuka Rebeka… pravo staro srpsko ime
И ово твоје Тарзан право црногорско!
Poslije posmrtnoga govora pokojnikovog sina Andrije, jasno je zasto Milov rezim zeli da hapsi nasega Mitropolita. Ovim samo pokazuju da im nista na nije sveto, i da svaku priliku koriste da ponize srpski narod,Crkvu i njene velikodostojnike. Je li moguce da se ovako nesto dogadja u Crnoj Gori, i da ovome nenarodnom rezimu nista nije sveto,pa cak ni svetinja sahrane i opela?
Ko je poznavao Vladimira D. Jovićevića poznao je dobrog čovjeka, hrišćanina, prosvjetara i naučnika.
Pokoj mu duši i vječna uspomena!
Царство Небеско честитом и добром човјеку, Владимиру Јовићевићу.
ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ
„Црна Гора капија православља“.
Cлава и хвала!
Историја Црне Горе не може се схватити без дјела историчара и великог човјека Владимира Јовићевића .Нека му је вјечна слава и хвала.
Ode na onaj svijet jos jedan dobri i posteni covjek.
Лака му српска земља била и душа му се на небу веселила.
Вечна му слава и хвала.
Cast i bruka zive dovjeka..Vjecna Slava!!